POTRESNA ISPOVEST MAJKE KOJA JE IZGUBILA DETE U BOLNICI SLOMILA JE SRCE CELOM BALKANU: Postoji li veći užas od ovoga?
Za njeno trogodišnje dete je bilo kasno, OVO JE NJEN APEL, Foto: Beta

PRETUŽNA PRIČA

POTRESNA ISPOVEST MAJKE KOJA JE IZGUBILA DETE U BOLNICI SLOMILA JE SRCE CELOM BALKANU: Postoji li veći užas od ovoga?

Post je dnevnik nesrećne majke, prepun strepnje, straha, nade, brige, nemoći!

Objavljeno: 09.05.2018. 10:19h

Društvenom mrežom Fejsbuk brzinom svetlosti se proširio post majke koja je izgubila trogodišnje dete zbog, kako se može zaključiti iz ispovesti nesrećne žene, neadekvatnog lečenja.

Post je dnevnik nesrećne majke, prepun strepnje, straha, nade, brige, nemoći, koji je duboko dirnuo svakoga ko je pročitao a istovremeno izazvao ogorčenje i revolt. Jedno dete je izgubljeno.

Post prenosimo u celosti:

13/04/2018. – Povela sam dete kod lekara zbog povišene temperature (38-39) u Nikšicku bolnicu. Urađeni su nalazi krvi iz vene i urin, sve je bilo u granicama normale pa je prepisan Cefaleksin i Blok maks, kontrola samo ako se nastavi do 17/18.

Temperatura je padala, pa se vraćala s’tim što je dete bilo veselo i lepo jelo.

18/04/2018. – Temperatura je 39.6 javljam se pedijatru, ponovljeni nalazi krvi i urina i više nista nije bilo dobro uvećana jetra, slezena. crp, leukociti i … odmah smo upućeni na odeljenje. Tada se rade novi nalazi, temperatura prvi put ide do 40, dijagnoze nema, terapije nema, osim infuzije i Febriceta. Dolazi novi dan.

19/04/2018. – Snimaju se abdomeni, pluća, ponovo nalaz krvi, ekg… ništa se ne zna i dalje, dete pod konstantnom temperaturom, uz nervozne sestre koje ga bodu, vene pucaju one krive dete što plače i taj plač ih ometa da pronađu venu, a kada jeca i uzdiše ne mogu da odrade EKG… a onda ga šalju 2 puta za redom da se modar i uplakan u groznici tušira hladnom vodom da bi oborili temperaturu kako bi se ponovio EKG…nekako prolazi i taj dan, bez dijagnoze i poboljšanja.

20/04/2018. – Petak, ponovo se rade nalazi krvi, 3 puta nam bodu dete uz objašnjenje da ako rezultati budu gori, moramo za Podgoricu, ali da se u Podgorici nalazi neće ponovo raditi, da se ne muči dete. Dolaze dr.Senka i Branka kažu nam da su lično kontaktirale dr.Maju Kavarić, hematologa, jer su rezultati gori nego kada smo primljeni i da nas očekuje u Podgorici kao hitan slučaj, uveravajući me da ću taj isti dan da znam dijagnozu i da će moje dete dobiti odgovarajucu terapiju. Sanitetom stižemo u Podgoricu do 11 sati i sa prijemnog nas smještaju na odjeljenje za hematologiju i onkologiju. Tu nas dočekuje doktor Maja Kavarić nonšalantno prekrštenih nogu i smireno kaže sledeće: “da za nju nije hitan slučaj, petak je, ide vikend, nema vremena ni za dijagnozu niti za terapiju do ponedeljka. Na moje pitanje na šta se sumnja, da li je strašno doktor Maja Kavarić odgovara da sumnja na neku tropsku bolest i da ćemo da vidimo da li je to strašno ili je strašnije. I tako, mi ostajemo sami sa jednom infuzijom, jednim Longacefom i Febricetom po potrebi, temperatura prvi put ide do 41 .

21/04/2018. subota i 22/04/2018. nedelja – temperatura ne pada, dete slabije jede, sestre na odeljenju divne, brižne i saosećane a od doktorke Maje Kavarić ni rezultata, ni traga ni glasa.

23/04/2018 ponedeljak – 4. dan od kada smo u Podgorici, dugo očekivani, ali se u 7 ujutru umesto doktorke Maje Kavarić pojavljuje glavna sestra i kaže de će doktorka biti na odeljenju od 15 časova. Znači još 8 sati agonije, straha, besa i nemoći. U 15.45 pojavljuje se dokotorka Maja Kavarići kao u prolazu me obaveštava da su rezultati mog deteta gori nego što su bili i da danas ne može nikakva intervencija ako su rezultati gori. Ona se laktovima naslanja na ivicu našeg kreveta i kaže: “Pa, kako bih vam to objasnila, nemam odgovarajuće laborante.” Ja umirem od brige tu noć dok mi dete kopni, da dočekam jutro.  

24/04/2018. – Utorak, vadi konačno nalaz koštane srži koji je trajao 6-7 minuta i sat vremena analize u labaratoriji pojavljuje se i kaže: ” Evo da majka ne plače više, otklonjena je svaka vrsta maligniteta”, izlazi iz sobe još uvek ne znajući šta je mom detetu od 3 godine. Divne sestre se raduju sa mnom kao da smo rod rođeni i posle pola sata mi jedna od njih a ne doktorka saopštava da se radi o bolesti koja se zove “ Kalazar” i koja se uspešno leči ampulama koje treba da nabavimo iz Francuske. Uz zalihe koje su imali terapija kreće istog dana, nastavlja se ….

25/04/2018. – Sreda, pa dalje….


26/04/2018. – Četvrtak, kada stižu naše ampule, 4 kutije Glucantime ampula .

27/04/2018. – Petak, sve isto, terapija se daje, dete gori, razmak između temperatura isti ili manji, dete skroz gubi apetit i malaksalo je.

28/04/2018. – Subota, stanje nepromijenjeno temperatura i dalje do 41.

29/04/2018. – Nedelja, pojavljuje se doktorka Maja Kavarić rano ujutru i kaže da će u ponedeljak da odradi biopsiju jer temperatura ne pada poboljsanja nema i dete ne reaguje na terapiju (njena pogrešna procena terapije)

30/04/2018. – Ponedeljak, doktorka Maja Kavarić saopštava da zbog opšteg lošeg stanja deteta nema saglasnost konzilijuma da odradi biopsiju pa nas šalje bez i jedne transfuzije krvi ili infuzije za Beograd u institut za majku i dete, a ujedno odlučuje da prekine pogrešno procenjenu terapiju ampulama koju je do tada primao.

01/05/2018. – Sreda, već u 9 ujutru dete i ja smo na odelenju hematologije II, kod dr Đokića. Iako nije dežuran taj dan a i praznik je, dolazi da nas vidi i posle prvog pregleda, sumnja u dijagnozu dokotrke Maje Kavariš ali sa sigurnošću ne može da tvrdi ništa do četvrtka za kada zakazuje biopsiju.

Od tog trenutka kreće lavovska borba za moje dete, prima infuzije, krv, trombociti, albumini…i mnogo toga što i ne znam šta je, prima u rekordnom roku. Prvi put za 19 dana njemu pada temperatura ispod 37 i ne vraća se 10 sati. Mojoj sreći nema kraja, međutim organizam koji se tako dugo držao pod temperaturom i koji je primao pogrešnu terapiju, koji se borio polako posustaje, njega odnose na intezivnu njegu gde se za njega od tog trenutka bori više lekara, tačnije 13, ipak, jedan od njih me upozorava na moguće komplikacije držeci me svo vreme za ruku i uveravajući me da se bore kao za svoje dete ali da je jako teško.


Nažalost za nas je bilo prekasno..!!!

Pogledajte bonus video:

(Espreso.rs / Volimpodgoricu.me)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media