SRUŠIO IM SE AVION, A KADA ČUJETE KAKO SU PREŽIVELI PRIPAŠĆE VAM MUKA: Ovo je košmar nad KOŠMARIMA!

Kada se avion pun ragbista amatera srušio na Andima 1972. godine, 16 preživelih jelo je meso svojih mrtvih prijatelja da bi ostali živi.

Govoreći za Sandej tajms povodom 50. godišnjice tragedije, preživeli Karlos Paez rekao je da im je dužnost da putuju svetom i objasne sumornu priču o njihova 72 dana u ledenim planinama.

Dana 13. oktobra 1972. 45 ljudi se ukrcalo na urugvajski let 571 koji je leteo za Santijago, Čile. Pilot je skrenuo sa kursa u gustoj magli, srušivši čarter let u snežne vrhove.

Dvanaest putnika je odmah umrlo.

Još 17 je umrlo od kritičnih povreda ili se ugušilo tokom lavine nekoliko dana kasnije.

Ramon Sabela, 70, sada uspešan biznismen, držao je jednog od umirućih putnika u naručju.

Posle 10 dana, preostali preživeli su preko radija saznali kako je potraga za njima prekinuta.

Roberto Kanesa, student medicine u to vreme, predložio je da preostali preživeli jedu meso mrtvih leševa.

„Naravno, ideja o jedenju ljudskog mesa bila je užasna, odvratna“, rekao je Sabela za Tajms.

„Bilo je teško staviti u usta. Ali navikli smo na to."

Rekao je: „U izvesnom smislu, naši prijatelji su bili jedni od prvih davalaca organa na svetu — pomogli su da nas ishrane i održali u životu.“

Kanesa je rekao da je odluka bila posebno teška jer su oni bili preživeli saigrači i prijatelji koji su mrtvi.

Opisao je upotrebu stakla za sečenje mesa i utešio se znajući da bi njihovi mrtvi saigrači uradili potpuno isto da su oni ti koji su umrli.

Tim je sklopio pakt da preživeli mogu pojesti bilo koga drugog ko je umro.

Gospodin Canesa i Fernando Parado odlučili su da odu i pronađu pomoć nakon dva meseca zaglavljivanja u planinama.

Trebalo im je 10 dana da putuju tri milje niz planinu, sve dok jedu ljudsko meso koje su stavili u svoje ragbi čarape.

Čudom su naišli na čileanskog ovčara po imenu Serđo Katalan, ali on ih nije mogao čuti iznad vode.

Pastir se vratio sledećeg dana, bacajući kamen sa perom i olovkom za preživele, koji su mu objasnili situaciju.

Pastir je odjahao 100 milja da upozori vlasti.

Helikopter je poslat da spase preostale preživele, koji su izgubili više od polovine telesne težine. „Odveli su nas u bolnicu u Santjagu.

"Sećam se radosti tog prvog toplog kupanja“, rekao je gospodin Canesa.

Preživeli su navedeni kao Roberto Kanesa, Fernando Parrado, Karlos Rodrigez, Hoze Algorta, Alfredo Delgado, Danijel Fernandez, Roberto Fransios, Roj Harli, Hoze Insijarte, Alvaro Mangino, Havijer Metol, Ramon Sabela, Adolfo Štrauh, Eduardo Štrauh i Antonio Gustavo Zerbino.

Mnogi od njih su radili neverovatne stvari, uključujući gospodina Paeza, dedu petoro dece, koji putuje svetom kao motivacioni govornik, pričajući priču svima.

Gospodin Harli je postao inženjer u SAD i otišao u penziju sa 70 godina.

Gustavo Zerbino je iskoristio svoje iskustvo da ojača urugvajsku ragbi scenu i osvojio 12 urugvajskih prvenstava za 14 godina. Zaslužan je za prvu pobedu svoje zemlje u ragbiju protiv Čilea.

Gospodin Canesa je dobio stipendiju Britanskog saveta za studiranje u Gui's Hospital u Velikoj Britaniji i istaknuti je pedijatrijski kardiolog.

(Espreso/Metro)