STATISTIKA PRIRODNIH KATASTROFA
ČETIRI OD 10 NAJSMROTNOSNIJIH POTRESA OD 1900. POGODILA SU ISTU ZEMLJU: Ove prirodne katastrofe su razorile planetu
Nedavna istraživanja su utvrdila vezu između globalnog zagrevanja i sve većeg intenziteta oluja i suša
Prirodne katastrofe su oni neželjeni događaji koji su posledica prirodnih procesa na Zemlji. Primeri takvih događaja su zemljotresi, uragani, cunami, poplave, suše i požari. Mnoge prirodne katastrofe su duboko destruktivne. Oni ostavljaju za sobom trag povreda, smrti, gubitka stoke, štete na imovini i ekonomskih gubitaka.
Događaj sa najvećim brojem smrtnih slučajeva od 1980. godine bio je cunami na dan boksa u jugoistočnoj Aziji 2004. godine koji je odneo živote preko 220.000 ljudi.
Međutim, uzimajući u obzir ceo 20. i 21. vek, najsmrtonosniji zemljotres bio je zemljotres u Tangšanu 1976. u Kini, koji je odneo više od 240.000 života, a neki procenjuju da je broj smrtnih slučajeva bio oko 650.000. U stvari, četiri od 10 najsmrtonosnijih zemljotresa od 1900. dogodila su se u Kini.
Gubitak ljudskih života je nesumnjivo najgora posledica prirodnih katastrofa, ali one koštaju društva milione dolara svake godine; moraju se isplatiti osiguranje, zgrade i druga infrastruktura moraju biti popravljeni ili potpuno obnovljeni. Što se tiče ekonomske štete, najrazornija prirodna katastrofa od 1980. godine bio je zemljotres i cunami u Japanu 2011. koji su uništili veći deo nuklearne elektrane Fukušima. Uragan Katrina, koji je pogodio obalu Meksičkog zaliva Sjedinjenih Država 2005. godine, bio je druga najskuplja prirodna katastrofa u ovom periodu.
Veza između globalnog zagrevanja i prirodnih katastrofa
Iako su se prirodne katastrofe ponavljale kroz istoriju Zemlje, nedavna istraživanja su utvrdila vezu između globalnog zagrevanja i sve većeg intenziteta oluja i suša. Štaviše, suše i krčenje šuma povećavaju rizik od klizišta nakon oluja i obilnih padavina. Štaviše, praksa frakinga je povezana sa učestalošću zemljotresa u oblastima gde je sprovedena.
Poslednjih godina širom sveta je bilo nekoliko toplotnih talasa i, delom kao posledica toga, šumskih požara, a očekuje se da će se njihova učestalost povećati u decenijama koje dolaze. Štaviše, šest od devet najtoplijih temperatura izmerenih na planeti od početka merenja zabeleženo je od 2015. godine.
Pogođene zemlje i regioni
Iako su Sjedinjene Američke Države zabeležile najveći broj prirodnih katastrofa 2022. godine, najveći udeo smrtnih slučajeva registrovan je u Evropi, što čini više od polovine smrtnih slučajeva širom sveta. U međuvremenu, udeo pogođenih ljudi bio je najveći u Africi sa 60 odsto pogođenih. Te godine, međutim, jedina prirodna katastrofa koja je izazvala najveći broj smrtnih slučajeva bio je toplotni talas koji je pogodio Evropu tokom leta, što je rezultiralo preko 16.000 smrtnih slučajeva.
Kako se očekuje da će globalno zagrevanje povećati intenzitet oluja, toplotnih talasa i suša, očekuje se da će zemlje na globalnom jugu biti najteže pogođene ovim događajima. Suše će smanjiti veličinu obradivog zemljišta, što će povećati glad i glad. Štaviše, zemlje na globalnom jugu su obično siromašnije od onih na severu, pa stoga nemaju istu sposobnost sprovođenja zaštitnih mera. Azijske zemlje su na vrhu liste predviđenih gubitaka produktivnosti zbog prekomerne toplote do 2030. Štaviše, u 16 zemalja Afrike, očekuje se da će celo stanovništvo biti izloženo toplotnim talasima 2050. godine.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Statista.com/Preveo D.M.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
