"ŠOKIRALA SAM SE KADA SAM JOJ VIDELA STOMAK": Misteriozna bolest napada BEBE U AFRICI, rađaju se u JEZIVOM STANJU

Piloti aviona koji prevoze pacijente dobro se sećaju te putnice - dvadesetogodišnje Viktorije Mišoni iz Tanzanije. Ćutala je i držala mali zamotuljak u naručju. U njemu je bila njena novorođena beba po imenu Rouz Džekson, all dete je bilo mrtvo.

Naime, rođeno je sa opasnim stanjem zvanim gastrošiza, koje je bilo kobno za bebu.

- Nikada nisam mislila da ću se vratiti kući sa mrtvim detetom - rekla je Viktorija.

Njene nevolje su počele mesec dana ranije kada je prvi put videla svoje dete i ostala zapanjena prizorom.

"Njen stomak je bio otvoren"

- Znala sam da moja beba nije dobro, ali sam bila šokirana kada sam videla da je njen stomak otvoren. Nikada nisam čula za takvu bolest. Zašto se ovo dogodilo mojoj bebi - rekla je tada uznemirena Viktorija.

Gastrošiza je urođeni defekt u kome su se trbušni organi - najčešće debelo i tanko crevo - razvili van tela, a povezani su sa telom samo kroz malu rupu na stomaku. Ako ne dobije hitan tretman, organi će se smežurati i beba će umreti.

Stopa smrtnosti u Africi je 100 odsto

U razvijenim zemljama deca rođena sa gastrošizom će verovatno preživeti jer se ovaj nedostatak najčešće otkriva tokom prenatalnog pregleda i dete se upućuje na operaciju odmah po rođenju. Stopa preživljavanja je čak 90 odsto.

Međutim, u većini Afrike, lekari smatraju da je bolest neizlečiva. Prema pedijatrijskom hirurgu dr En Vesong "stopa smrtnosti je 100 odsto".

Autorka dve medicinske studije o gastrošizi, dr. Vesong žali se da lekari u Africi često unapred otpisuju takvu decu.

- Stav lekara ovde je veoma loš, misle da će bebe sigurno umreti - rekla je dr. Vesonga.

Gastrošiza se smatra relativno retkom bolešću, koja pogađa jedno dete na svakih 2.000 do 4.000 rođenih u svetu.

Međutim, lekari u istočnoj Africi kažu da su primetili značajan porast u broju beba koje se rađaju sa ovim stanjem.

Doktorka Vesonga, koji radi u velikoj nacionalnoj bolnici za upućivanje u Mulago u Kampali, glavnom gradu Ugande, rekla je da je ranije beba sa gastrošizom dolazila na pedijatrijsko odeljenje svake nedelje ili dve, ali sada skoro svaki dan primaju po jedno takvo dete.

- Ne znam zašto je to tako, ne mogu to da objasnim. Možda su mame sada spremnije da potraže pomoć. U svakom slučaju, ovo je nešto što treba proučiti, moramo razumeti šta se dešava - rekla je dr. Vesonga.

Povećanje broja slučajeva

Sa druge strane granice, u Tanzaniji, Viktorija Mišioni i njena ćerka primljene su u bolnicu u gradu Hajdom.

Kada su stigli, u bolnicu su primljene još dve majke sa bebama koje takođe boluju od gastrošize.

Dr. Dorkas Mduma je priznao da im "nedostaje oprema i stručnost" da se bave gastrošizom, a takođe kaže da su primetili značajan porast broja beba sa ovim stanjem.

- Možda je to zato što su ove žene siromašne i ne jedu dovoljno dobro - rekao je dr Mduma.

Pilot bolničkog aviona, Piter Grifin, nikada se ranije nije suočio sa situacijom poput one koju je zatekao u centralnoj Tanzaniji.

Kada je upućen u bolnicu Haidom, rečeno mu je da će dvoje dece prebaciti u veću bolnicu u severnoj Tanzaniji, ali na aerodromu su se pojavile tri majke sa decom. Sve tri bebe su imale gastrošizu.

Grifin ih je mogao bezbedno odvesti u hrišćanski medicinski centar Kilimandžaro (KCMC), u severnoj Tanzaniji.

Viktorija je rekla da joj je laknulo jer nije imala pristup tako dobrim lekarima kod kuće.

Kratkotrajna nada

Međutim, njen optimizam je splasnuo kada su bebe druge dve majke umrle za pet, odnosno sedam dana, ostavljajući Viktoriju samu.

Činilo se da njena ćerka postaje malo jača i lekari su zakazali operaciju za 1. decembar kako bi joj creva ponovo ubacili u trbušnu duplju.

Međutim, dan pre operacije dete je dobilo temperaturu i za nekoliko sati mala Rouz Džekson je umrla.

Viktorija je rekla da lekari nisu mogli da objasne zašto je njena ćerka umrla.

- Verujem da je to bila Božja volja i zato je prihvatam. Nisam ljuta na Boga niti na doktore i medicinske sestre - rekla je.

Međutim, stručnjak za gastrošizu dr. Vesong vidi situaciju drugačije.

"Nije trebalo da umru"

- Te tri bebe nije trebalo da umru. Ovim bebama nije trebalo mnogo, nisu im bile potrebne hiljade dolara lečenja i zato je ovo tako bolno - rekla je ona.

38-godišnji hirurškinja se prvi put zainteresovala za ovu bolest dok je još studirala u bolnici Mulago u Kampali.

Bebe sa gastrošizom bi provele nekoliko dana u odeljenju za novorođenčad, a zatim bi umrle.

- Videla sam sve ove veoma zdrave bebe, oči su im bile širom otvorene i mahale su nogama. Bile su savršeno zdrave bebe, ali posle tri dana bile su toliko slabe da nisu mogle ni da zaplaču. Pocrnela su im creva i potpuno su dehidrirale. Bilo je gotovo - rekla je doktorka.

Potom je dr. Vesonga je uradila nešto revolucionarno. Počela je da pita "zašto se to dešava?"

Započela je naučno istraživanje i fokusirala se na 42 bebe sa gastrošizom primljene u bolnicu Mulago.

Zabeležila je njihove simptome, prisustvovala njihovom lečenju i uspostavila odnose sa roditeljima.

Od 42 bebe primljene u bolnicu, samo jedna preživela

Od 42 bebe primljene u bolnicu, 41 je umrla. Jedini preživeli imao je neobično tanko crevo, koje su lekari uspeli da gurnu nazad u trbušnu duplju.

dr. Vesonga je rekla da je to iskustvo bilo toliko uznemirujuće da je skoro napustila medicinsku profesiju.

- Vezala sam se za tu decu, ali to se pretvorilo u traumatično iskustvo koje me je navelo da se zapitam da li bih uopšte mogla da nastavim da radim ovo - rekla je doktorka.

Kada se 2018. vratila u bolnicu Mbarara, odlučila je da dobro iskoristi stvari koje je naučila.

Improvizovana rešenja za spas beba

Doktorka Vesonga je znala da lekari u istočnoj Africi retko preduzimaju mere za zatvaranje i zaštitu organa van tela, ali u razvijenim zemljama lekari stavljaju creva u posebne kese kako bi sprečili infekciju i gubitak tečnosti.

Međutim, te posebne kese su skupe, koštaju 200 dolara po komadu, tako da bolnice u Ugandi ne mogu da ih priušte.

- 200 dolara koštaju lekove protiv malarije za 500 beba – pa vidite u čemu je problem - objasnila je dr Vesonga.

Međutim, snalažljiva hirurškinja je tada počela da improvizuje sa jeftinijim alternativama kao što su hirurške rukavice i kese za urin.

- Otkrili smo da možemo da koristimo hirurške rukavice tako što ćemo natrpati creva u njih i zašiti rukavicu na majčin stomak. Ista stvar sa kesama za urin. Prednost je što su uvek na zalihama - rekla je hirurškinja.

Drugo, morala je da pronađe način da održi bebe hidratizovane i tople. Ali u preopterećenoj bolnici, ovo je problem koji nije lako rešiti.

Bebe sa gastrošizom zahtevaju skoro kontinuirano snabdevanje tečnošću, ali je malo verovatno da će je dobiti na odeljenju gde 40 beba brine samo jedna medicinska sestra.

Takva deca se jednostavno napuštaju i ostavljaju da umru, kaže hirurg.

Ali dr. Vesonga je počela da menja stvari u bolnici Mbarara. Podržali su je šef odeljenja i medicinske sestre na odeljenju, koje su pristale na promenu rasporeda smena.

Rezultati njenog eksperimenta, koji je trajao oko 11 meseci, šokirali su sve!

"Na kraju smo spasili 50 odsto beba"

- Na kraju smo spasili 50 odsto beba koje su stigle. Bili smo zadivljeni. Spasili smo ih samo koristeći državne resurse kojima smo raspolagali - rekla je ona.

Doktorka Vesonga je dokazala da može dramatično da preokrene stope mortaliteta uz minimalne troškove.

Smrt i bolnički račun

U susednoj Tanzaniji, međutim, 20-godišnja Viktorija Mišoni ispričala je mnogo tužniju priču.

Ona je rekla da medicinsko osoblje u KCMC-u nije previjalo i brinulo o crevima njene ćerke, a ona je ostavljena da hrani i hidrira dete.

Medicinske sestre su čak jednom nazvale njenu bebu "nestašnom".

- Kada je moja ćerka bila gladna, mnogo bi plakala, a medicinske sestre bi dolazile i govorile mi "vaša nestašna beba plače, idi i nahrani je" - rekla je Viktorija.

Nakon što je Viktorijina ćerka umrla, bolnica joj je predala račun od 871.400 tanzanijskih šilinga - oko 320 dolara - za lečenje koje je primila.

Rekla je da joj nije dozvoljeno da napusti bolnicu i uzme telo svoje ćerke dok ne plati račun.

U nemogućnosti da plati ili pozajmi iznos, Viktorija Mišoni je provela dodatnih 11 dana u bolnici.

Na kraju je novac prikupljen donacijama i organizovan je Viktorijin let kući u centralnu Tanzaniju.

- Nisam mogla da odem bez svoju bebe. Kako sam mogla otići i ostaviti je tamo? - rekla je Viktorija.

Kada je Skaj njuz kontaktirao bolnicu, portparol Robert Mtava je porekao da je gospođi Mišoni zabranjeno da napusti ustanovu.

- Uvek prvo lečimo pacijente, a plaćanje dogovaramo tek kasnije - rekao je on.

On je dodao da su lekari u bolnici bili previše zauzeti da odgovaraju na pitanja novinara o brizi bebi gospođe Mišoni jer bolnica dnevno prima više od 1.000 pacijenata.

Bebe nastavljaju da umiru dok se bolnice opiru promenama

U međuvremenu, u bolnici u Ugandi, dr Vesonga je primenila protokol od 20 tačaka koji je sama osmislila.

Bolnica Mulago, koja je najveći javni zdravstveni centar u zemlji, napravila je početni napredak, ali su ova poboljšanja ubrzo izbledela.

Problem je, kaže dr Vesonga, obuka, resursi i osoblje koje "nije toliko zainteresovano" za promenu načina rada.

- Stopa preživljavanja je loša, bojim se da čak 90 odsto beba sa gastrošizom umire - tiho je rekla.

Posledice su jasne. Umesto da doje bebe sa izlečivim stanjem, medicinsko osoblje u istočnoj Africi pušta decu da umru, a zatim opere telo, čvrsto ga umotaju u krpu i predaju majci. Majke glasno plaču u hodnicima bolnice, a doktorka Vesonga kaže da joj srce puca svaki put kada to čuje.

Bonus video:

(Espreso / Jutarnji / Prenela: J.N.)