TADA SAM ODRASLA. ZA TU JEDNU NOĆ: Srpska poslanica koja je digla Hrvatsku na noge OTVORILA DUŠU o dolasku u Srbiju
Anja Šimpraga, Foto: Youtube/Printscreen/Index.hr Portal

jak govor!

TADA SAM ODRASLA. ZA TU JEDNU NOĆ: Srpska poslanica koja je digla Hrvatsku na noge OTVORILA DUŠU o dolasku u Srbiju

- Činjenica da imam priliku ispričati životne okolnosti u kojima sam se našla ja i mnoga deca motovisala me je da jasno i glasno kažem ono što sam rekla za govornicom

Objavljeno: 01.08.2020. 10:19h
  • 16

Govor Anje Šimprage, zastupnice SDSS-a u Saboru, u kojem je ispričala o tome kako je preživela Oluju, kao dete “s one strane” izazvao je veliku pažnju jer se retko kada u Saboru čuo prikaz Oluje sa strane pripadnika srpske manjine.

Iako je hrvatska javnost zahvaljujući nezavisnim medijima, ali i Haškom sudu već upoznata, gotovo od prvog dana oslobodilačke akcije, o svemu što se događalo, uključujući i o ratnim zločinima koje su počinili neki pripadnici HV-a, ovaj je govor skrenuo pažnjuna razloge zašto je srpskoj manjini teško sudjelovati u obilježavanju Oluje.

- Vidite i sami u kakvom društvu živimo, na koji način odrastaju mladi - rekla je o svojim motivima da se Saboru i javnosti obrati ovako ličnim govorom.

Dete u meni

- Činjenica da imam priliku ispričati životne okolnosti u kojima sam se našla ja i mnoga deca motovisala me je da jasno i glasno kažem ono što sam rekla za govornicom - kazala nam je zastupnica Šimpraga.

Gotovo parafrazirajući Gotovinu nakon puštanja iz haškog pritvora, rekla je: - Vreme je da krenemo dalje i shvatimo da ne živimo više u ratu - izgovorila je iste reči.

U Saboru je rekla: “Poslednjih dana svi pričaju o Oluji, baš svi, bez obzira koliko o tome zaista znaju, jesu li proživeli te ratne strahote ili su ih samo posmatrali. Bez obzira iz kojeg su ih ugla i koje su pripadnosti, doživeli. Svake godine u ove dane dete progovori u meni. Sećanje jedne devojčice iz kolone. Tog 4. augusta 1995. imala sam osam godina. Najednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro.

Put za nigde

S ruksakom kupljenim za drugi razred osnovne škole, bila sam spremna za put. Put koji nije imao ime. Put koji je vodio tko zna gde. Od Knina do Petrovačke ceste, preko Banja Luke, a odatle bez stajanja prema Srbiji. Kolona je bila duga, zvuk traktora i plač okruživali su nas. Poslednje komadiće hleba podelila sam s rodbinom, a taj miris me je pratio”, opisala je Šimpraga svoja sećanja. Kazala je da su ih, kad su se domogli Srbije, hteli poslati u Niš, no zbog njenih suza njenu su porodicu ipak pustili u Beograd gde su imali rodbinu.

“Tada sam odrasla. Za tu jednu noć”, rekla je zastupnica SDSS-a. Ispričala je kako je tokom četiri godine koliko je provela u Srbiji, želja za povratkom bila stalno prisutna. “I onda smo, nakon četiri godine, napokon došli. Na svoj kamen, kraj svoje ruke, među svoje ljude”, kazala je Šimpraga u pažljivo koncipiranom govoru koji nije bio samo jednostrani prikaz velike vojne akcije. Govorila je o svojim vršnjacima, tadašnjoj djeci i pokazala da su Srbi svesni činjenice da su mnogi Hrvati prolazili isto napuštanje domova od početka rata.

“Znala sam da su i moji vršnjaci Hrvati prošli patnju, strah i morali ići putem gde nije bio njihov dom”, rekla je Šimpraga. “Ali sam isto tako znala da će ta ista deca s jedne i druge strane jednom sesti za isti stol i dogovoriti da se više nijednom detetu ne ukrade detinjstvo, pravo na sreću. Mali čovek je uvek taj koji pati, kojeg se ništa ne pita. Gledajući svoje roditelje, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put, znala sam da je puno važnije biti čovek, nego samo Hrvat ili samo Srbin”, rekla je Šimpraga.

Aplauz

“Devojčica prošlost nije zaboravila. Učila je iz nje, ali budućnost joj je bila važnija i svima nama treba biti. Danas, 25 godina kasnije, ova devojčica iz kolone stoji pred vama. Imam samo jednu želju - gradimo društvo slobode, gradimo zajedničku budućnost”, rekla je Šimpraga na kraju svog govora nakon kojega je i iz poluprazne sabornice došao aplauz.

Šibensko-kninska dožupanica, koja je u Sabor došla kao zamena potpredsedniku Vlade Borisu Miloševiću, stanuje u Radučiću, selu u blizini Knina. Magistrica agronomije bila je viša stručna saradnica za poljoprivredu i zaštitu okoline u Kninu te koordinatorka projekta “Učinkovita manjinska veća za više manjinskih prava”, vrednog 160.000 eura koji je finansirala EU.

Arsen Bauk, SDP

- Govor zastupnice Anje Šimpraga me se doista dojmio. Mislim da će tako hrvatski građani postati svesniji onoga što se dogodilo i onima koje volimo nazivati drugom stranom. I treba pozdraviti to što se zastupnica Šimpraga nakon svega toga vratila u Hrvatsku i uzela aktivnu ulogu u društvu. Redak primer saborskog zastupnika čije je već prvo obraćanje u Saboru obeležilo njen celi mandat.

Bojan Glavašević, NEZAVISNI

- Govor zastupnice Šimpraga je bio moćan i važan. Žao mi je što su hrabri desničari koji su prije nje vikali u sabornici izašli napolje pa nisu mogli čuti poruku mira koja je univerzalna i koja je više nego dobro došla u ovom sazivu Sabora.

Kao pobednici u ratu moramo biti svesni da je naša uloga da svim nevinim žrtvama otvorimo prostor za sećanja kako bismo gradili kulturu sećanja.

Zlatko Hasanbegović, DP

- Zastupnica Šimpraga prepričala je svoje osobno iskustvo, i ja to poštujem.

No, ne vidim potrebu za mistifikacijom toga govora. Hrvatska je zemlja slobodnih ljudi koji imaju pravo iskazivati vlastito mišljenje.

Ključna je pouka ili naravoučenije iz toga govora da je četvrt stoljeća kasnije hrvatska demokratija omogućila srpskom detetu iz izbegličke kolone status zastupnika Vladine većine u hrvatskom Saboru.

Ivan Anušić, HDZ

- Dobra opservacija devojčice koja je doživela sve najgore u ratu, ali voleo bih da takav govor održi i u srpskom parlamentu i to kaže svojim vođama koji su započeli tu nesreću koju je i sama prošla.

Voleo bih da ona kao Srpkinja kaže sadašnjem vodstvu u Srbiji, koje ne odustaje od teza zbog kojih je rat i počeo, da je toga dosta i da je vreme za mir, saradnju i zajedništvo te da ni jedno dete više ne sme doživeti traume kakve su doživela i hrvatska, a vidimo i srpska deca.

Svakako pritom trebamo imati na umu 402 ubijene djece u Domovinskom ratu za koje niko nikad nije odgovarao.

Tomislav Tomašević, MOŽEMO!

- Jako moćan govor. Iskren, otvoren i s pozitivnom porukom. Mislim da bi bilo dobro da ima više takvih govora u Saboru koji su iz lične perspektive jer imaju veći uticaj u odnosu na govore s apstraktnim vrednostima ili floskulama.

Bonus video:

(Espreso.rs/Jutarnji)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media