BRANE KOJE SU IZAZVALE POPLAVE U LIBIJI GRADILA JUGOSLOVENSKA FIRMA: Broj mrtvih bi mogao da dostigne OVU BROJKU

Sumnja se da bi broj žrtava katastrofalnih poplava nakon pucanja brane u libijskom gradu Derni mogao bi da dostigne i brojku od 20.000 ljudi. Dramatični prizori ove katastrofe danima unazad se šire društvenim mrežama, a razmere razaranja su nesagledive, i biće potrebno mnogo vremena da se saniraju. Brane čije je pucanje dovelo do ove sitaucije tokom sedamdesetih godina gradile su jugoslovenske firme, a javnost sada postavlja pitanje - da li su one napravile propust davnih godina?

Sve je počelo kada su se dve brane srušile u dolini Derne za vreme jake oluje, zbog čega su ogromne količine vode pojurile ka moru i opustošile ovaj obalski grad. Stručnjaci procenjuju da je 30 miliona kubnih metara vode ispušteno kada su brane pukle.

Inače, Derna bila izložena nizu poplava, a da su najveće bile 1941, 1959. i 1968. Poplava iz 1959. godine je, po svemu sudeći, bila naročito katastrofalna. Zato su izgrađene brane sedamdesetih.

Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim „oklopom“, navodi se na ovom sajtu.

Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derme u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.

Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. godine, a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu.

Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.

Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane.

„Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe“, uveren je.

Ipak, eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu.

Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem – nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline – koje nisu tako čvrste kao što je beton.

„Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu“, ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.

Stručnjaci su uglavnom saglasni da je prvo pukla gornja brana.

Šta je još doprinelo katastrofi?

Svemu što se desilo su doprinele i godine sukoba koje su dovele do zanemarivanja održavanja infrastrukture.

Prema nekim teorijama stručnjaka, na razmere nesreće uticala je i kaskadna nizbrdica kojom se voda od prve brane sjurila nizvodno.

Lokacija donje brane, prema pisanju Eos-a, nalazi se samo na kilometar od grada. Ona nije mogla, kako navode stručnjaci magazina, da zaustavi bujicu koja je jurila od prve brane. A kratka udaljenost od grada dovela je do toga da poplava gotovo da nije imala mogućnost da se raširi i disperzuje, pa je grad Derna, nažalost, bio pod naletom bujice pune snage.

Naučnici navode da su i padavine koje su došle sa olujom Daniel bile ekstremne. Naime, kako su izvestili hidrometeorološki centri, prijavljeno je do 200 mm po metru kvadratnom. Zemlja, koja je inače isušena i „zapečena“ nije mogla ni brzo da apsorbuje vodu.

„Neophodna i istraga političara“

Anas El-Gomati, osnivač istraživačkog centra Sadek sa sedištem u Libiji, rekao je da će biti neophodna i „politička istraga“. „Severna Afrika nije imuna na klimatske promene, ali ovde se takođe radi o korupciji i nesposobnosti. U Maroku ste možda imali sekunde ili minute kada su se tektonske ploče pomerile, ali ovde u Libiji bilo je mnogo upozorenja o ovom uraganu… Ali nije bilo evakuacije Derne- i sada je četvrtina gradskog stanovništva pod vodom“, izjavio je.

Izveštaj iz 2022. u jednom akademskom časopisu upozorio je: ako se ponovi poplava kakva je bila 1959. godine, ona bi „verovatno izazvala urušavanje jedne od dve brane“, dovodeći u opasnost stanovnike doline i grada Derna zbog visokog rizika od poplava.

„Voda kao atomska bomba“

„Dubine nekih dolina u kojima se skuplja voda dostižu oko 400 metara. Dakle, kada se brana srušila, puštena voda je bila kao atomska bomba, a osam mostova i mnogobrojne stambene zgrade su se potpuno urušile“, rekao je Hudhaifah al-Hasadi, jedan od žitelja grada.

Portparol libijske uprave za vanredne situacije Osama Ali rekao je da je sva voda krenula u oblast u blizini Derne, što je „planinsko priobalno područje…“.

„Kuće u dolinama koje su bile na liniji poplave odnele su jake mutne vode koje su nosile vozila i krhotine… Vremenski uslovi nisu dobro proučeni – nivoi morske vode, padavine i brzina vetra… A nije bilo evakuacije porodica koje bi mogle da se nađu na putu oluje i u dolinama“, naveo je.

Inače, u mediima je bilo različitih izveštaja o tome da li su izdati zahtevi za evakuaciju grada tokom vikenda, i ako jesu, zašto je plan odbijen.

Bonus video:

(Espreso/N1)