KUBOM POSLE 60 GODINA NEĆE VLADATI KASTRO: Pred novim predsednikom je težak zadatak!

Nakon šest decenija, Raul Kastro će predati vlast nad Kubom čoveku koji nije iz njegove porodice.

Sve upućuje da će naslednik biti aktualni prvi potpredsednik Migel Dijaz-Kanel (57), drugi čovek režima zadnjih pet godina koji je fizički pomalo nalik američkom glumcu Ričardu Giru.

Dijaz-Kanel nema revolucionarni pedigre, a u svome će mandatu morati da pokaže da je sposoban podstaknuti stagnirajuću kubansku državu.

Njegov izbor za predsednika prva je generacijska smena vlasti od revolucije. Reč je o ljudima koji će preuzeti zemlju iz ruku nekadašnjih gerilaca predvođenih braćom Kastro, Fidelom i Raulom koji su svrgnuli korumpiranog diktatora Fulgensija Batistu 1959. godine.

Od revolucije 1959. Kuba je iskusila samo jednu tranziciju na vrhu vlasti. Bilo je to 2006. kada je Fidel Kastro, svladan bolešću, prepustio palicu mlađem bratu nakon više 40 godina na vlasti. Fidel je deset godina posle toga i umro, a sada je red na Raulu (86) da prepusti palicu predstavniku novog naraštaja kojeg će u četvrtak izabrati parlament.

Iako pripada postrevolucionarnoj generaciji, Dijaz-Kanel političar je kojega smatraju odanim čovekom režima, komunistom koji se strpljivo uspinjao partijskim stepenicama i konsenzusom je odabran za naslednika Kastru.

- Ne mogu zamisliti lomove u našoj zemlji. Mislim da je iznad svega potreban kontinuitet - rekao je pragmatični Dijaz-Kanel.

Kubanci i nisu pokazali neko veće zanimanje za novog predsednika, napisala je poznata blogerka Joani Sančez opisavši izbore kao "proces koji organizovan tako da se ništa ne promeni".

Među mlađim političarima koji će preuzeti ključne uloge u novoj vladi nalaze se i bivši ministar planiranja Marinjo Murilo, ministar zdravstva Roberto Morales i ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez.

Čak i ako su novi čelnici izrazito neskloni velikim promenama, moraće da unesu znatna poboljšanja u živote Kubanaca kako bi ojačali svoju vlast, kažu analitičari.

- Suprotno od svojih prethodnika koji su moć baštinili na temelju revolucionarnih pedigrea, Dijaz-Kanel moraće izgraditi legitimitet na temelju vlastitih poteza - napisala je stručnjakinja za Kubu Mergerita Himenez u američkom časopisu "Foren Afers".

Duboka ekonomska kriza u Venecueli, kubanskoj saveznici, uticala je i na kubanske financije u vreme kada američki predsednik Donald Tramp povećava pritisak na ostrvo, otežava mogućnosti poslovanja i i uvodi ograničenja na putovanja koja je ublažio Trampov prethodnik Barak Obama.

Kuba će morati privući 2,5 milijarda dolara stranih ulaganja u turizam - a to je jedan od njenih glavnih izvora prihoda, kao i u druge sektore ekonomije ako želi podstaknuti oporavak, ocenjuje vlada.

- Ako vam je plata nedovoljna, svi drugi (politički planovi) mogu zvučati dobro, ali plata je ta koja presuđuje - kaže neimenovani čuvar parkirališta u Havani.

Prosečna mesečna plaća na Kubi iznosi samo 30 dolara.

Dijaz-Kanel moraće da balansira između različitih stavova unutar same partije koja nije jedinstvena u strategiji kako potaknuti ekonomski rast, a to uključuje i privatni sektor.

Kubu je u 2017. posetilo 4,7 miliona turista i upravo je turistički procvat podstaknuo razvoj privatnog sektora koji zapošljava više od trećine radne snage, prema podacima skupine za ljudska prava WOLA sa jedištem u Vašingtonu.

Pojava privatnog sektora je, međutim, počela stvarati društvene nejednakosti, a one potiču i iz dvostrukog deviznog sustava Kube koja ima peso i konvertibilni peso vezan uz dolar.

Ljudi koji primaju čvrstu valutu od rodbine iz inostranstva ili su, na primer, zaposleni u turizmu lakše kupuju proizvode bolje kvalitete u trgovinama za turiste u kojima se plaća konvertibilnim pesom.

Pred Kastrovim naslednikom biće zadatak da ujedini dve valute, a reč je o projektu koji se planira godinama, zato jer ulagači taj sistem ističu kao veliku prepreku u poslovanju.

- Raul Kastro ostavlja sistem koji je i stabilan i krh, s ozbiljnim problemima održivosti - kaže analitičar Arturo Lopez-Levi.

Novi kubanski lideri morat će se pozabaviti i slobodom izražavanja, koja je jako ograničena, čak do te mere da mnogi ljudi odbijaju u javnosti razgovarati o politici.

Dijaz-Kanel naznačio je da bi mogao proširiti pristup internetu, koji je jedan od najlošijih u regiji.

Bez obzira na to kakve promene poželi provesti novi predsednik, moraće voditi računa o stavovima Raula Kastra koji će ostati šef Komunističke partije i imati snažan uticaj na vojsku.

Neki analitičari ocenjuju da to i neće biti prepreka jer je i sam Kastro podstaknuo niz reforma i mogao bi zauzdati najkonzervativnije članove stare garde.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)