VIŠE SE NEĆE RADITI NEDELJOM?! Priprema se novi zakon, EVO KAKO ĆE IZGLEDATI, komšije ga jedva čekaju

Hrvatska ide prema neradnoj nedelji, odnosno smerom polovine država EU u kojima je rad trgovina nedeljom ograničen, uz izuzetke kioska, pekara, prodavnica na benzinskim pumpama, autobuskim stanicama...

Glasnogovornik Vlade Marko Milić potvrdio nam je da pripremaju zakon kojim će se regulisati rad nedeljom, vodeći računa o balansu između rada, odmora i provođenja vremena u krugu porodice i najbližih. U skladu s Ustavom

- Konačan predlog te određivanje konkretnog broja neradnih nedelja još se definiše i Vlada će o tome razgovarati sa socijalnim partnerima. Resorni ministri Aladrović i Ćorić sastat će se ove nedelje s predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Hrvatske i Sindikata trgovine u vezi s tom temom, a održavaćemo i dijalog s poslodavcima - ističe Milić i dodaje da se oko neradne nedelje politički stav HDZ-ove Vlade nije promenio jer žele da bude neradna. Analizirali su evropske prakse te će se pronaći najbolje rešenje. Regulisanje odnosno ograničavanje rada nedeljom u skladu je i s Direktivom o ravnoteži poslovnog i privatnog života koju je prošle godine usvojio EP i koja mora biti implementirana u zakonodavstva članica do 2022.

Neravnotežom između poslovnog i privatnog života naročito su pogođeni radnici u maloprodaji u kojoj kod nas radi oko 82.000 žena. Ako imaju samo jedan slobodan vikend mesečno, čime se nedavno hvalio predsednik uprave jednog trgovačkog lanca, jasno je da nemaju ravnotežu između poslovnog i privatnog života i da trpe i oni i deca s kojima ne mogu provoditi vikende. Rad nedeljom, uz neke izuzetke, brane Nemačka, Austrija, Belgija, Danska, Francuska, Grčka, Luksemburg, a propisani broj nedelja godišnje u kojima trgovine mogu raditi imaju Poljska, Holandija, Slovenija, Španija... Van EU Norveška, a u Švajcarskoj trgovine ne rade nedeljom. Ustavni sud je dvaput ukidao zabranu rada nedeljom jer razlozi za zabranu nisu bili dobro obrazloženi. Ističe to i ustavnopravni stručnjak Mato Palić. - Ustavni sud nije rekao da se ne može zabraniti rad nedeljom uz izuzetke ili ograničiti ga, ali moraju biti navedeni opravdani razlozi za to. Zakonodavac mora pronaći ravnotežu između ograničavanja poduzetničkih sloboda i zaštite prava radnika. Stvar je modaliteta i argumentacije zbog koje se brani odnosno ograničava rad nedeljom, što se svakako može obrazložiti zaštitom privatnog i porodičnog života radnika i njihovog zdravlja, a da se s druge strane poslodavcima omogući da rade određeni broj nedelja godišnje. Verovatno će se odrediti konkretan broj radnih nedelja u godini, njih 12,13, a poslodavcima će biti omogućeno da izaberu koje će nedelje raditi u godini, pa će skladno tome, kad im je najveći promet, odabrati radne nedelje, recimo u sezoni ili pre Božića i tokom novogodišnjih praznika. Takvo ograničavanje rada nedeljom u skladu je s Ustavom - kaže Palić, koji je i pre isticao da ne može proći na Ustavnom sudu opšta zabrana rada nedeljom, ali može zabrana rada u trgovini uz izuzetke poput pekara, kioska...

Zaposleni roditelji

Palić napominje da odluka Ustavnog suda da je zabrana rada trgovina nedjeljom zbog epidemioloških razloga bila legitimna, ali ne i razmerna, nema veze s ograničavanjem rada nedeljom. Dodaje i da Ustavni sud Slovenije nije dirao u odluku o zabrani rada nedjeljom, donesenoj zbog epidemioloških razloga. Inače, usklađivanje porodičnih obaveza i rada jedno je od prioritetnih društveno-političkih pitanja za EU, koje su neke države davno rešile, stoga je i usvojena Direktiva o ravnoteži poslovnog i privatnog života. Ona će omogućiti, među ostalim, roditeljima da zatraže fleksibilno ili skraćeno radno vreme, rad od kuće onde gde je moguć kako bi uskladili radne i porodične obveze. Jasno je da je u pozadini te Direktive i svest da je EU suočen sa starenjem stanovništva, sve manjim brojem rođene dece, što će izazvati ekonomske potrese i neodrživu socijalnu državu, pa je nužno poboljšati položaj zaposlenih roditelja jer nije realno da će imati više dece ako su na poslu po cele dane. Većina zemalja u EU ima definiran broj radnih nedjelja

1. U Austriji se trgovine zatvaraju subotom u 18 sati i ne rade do ponedeljka. Rad trgovina u toj zemlji ograničen je na 72 sata nedeljno.

2. U Nemačkoj nedeljom rade samo prodavnice na benzinskim pumpama, autobuskim stanicama i aerodromima, jedino trgovine u Berlinu rade 10 nedelja godišnje

3. Niz država Evropske unije ima definisan broj radnih nedselja godišnje, pa ih je tako u Poljskoj sedam, Španiji osam, u Holandiji 12...

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Vecernji.hr)