NE PRAVE GNEZDO KAKO TREBA, PILIĆIMA RADE UŽASNU STVAR: Pingvini na KAKVE NISTE NAVIKLI, IMA SVEGA (VIDEO)

Osim što “žrtvuju” prvo jaje, budući roditelji nemarni su i prilikom gradnje gnezda, jer ga postave na neravnoj steni, izlažući opasnosti i drugog budućeg potomka

Objavljeno: 14.10.2022. 11:17h

Vladimir Šuster

Pingvini sa uspravnom krestom, endemska vrsta sa Novog Zelanda, dugo zaokupljaju pažnju istraživača i naučnika ne samo zbog neobičnog izgleda, već i zbog jedne bizarne navike.

Naime, ove monogamne ptice odbacuju prvopoložena jaja da bi se posvetili inkubaciji i čuvanju drugog, piše Livescience. Ženka energično polaže jaja, a takvo ponašanje je veoma neobično kod ptica. Studija objavljena 12. oktobra u časopisu PLOS One ponudila je objašnjenje ove čudne "pingvinske" prakse.

Nedovoljno hrane za dva pileta

Istraživači sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu proučavali su način razmnožavanja pingvina sa uspravnom krestom (Eudyptes sclateri), ugrožene vrste poznate po “kruni” od uspravnog, šiljatog perja. Utvrđeno je da roditelji osuđuju prvo jaje na propast kako bi osigurali opstanak drugog i uspešno izleganje pileta. Ove ptice vođene su saznanjem da ne mogu nahraniti dva pileta (slično ponašanje pokazuju i njihovi bliski srodnici makaroni pingvini (Eudyptes chrisolophus) sa Antarktika).

Kada su autori studije uporedili jaja iz kolonije od 158 pingvina, otkriveno je da se prvo i drugo jaje, koja se obično polažu u razmaku od pet dana, drastično razlikuju po veličini.

„Drugopoložena jaja bila su mnogo veća od prvih i ta razlika je najveća kod ovih ptica, u odnosu na druge vrste”, izjavio je Lojd Dejvis, vodeći autor studije i profesor na Odseku za naučnu komunikaciju Univerziteta iz Otaga. „Kod većine ptica, sva jaja koja budu položena posle prvog su sve manja. U slučaju ovih pingvina, drugo jaje je čak oko 85 posto veće od prvog.“

Od 1998. godine, Dejvis i njegov tim proučavaju ovu teško pristupačnu i neuhvatljivu vrstu i njeno „bizarno ponašanje“. Istraživači su nedavno proveli 250 sati posmatrajući pingvine i njihova jaja u gnezdilištima ptica na ostrvima Baunti i Antipodes.

„Čak oko 45 odsto pingvina se ne trudi da inkubira prvo jaje: oni ga samo pogledaju nakon što ga ženka položi“, rekao je Dejvis. „Većina drugih vrsta pingvina će praviti gnezda od kamenja, štapića i trave, ali preko 90 posto pingvina sa uspravnom krestom polaže jaja na stenovitu, neravnu platformu sa koje jaja lako mogu da se otkotrljaju”. Da bi ovo sprečili, naučnici su postavili "prsten od kamenja" oko 14 gnezda. Međutim, čak i to nije podstaklo pingvine da čuvaju prvo jaje.

Osim što su posmatrali ptice, naučnici su prikupljali i uzorke krvi čija je analiza otkrila još jedan deo životne “slagalice” pingvina.

„Uobičajeno je da mužjaci imaju veći nivo testosterona na početku perioda parenja, ali smo otkrili nešto drugo“, rekao je Dejvis. „Uprkos stereotipu da je testosteron isključivo muški hormon, on utiče na oba pola: kod ženki nivo ovog hormona bio je visok bar isto kao kod mužjaka i verovatno veći tokom polaganja jaja”.

Ova promena u lučenju testosterona mogla bi da objasni još jedno neobično ponašanje kod mužjaka pingvina. Za razliku od drugih vrsta u životinjskom carstvu, gde mužjaci postaju agresivniji jedni prema drugima u periodu parenja, mužjaci pingvina sa uspravnom krerstom ostaju mirni. Kako kaže studija, oni jednostavno nisu zainteresovani za tuču. Kod drugih vrsta pingvina, borbe su redovna pojava unutar kolonija. Krestasti pingvini su statični i ne upuštaju se u tuče.

Od svih pingvina na Zemlji, podvrsta sa uspravnom krestom je najmanje proučavana zbog njene izolacije. Ali, dok udaljeno prebivalište donekle štiti ove ptice od ljudskog uznemiravanja, njihova budućnost je i dalje ugrožena klimatskim promenama. Zbog toga su dodatna saznanja o ovim pticama veoma važna i moraju se prikupiti pre nego što postane prekasno. Oni su jednostavno enigma na Zemlji.