OVO SU NAJUTICAJNIJE RELIGIJE U EVROPI: Na starom kontinentu sve više MUSLIMANA, a jedno ZABRINJAVA! (INFOGRAFIKA)

Na elementarnom nivou, Evropa je podeljena po tri verske linije: protestantskoj na severu i zapadu, katoličkoj na jugu i pravoslavnoj na istoku. Svaka od ovih crkava je dalje liturgijski i nacionalno podeljena. Državne crkve postoje u zemljama poput Engleske, Malte, Danske i Islanda. U drugim zemljama, državna religija je opala na značaju od 19. veka.

Na primer, iako je Holandija zvanično bila protestantska zemlja sve do 1848. godine, sada katolici čine najveću grupu vernika, sa 18 odsto Holanđana koji se izjašnjavaju kao katolici 2021. Različite protestantske crkve pohađa otprilike oko 14 odsto Holanđana.

Religije u Zapadnoj i Severnoj Evropi

U Engleskoj i Velsu hrišćanstvo je od 2021. godine imalo približno 27,52 miliona sledbenika. Od 5,6 miliona stanovnika Finske, 3,74 miliona je identifikovano kao hrišćani 2022. Kada je reč o hrišćanskim denominacijama, u Švedskoj su skoro 7,6 miliona ljudi bili članovi glavne švedske crkve, Nova Crkva. U Holandiji, iako u opadanju, broj pripadnika Katoličke crkve iznosio je više od 3,66 miliona u 2021. Pad katoličanstva se dešava i u Nemačkoj. Godine 1950. 46 odsto stanovnika ove zemlje se izjasnilo kao katolici, dok je 2022. ovaj udeo pao na nešto manje od 25 odsto. Dolaskom pečalbara, stanovnika bivših kolonija i izbeglica, broj muslimana u Evropi se povećao. U Finskoj je 2022. godine živelo oko 22.300 muslimana. U Engleskoj i Velsu je od 2011. do 2021. muslimanska populacija porasla za preko milion stanovnika. Ipak, u Holandiji je populacija koja ispoveda islam ostala na pet odsto od 2010. godine.

Religije u Južnoj Evropi

Geografska blizina Vatikana i glavnog grada Italije, Rima, doprinosi da katolicizam bude najistaknutija vera u ovoj južnoevropskoj naciji. Godine 2022, samo 2,5 miliona od približno 59 miliona Italijana nije pripadalo Rimokatoličkoj crkvi, od kojih su većina protestanti. U Španiji se skoro 33 miliona stanovnika izjasnilo da su katolici, iako udeo ljudi koji se izjašnjavaju kao katolici opada od 2013. U Portugalu se preko 80 odsto stanovništva 2021. označilo kao katolici. Međutim, taj udeo pada na 49 procenata kada se uzmu u obzir samo ljudi između 18 i 34 godine, od 2023, navodi Statista.

Do 2030. godine predviđa se da će Francuska imati preko šest miliona muslimana koji žive u zemlji. U Italiji je 2020. godine bilo oko 1,6 miliona stranih državljana koji su se identifikovali kao muslimani. Otprilike 450.000 njih je bilo marokanske nacionalnosti, a još 205.000 je došlo iz Albanije. Španija je 2022. zabeležila 2,3 miliona vernika islama. S druge strane, u Portugalu su evangelistički hrišćani postali najveća manjinska verska grupa u zemlji.

Pad vere u Boga

Sve veći broj Evropljana ne praktikuje nikakvu religiju. U Holandiji se broj ljudi koji se nisu identifikovali ni sa jednom verom povećao sa 45 na 57 procenata između 2010. i 2021. godine, čineći nereligioznu grupu većom od bilo koje hrišćanske crkve. U Finskoj je broj ljudi koji ne pripadaju nijednoj religiji porastao sa otprilike 1,14 na 1,78 miliona u poslednjih deset godina. Udeo stanovništva Švedske koji su bili članovi crkve smanjen je u istom periodu sa 69 na 54 odsto, dok je u Francuskoj udeo ljudi koji ne veruju u Boga porastao sa 44 na 56 odsto u poslednjih 19 godina.

Bonus video:

(Espreso/ T.M.)