ŠTETNO ORUŽJE
OVAJ TEKST IZ 2010. GODINE GOVORI MNOGO O DEJSTVU OSIROMAŠENOG URANIJUMA: Napisao ga je AMERIKANAC!
Iako Pentagon tvrdi da osiromašeni uranijum nije štetan, vojnicima u Iraku su naložili da izbegavaju mesta gde su korišćena ova oružja
Tokom Zalivskog rata, ali i sukoba u Avganistanu, SAD su masovno koristile oružje sa osiromašenim uranijumom.
Osiromašeni uranijum, iako "zvuči bezopasno", i tvrdi se da je bezopasan, i dalje je toksičan i radioaktivan. Zove se "osiromašeni" samo zato što mu nedostaje U-235 izotop koji je potreban za nuklearnu fisiju. Osiromašeni uranijum je zapravo otpad u nuklearnim postrojenjima, koji industrija nije znala kako da bezbedno odloži, pa su se dosetili da ga koriste za oružja.
Uranijum je 1.7 puta teži od olova, teži je i od čelika, i samim tim je odličan za rakete koje mogu lako da razruše sve od betona i čelika. Amerikanci su ga koristili za GBU-28 i GBU-37 bombe, kao i Abrams tenkove, i brojne projektile.
Iako Pentagon tvrdi da osiromašeni uranijum nije štetan, vojnicima u Iraku su naložili da izbegavaju mesta gde su korišćena ova oružja, odnosno da nose maske. Čak su i medicinskim timovima zabranjivana istraživanja na tim mestima.
Velika opasnost je što kada osiromašeni uranijum izgori ili eksplodira, iza njega i dalje ostaju čestice uranijum oksida, koje su radioaktivne, a mogu se udahnuti ili progutati. Te čestice deluju loše na organizam i u dužem vremenskom periodu mogu izazvati rak pluća, bubrega, testisa i jajnika.
NE PROPUSTITE
Postoje izveštaji o porastu rođenja deformisanih beba u Faludži, gradu koji je bombardovan ovim uranijumom 2004. godine. Isti slučaj je i sa oblašću Basra. Ali prava štetnost korišćenja oružja koje sadrži osiromašeni uranijum najvidljivija je u urbanim delovima Iraka (Bagdad, Samara, Mosul) gde je zabeležen porast obolelih od raka, i rođenja beba sa deformitetom i drugim genetskim poremećajima.
U izveštaju koji je za UN uradio doktor Naval Madžed Al-Samarai, ministar za ženska pitanja Iraka 2006 godine, navodi se da je u Faludži od 170 beba 24% umrlo u prvoj nedelji života, a 75% je rođeno sa deformitetom. Pre invazije SAD, podaci iz 2002. godine pokazali su da je od 530 beba samo 1 imala deformitet.
Dok Pentagon poriče sve ove tvrdnje, veterani rata takođe sve češće obolevaju, a osiromašeni uranijum u zemljama na koje je bačen ostaje godinama.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/Večernji.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
