ŠOKANTNE ČINJENICE O JOVANKI ORLEANKI: Junakinja stogodišnjeg rata koja bi danas imala različite DIJAGNOZE!

Jovanka Orleanka je sa 13 godina počela da tvrdi kako čuje glasove koji je šalju da pomogne francuskoj vojsci u ratu protiv Engleza. Već sa 16 godina, mlada pastirka dobija poziv od Boga da pruži pomoć u bici kod Vokulera i uskoro postaje glavni predvodnik Francuza u Stogodišnjem ratu.

Jovanka Orleanka ili Žean d’Ark kako joj je bilo pravo ime, rođena je 4. januara 1412. u selu Domremi la Pisel i bila je ćerka zemljoradnika i pobožne katolkinje. Tokom suđenja, sebe je predstavila kao Žean la Pisel, rekavši da ne zna kako joj je prezime. Kasnije je objasnila da joj se otac zove Žak d’Ark, a majka Izabel Rome i da ćerke u njenom selu često uzimaju majčino prezime. U srednjovekovnoj Francuskoj prezimena nisu bila stalna pa je tako Rome jednostavno označavalo osobu koja je išla na hodočašće u Rim. Neki drugi izvori tvrde da se majka Jovanke Orleanke zvala Izabel de Vuton.

Jovanka Orleanka bi danas imala različite dijagnoze

U dobi od 12 ili 13 godina, Jovanka Orleanka je očigledno počela da čuje glasove i doživljava vizije koje je tumačila kao znak od Boga. Tokom svog suđenja, svedočila je da su joj anđeli i sveci prvo rekli da odlazi u crkvu i živi pobožno, a zatim joj davali instrukcije kako da oslobodi Francusku od Engleske i Šarla VII dovede na francuski presto.

Takođe je tvrdila da su njene vizije bile praćene jakim svetlom, a da je glasove čula jasnije dok su zvonila crkvena zvona. Na osnovu ovih detalja, neki stručnjaci su došli do zaključka da je Jovanka Orleanka patila od jednog od mnogih neuroloških i psihijatrijskih poremećaja koji aktiviraju halucinacije, kao što su migrene, bipolarni poremećaj i oštećenje mozga. Još jedna teorija govori da je mlada ratnica najverovatnije bolovala i od tuberkuloze goveda koju je dobila pijući nepasterizovano mleko ili dok je kao devojčica čuvala stoku.

Stogodišnji rat

Iako je ostala upamćena kao neustrašiva ratnica i junakinja Stogodišnjeg rata, Jovanka Orleanka se nikad nije borila u bici niti ubila protivnika. Umesto toga, ona je vojnicima podizala moral mašući barjakom umesto oružjem. Bila je odgovorna za vojne strategije, usmeravanje trupa, kao i predlaganje diplomatskih rešenja Englezima od kojih nijedno nije prihvaćeno. Uprkos tome što je bila udaljena od prve linije fronta, Jovanka Orleanka je ranjena najmanje dva puta. Tokom svoje čuvene operacije u Orleanu pogođena je strelom u rame, a u butinu je ranjena bezuspešno pokušavajući da oslobodi Pariz.

Suđenje i smrt

Pokušavajući da odbrani Kompjenj od Burgunda, Jovanka Orleanka je pala u neprijateljske ruke, a njeni vojnici su pobijeni. Bila je zatvorena u tamnici i verovala da će kralj Šarl VII dati ogroman novac za njen otkup, međutim prodata je engleskom kralju Henriju VI za 100.000 zlatnih funti. Englezi su u gradu Ruanu organizovali crkveno suđenje protiv nje, optuživši je da je lažni prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Optužena je i da je izvršila masovni zločin protiv engleskih vojnika i da je naređivala zverstva. Presuda po kojoj je osuđena na lomaču donesena je 30. maja 1431. godine. Spaljena je istog dana tačno u podne na gradskom trgu, noseći bluzu sa ušivenim crvenim đavolima, pošto je to bila odeća u kojoj su spaljivani jeretici. Masa ljudi posmatrala je čin spaljivanja, a oko nje su kružili crkvenjaci sa knjigama, moleći se za spas ljudskih duša od jeretika. Njeni ostaci su potom bačeni u reku Senu. U trenutku smrti Jovanka je imala samo 19 godina.

Godine 1456, četvrt veka nakon spaljivanja, u Parizu je, uz saglasnost Svete stolice pokrenut postupak za njenu rehabilitaciju. Presuda je bila poništena, a Jovanka Orleanka rehabilitovana. Proglašena je blaženom tek 1909. godine, a kanonizovana 1920. u vreme pontifikata Benedikta XVI. Danas je jedna od najpopularnijih svetaca u Rimokatoličkoj crkvi.

(Espreso/Kafenisanje)