KRV PADA ZBOG OVE MINI TVRĐAVE, I TO NIJE DŽABA! Kako je čeličana u Mariupolju postala uporište gradskog otpora?
Železara Azovstal, Foto: Profimedia, Google Earth

ŽELEZARA

KRV PADA ZBOG OVE MINI TVRĐAVE, I TO NIJE DŽABA! Kako je čeličana u Mariupolju postala uporište gradskog otpora?

Gagin je rekao da je lokacija projektovana tako da izdrži bombardovanje i blokade - i da ima izrađen komunikacioni sistem koji koristi braniocima, čak i ako su brojno nadjačani

Objavljeno: 09:35h

Mnogo pre nego što je železara Azovstal u Mariupolju postala ključno bojno polje u Ukrajini, igrala je dominantnu ulogu u ekonomiji lučkog grada. Kao jedna od najvećih metalurških fabrika u Evropi, proizvodila je više od 4 miliona tona sirovog čelika godišnje i obezbeđivala sredstva za život desetinama hiljada ljudi.

Međutim sada, u jeku sukoba, i višenedeljne opsade, čeličana više ne radi. Umesto toga, železara i njeni podzemni tuneli služe kao sklonište narodu i poslednje uporište hiljadama ukrajinskih boraca, od kojih su mnogi pripadnici Azova - jedne od najobučenijih i najkontrovernijih vojnih jedinica Ukrajine. U podzemnim prostorijama krije se oko 1.000 civila, saopštile su juče gradske vlasti.

Azovstal je izgrađen u ranoj sovjetskoj eri, a kasnije je obnovljen nakon što je tokom nacističke okupacije Mariupolja između 1941. i 1943. ostao u ruševinama. Sada zauzima prostor od deset kvadratnih kilometara duž gradske obale.

- Ispod grada u suštini postoji još jedan grad - rekao je Jan Gagin, savetnik promoskovske separatističke grupe Donjecka Narodna Republika.

1 / 5 Foto: EPA-EFE/MAXAR TECHNOLOGIES HANDOUT

Gagin je rekao da je lokacija projektovana tako da izdrži bombardovanje i blokade - i da ima izrađen komunikacioni sistem koji koristi braniocima, čak i ako su brojno nadjačani.

Sergij Zgurec, ukrajinski vojni analitičar, rekao je za Rojters da Rusi koriste "teške bombe“ u oblasti Azovstal, s obzirom na njenu veličinu i broj radionica.

Marijana Buđerin, ekspert u Belfer centru za nauku i međunarodne poslove Harvardske škole Kenedi, rekla je da situacija u Mariupolju izgleda sve "beznadežnije", na osnovu informacija koje se šire.

- Ovaj grad je polako opkoljen, a oblast kontrole pod ukrajinskim snagama se takoreći gušila. Verovatno postoji taktička i bezbednosna prednost za odbrambene snage da se poslednji bore u ovom velikom industrijskom objektu. To je kao mini tvrđava - rekla je Buđerin, koja je iz Ukrajine.

Ona kaže da je mnogo toga i dalje nepoznato, između ostalog i to kakvo naoružanje ili pristup protivvazdušnoj odbrani imaju ukrajinske snage.

Međutim, ukoliko Rusija uzme čeličanu, to bi predstavljalo preko potrebnu pobedu za Kremlj.

Nakon što nisu uspele da pregaze Kijev u prvim danima rata, ruske snage su se ponovo grupisale u istočnoj Ukrajini sa očiglednim planom da zauzmu velike delove regiona Lugansk i Donjeck, zajedno poznatih kao Donbas.

Mariupolj, koji je pre sukoba brojano oko 450.000 stankovnika, jedno je od poslednjih urbanih oblasti Donjecka koje nije u potpunosti pod ruskom kontrolom. Zauzimanje bi ruskim snagama dao kopneni most između Rusije i Krima.

Azovstal i slična područja u gradu su očigledni primeri zašto su Donbas i njegovo industrijsko nasleđe podjednako važni i Ukrajini i Rusiji. Mariupolj je drugi po veličini lučki grad u Ukrajini, a pre sveobuhvatnih sankcija Zapada, Rusija je imala napredan sektor proizvodnje čelika, koji je slovio za peti po veličini u svetu.

Donbas je najpoznatiji po uglju, ali je i Mariupolj imao profitabilnu industriju metala. Otprilike 40.000 stanovnika bilo je zaposleno u Azovstalu i drugoj obližnjoj čeličani u vlasništvu iste kompanije, Železare Iljič, prema ukrajinskom čeličnom gigantu Metinvestu.

Rusija, Vladimir Putin, Ukrajina, Donbas, Harkov
foto: Printscreen, Google Earth, EPA / ALEXEI DRUZHININ / KREMLIN POOL

Zajedno, Azovstal i Iljič činili su otprilike jednu trećinu ukrajinske proizvodnje sirovog čelika u 2019, prema praćenju analitičke grupe GMK Center. Te godine, čelik i srodne industrije činile su 12 odsto bruto domaćeg proizvoda Ukrajine.

Ruske snage su prošle nedelje upale u manju Iljičevu fabriku. Ali Metinvest je u izjavi Rojtersu prošle nedelje rekao da „nikada neće raditi pod ruskom okupacijom“.

Taras Ševčenko, generalni direktor Železare, rekao je u ponedeljak u intervjuu za kanal Ukrajina 24 da je ruska akcija u Mariupolju „namerno, sistematsko uništavanje industrije“. On je rekao da kompanija procenjuje obim štete i obećao da će obnoviti metalurške fabrike.

Azovstal je i ranije video sukobe. Proizvodnja na lokaciji počela je 1933. godine, ali manje od jedne decenije kasnije Mariupolj su zauzele nemačke trupe tokom Drugog svetskog rata, a proizvodnja je obustavljena zbog dramatičnog egzodusa civila iz grada.

Ali do 1944. godine, samo godinu dana nakon završetka okupacije, već su bili u toku radovi na obnovi fabrike, koja je ubrzo postala produktivan i profitabilan deo sovjetske industrije čelika.

Sedamdeset godina kasnije, radnici Azovstala organizovali su se da nasilno preuzmu Mariupolj od proruskih separatista 2014. godine.

Otpor, u gradu u kojem je većina govorila ruski i koji je često glasala za političare naklonjene Moskvi, iznenadio je mnoge posmatrače.

Rinat Ahmetov, najbogatiji čovek Ukrajine i vlasnik Metinvesta, bio je član parlamenta promoskovske Partije regiona i optužen je za mutne poslove sa podzemljem — sumnjiči se i da je imao pomoćnu ulogu u federalnim istragama veza predsednika Donalda Trampa sa Moskvom .

Ahmetov se okrenuo protiv separatista 2014. Ove godine je odbio da podrži rusku invaziju, i uprkos javnoj svađi sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, pomogao je u finansiranju vlade tako što je uplatio 34 miliona dolara akontacije poreza.

Rinat Ahmetov
foto: Profimedia

Ukrajinska industrija čelika opala je nakon 2014. godine, a proizvodnja sirovog čelika u Azovstalu pala je za više od milion tona između 2013. i 2015. godine. Ali sa novim investicijama u Mariupolju, poslednjih godina je zabeležen pozitivan trend za industriju. Metinvest je imao planove za investiciju od milijardu dolara u svoje fabrike u toj oblasti.

Sredinom marta, izvršni direktor Azovstala rekao je da su borbe u blizini značile da je lokacija zatvorena po prvi put od nacističke okupacije. Enver Tskitišvili, govoreći u video obraćanju iz Kijeva, rekao je da će gašenje biti samo privremeno.

- Vratićemo se u grad, obnoviti preduzeće i oživeti ga. Radiće i doneti slavu Ukrajini na isti način kao i uvek. Zato što je Mariupolj Ukrajina. Azovstal je Ukrajina - rekao je Tskitišvili.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.