SVI ZNAMO ZA OPENHAJMERA, ALI RETKO KO JE ČUO ZA OVOG NEMCA: Odao je TAJNE atomske bombe, a imao je JEDNU ideju

Dok je za američkog fizičara Roberta Openhajmera, "oca atomske bombe" i vođu projekta Menhent, ponovo ovog leta čuo ceo svet, pojedini naučnici i dalje postavljaju pitanje - je li Openhajmer izmenio istoriju ili je to učinio njegov kolega Klaus Fuks, koji je radeći na razvoju nuklearnog oružja odavao poverljive informacije Sovjetima?

Klaus Fuks rođen je 1911. godine u Nemačkoj, u veoma religioznoj luteranskoj porodici, podaci su iz Nacionalne arhive Ujedinjenog Kraljevstva.

Godine 1932. pridružio se Nemačkoj komunističkoj partiji i ubrzo nakon toga, zbog sukoba sa nacistima, pobegao iz svoje zemlje u Veliku Britaniju.

Tu je završio studije fizike i kao brilijantan fizičar dobio mesto na Univerzitetu u Edinburgu, ali i priliku da učestvuje u ranim nuklearnim istraživanjima u ovoj zemlji.

To iskustvo omogućilo mu je da 1944. godine bude poslat u pustinju Los Alamos, Nju Meksiko, kao deo projekta Menhentn, gde je pomogao da se razvije prva atomska bomba.

Fuks je možda odavao utisak čoveka koga je malo šta osim intersovalo osim. No, njegove kolege su mu verovale, bile bliske sa njim, a čak je jednom naučniku i njegovoj ženi s vremena na vreme čuvao decu, tvrdi istoričar Mark Daton iz Nacionalnog Arhiva UK.

Istovremeno, vitalne tajne prosleđivao je SSSR-u.

Kasnije se ispostavilo da je već 1941. godine, preko jednog nemačkog komuniste, Ruska obaveštajna služba uspostavila kontakt sa Fuksom.

Nakon invazije Nemačke na Sovjetski Savez, Fuks je aktivno odavao vojne tajne Rusima, verujući da SSSR treba da zna šta SAD i Velika Britanija rade u tajnosti.

Trka u nuklearnom naoružanju nastavljena je i posle rata, a kada su Sovjeti testirali svoju atomsku bombu već 1949. godine, Zapad je bio šokiran.

MI5 je odmah otvorio istragu i, dok kolege i prijatelji nisu sumnjali na Fuksa, kao neko ko je blizak komunističkoj ideologiji on je postao bezbednosno interesantna osoba.

Fuks je stavljen pod nadzor i nekoliko puta ispitivan od strane Džima Skardona, vrlo veštog MI5 agenta.

Iznova i iznova naučnik je poricao da je odavao tajne Rusiji, ali je na kraju 1950. godine popustio i konačno priznao.

U svojoj izjavi opisao je kako je uspeo da podeli svoj život i osećanja, ne bi li prikrio špijunažu.

„Koristio sam svoju marksističku filozofiju da u svojoj glavi stvorim dva prostora. U jednom bih dozvolio sebi da stvaram prijateljstva, da imam lične veze, pomažem ljudima i da budem čovek kakav sam želeo da budem… Mogao sam da budem srećan, i ležeran i srećan sa drugim ljudima, bez straha da ću se razotkriti jer sam znao da će ona drugi prostor da se aktivira ako se ikada nađem u opasnosti. Mogao sa da zaboravim na njega, a i dalje da se na njega oslanjam“, izjavio je Fuks i nazvao svoje stanje „kontrolisanom šizofrenijom“.

Istoričar Danton kaže da, na osnovu njegovih izjava, čini se da Fuks nije ni bio svestan koliko je važno bilo njegovo priznanje, niti koliko je kao špijun uticao na istoriju. Pojedini naučnici smatraju da je Sovjetima uštedeo barem dve godine istraživanja.

„On se otarasio ogromnog tereta koji mu je bio na duši i to mu je bilo najvažnije“, kaže Daton.

Fuksu je suđeno u Centralnom krivičnom sudu u Londonu, poznatom kao Old Bejli, njegova krivica je utvrđena i on je osuđen na 14 godina zatvora, što je tada bila maksimalna kazna za odavanje tajni prijateljskoj zemlji.

Zbog dobrog vladanja služio je devet godina, a po puštanju na slobodu odmah je odleteo u Istočnu Nemačku gde je proveo ostatak svog života.

„Samo pomislite na prvo testiranje atomske bombe u blizini Los Alamosa, 16. jula 1945. godine, koje je Fuks posmatrao sa svojim kolegama naučnicima. Teško je zamisliti kako se osećao, svedočeći tom zaista neverovatnom spektaklu, kome je i sam mnogo doprineo… tom oružju koje će promeniti istoriju, a o kome je pričao drugoj svetskoj sili. Ulog nije mogao biti veći“, kaže Daton.

Šta se kasnije desilo sa Fuksom?

Po dolasku u Istočnu Nemačku, Fuks se nastanio u Drezdenu. Oženio se 1959. prijateljicom iz komunističkih dana. Nastavio je sa naučnom karijerom i postigao značajne uspehe.

Bio je i član Akademije nauka. Kasnije je postao zamenik direktora Instituta za nuklearna istraživanja u Rosendorfu, gde je radio do penzionisanja 1979. godine.

Dobio je Orden zasluga za otadžbinu i Orden Karla Marksa. Umro je u Drezdenu 1988. godine.

Je li Fuks zaista pomogao Sovjetima?

Nobelovac Hans Bete jednom je rekao da je Klaus Fuks jedini fizičar koji je promenio istoriju.

Međutim, s obzirom da je Lavrejnij Berija, vođa sovjetskog atomskog projekta, koristio informacije dobijene putem špijuna kako bi testirao svoje teorije i nije ih direktno davao naučnicima, ostaje pitanje koliko su tajne koje je dostavljao Fuks zapravo pomogle Sovjetima, naveo je Dejvid Holovej u knjizi „Staljin i Bomba: Sovjetski savez i atomska energija“.

Nije tačno poznato koliko su Fuksove informacije imale uticaj na rusku bombu, jer je brzina ruskog programa zavisila od toga koliko uranijuma mogu da proizvedu, dodao je on.

U knjizi „On a Field of Red“, istoriji Кominterne Entonija Кejva Brauna i Čarlsa B. Mekdonalda, navodi se da je Fuksov najveći doprinos Sovjetima možda bilo to što im je otkrio načina na koji se uranijum može preraditi za upotrebu u bombi.

Ipak, retko ko spori da im je dao zlata vredne tehničke informacije u januaru 1945. do kojih su zapadni naučnici došli nakon dve godine eksperimentisanja, a po ceni od 400 miliona dolara.

Fuks je takođe otkrio količinu uranijuma ili plutonijuma koju su Amerikanci planirali da koriste u svakoj atomskoj bombi.

Istovremeno, predmet debata je i da li su bile korisne Fuksove informacije o hidrogenskoj bombi. Većina je saglasna sa Hansom Beteom, koji je rekao da se malo znalo o mehanizmu hidrogenske bombe za vreme dok je Fuks radio na tom programu.

Fuksov patent iz 1946. je još tajna tako da je teško precizno proceniti njegov značaj i značaj informacija koje je predao Rusima.

Bonus video:

(Espreso/ N1)