U KOM MOMENTU PUTIN PRELAZI CRVENU GRANICU KOJU JE POSTAVIO NATO? Evo šta nikako ne sme da uradi, biće KOBNO

Ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov zatražio je međunarodnu "istragu" povodom navoda lične vlade da Ukrajina ima laboratorije za proizvodnju biološkog i hemijskog oružja. Ovakav razvoj situacije nije neočekivan, piše Dojče Vele.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas pratite putem ovog LINKA!

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg oštro se, na konferenciji u utorak, osvrnuo na ove "apsurdne tvrdnje Moskve".

"Videli smo kako optužuju Ukrajinu i saveznike u NATO-u za proizvodnju i razvoj hemijskog oružja - to je apsolutna laž", naglasio je Stoltenberg i dodao: "Zato nas pomalo brine mogućnost da su oni ti koji to zapravo planiraju da učine", rekao je Stoltenberg. On je za nemački list Velt am Sontag izjavio da bi hemijski napad Rusije na Ukrajinu "bio ratni zločin".

Hemijsko oružje: "Game changer"

Da li bi li to bilo dovoljno da NATO interveniše?

Poljski predsednik Andrej Duda otvoreno je odgovorio na taj izazov. "Ako ruski predsednik Vladimir Putin upotrebi bilo koju vrstu oružja za masovno uništenje, to će promeniti igru", rekao je on za BBC 13. marta.

"Sigurno će Severnoatlantski savez i njegovi oficiri, predvođeni Sjedinjenim Državama, morati da sednu za sto i ozbiljno razmisle šta da rade jer u tom momentu situacija postaje opasna", dodao je Duda.

Kad je DW u utorak pitao Stoltenberga da li bi takva akcija, odnosno upotreba hemijskog i biološkog oružja od strane Rusije promijenila stav NATO-a, šef Zapadne vojne alijanse je izjavio: "Predednik SAD i drugi zvaničnici su vrlo jasno dali do znanja da će oni, ako upotrebe hemijsko oružje, platiti visoku cenu", odgovorio je Stoltenberg i naglasio: "Neću spekulisati o bilo kakvom vojnom odgovoru od strane NATO-a, osim što ću vrlo jasno reći da je glavna odgovornost NATO-a osigurati odbranu i zaštitu svih saveznika".

Nuklearna nervoza

Osim hemijskog oružja, raste zabrinutost da bi Rusija mogla upotrebiti i nuklearno oružje ili izazvati nesreću u jednoj od četiri ukrajinske nuklearne elektrane, što bi dovelo do zračenja. Među te četiri elektrane je i najveća nuklearna elektrana u Europi - Zaporožje, koja je već bila žarište sukoba – na samom početku invazije.

U ponedeljak je ukrajinska državna kompanija za nuklearnu energiju Energoatom izvestila da su ruske snage već krenule u takav rizik, dižući u vazduh skladište s municijom u okviru kompleksa nuklearne elektrane Zaporožje.

Velika neizvesnost i nepredvidljivost razvoja situacije navela je grupu međunarodnih stručnjaka i nekadašnjih političara, uključujući bivšeg ruskog ministra spoljnjih poslova Igora Ivanova, da izdaju zajedničko saopštenje, upozoravajući na mogućnost "katastrofalnih posledica". Oni naglašavaju da "vatra i širenje požara u nuklearnoj elektrani Zaporožje pokazuje kako brzo može doći do nuklearne katastrofa u 'vihoru rata'." Stručnjaci pozivaju na hitan prekid vatre i nastavak "dijaloga, diplomatije i pregovora."

"No go"- politika NATO-a

Budući da je svaki državnik ili političar, koji je razgovarao s Vladimirom Putinom, zaključio da ruski predsednik ne planira da zaustavi rat, stalno se postavlja pitanje kako bi NATO odgovorio na eskalaciju sukoba i pretnju koja se odnosi na moguću upotrebu oružja za masovno uništenje unutar i izvan Ukrajine.

Ijan Bond iz Centra za evropske reforme (Center for European Reform), rekao je za DV da, i pored toga što zvuči neverovatno, takav scenario nije nemoguć. S obzirom na Stoltenbergove izjave, "Rusi verovatno rade stvari koje sugerišu da se „nekako" spremaju pokrenuti na takvu vrstu napada".

"NATO je, s pravom ili ne, povukao ovu žarko crvenu liniju i poručuje: nećemo braniti teritoriju Ukrajine, ali ćemo braniti teritoriju NATO-a", kaže Ijan Bond. "To je gotovo pa pozivanje Putina da ide do te 'crvene linije'. Pretpostavljam da Putin razmišlja ovako: OK, ako kažu da to neće učiniti ako mi ne pređemo tu liniju, onda bismo mogli ići do te linije. Možda bismo je čak mogli i malo preći, a da se oni još uvek ne odluče ulaziti u sukob sa mnom".

Iako Bond naglašava da Putinova potencijalna upotreba hemijskog oružja - posebno ako bi zahvatila teritoriju zemalja članica NATO-a - za sada ostaje nešto što je jako spekulativno, veruje da je u interesu Zapadne alijanse ne elaborira o tome kako će odgovoriti ako do toga dođe. NATO nema hemijsko oružje, napominje Ijan Bond, ali bi "mogao ostaviti nejasnim bi li, ako bude napadnut oružjem za masovno uništenje, mogao odgovoriti upotrebom vlastitog oružja za masovno uništenje, koje ne bi bilo hemijsko, već nuklearno".

Potrebna je jasna pretnja

Veronika Višova, zamenica direktora Centra za evropske vrednosti i sigurnosnu politiku sa sedištem u Pragu , izjavila je za DV da se ne slaže s tom strategijom – i to ne u smislu sprovođenja već u smislu komunikacije. Ona smatra da NATO treba da otvoreno prizna da bi moglo doći do napada oružjem za masovno uništenje - ne samo na Ukrajinu, već i na neku od zemalja saveznica.

"Trebali su se već razraditi scenariji i oni su trebali biti iskomunicirani, ne samo interno, već i u pravcu Rusije", kaže Višova. "Trebala bi postojati izjava NATO-a u kojoj se kaže: 'Ako se dogodi to i to, mi ćemo učiniti ovo'." Višova ukazuje da Zapad sam sebe zavarava ako veruje da prepuštanje nečega mašti, može sprečiti eskalaciju sukoba.

"Putin je pokazao da mu ne treba stvarna provokacija", rekla je. "On će uraditi sve što bude želio".

Veronika Višova kaže i da je njena veća briga moral Ukrajinaca koji svakog dana ginu braneći svoju zemlju. Jer, NATO im "doslovno samo šalje poruku koja glasi: "Mi zapravo nećemo preduzeti sve što je u našoj moći da vam pomognemo".

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)