HRABRI ZATVORENICI JASENOVCA 22. APRILA DALI SU SE U BEG: Uzviknuo je "Napred drugovi", a onda je počela borba...
Spomenik žrtvama Jasenovca, Foto: Beta

setimo se nadljudskog podviga

HRABRI ZATVORENICI JASENOVCA 22. APRILA DALI SU SE U BEG: Uzviknuo je "Napred drugovi", a onda je počela borba...

U 10 sati ujutro na povik Sinjanina Ante Bakotića (24): 'Napred drugovi' desetine logoraša logora Jasenovac je razvalilo vrata i krenulo u bekstvo. Preživelo ih je samo 106

Objavljeno: 22.04.2020. 12:31h
  • 132

Padala je kiša, bila je nedelja 22. aprila 1945. godine.

U 10 sati ujutro na povik Sinjanina Ante Bakotića (24): 'Napred drugovi' desetine logoraša logora Jasenovac je razvalilo vrata i krenulo u bekstvo. Preživelo ih je samo 106.

Tri meseca ranije najveći i najpoznatiji logor smrti nacističke Nemačke Auschwitz oslobođen je, a u najvećem hrvatskom sabirnom logoru Jasenovac su se još odvijale stravične likvidacije. Napredovanje NOV-e samo je još više potaknulo ustaški sistem da žešće nastavi s radom.

Nakon što je likvidiran ženski logor i poslednja grupa žena ubijena, deo zatvorenika je odlučio da pokuša da spasit živu glavu odlučujući se na beg..

- Desetak se zatvorenika među kojima Ante Bakotić, Čedomil Huber, Dragutin Škrgatić, Pavao Kulaš i dr. Petar Krstić odvojilo u malu prostoriju koja se nalazila uz radionicu kako bi se dogovorili o pokušaju proboja iz logora. Svima je bilo jasno, da nakon likvidacije svih žena sledi i likvidacija svih muških zatvorenika. Usvojen je plan prema kojem bi se na svaki od četiri izlaza postavilo desetak najodlučnijih ljudi koji će, naoružani postolarskim noževima, čekićima, letvama i ciglama, istovremeno provaliti na sva vrata i bežati prema izlazu iz logora. Dogovoreni su sastavi desetina i koja će desetina napasti koja vrata. Proboj je trebao uslediti na znak Ante Bakotića - piše istoričarka Nataša Mataušić u svojoj knjizi 'Jasenovac 1941. - 1945. Logor smrti i radni logor'.

Ne želeći da se pomire sa skorom i izvesnom smrti, više od polovine zatvorenika odlučilo se na pokušaj proboja uz sav rizik neizvesnog pohoda. U logoru je tada bilo zatvoreno 1073 logoraša.

- Oko 600 zatvorenika jurnulo je prema 150 metara udaljenim logorskim vratima. Mitraljeska vatra s ustaških izvidnica i bunkera iz časa je u čas smanjivala broj onih koji su trčali prema slobodi. Mile Ristić ubio je jednog stražara, oduzeo mu mitraljez i otvorio vatru po ustašama, štiteći ostale zatvorenike. U metežu bega Edo Šajer presekao je telefonsku žicu - navodi u svojoj knjizi autorka Nataša Mataušić.

Oko njih 600 proboj je preživelo 106 zatvorenika, navodi Mataušić, a svi ostali našli su smrt na putu od logorske zgrade do logorskih vrata, na putu, u hladnoj i nabujaloj reci Savi, na livadama oko logora i prilazima šumi kod Košutarice.

- Iscrpljeni od teškog rada, neishranjeni i umorni od očekivanja predstojeće smrti bili su lak plen ustaškim vojnicima. Oko 470 bolesnih, starih i nemoćnih zatočenika nije učestvovalo u proboju. Izgubili su nadu u mogućnost spasa ili su verovali kako neće baš svi biti likvidirani. Oni koji usu ostali, verovatno su istog dana ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima - navodi se u knjizi.

Ante Bakotić, predvodnik proboja logoraša iz Jasenovca,nije preživeo proboj logoraša iz Jasenovca.

Poginuo je u blizini istočne kapije logora. Njegovu smrt opisuje zatvorenikČedomil Huber u svojim sećanjima.

- Kada smo izišli kroz kapiju, smrtno je pokošen Ante. Zastao sam da mu pomognem. Naredio mi je da idem napred i da neko mora ostati živ. Poslednjom snagom, video sam, odvukao se do obale rike Save i u njenim talasima se izgubio...

Isti dan, u 20 sati iz dela logora zvanog Kožara takođe je započeo proboj.

- Nakon ubistva trojice ustaških stražara, kojima je oduzeto oružje, prva desetina napala je noževima stražu na izlaznim vratima logora, a druga ustaše kod glavnih vrata. Treća desetina razrezala je žicu na strani logora prema poljima i železničkoj pruzi. Četvrta desetina obavestila je ostale zatvorenike o begu i potpalila radionice i skladišta - piše Matušić.

Zatvorenici, njih 176, su bežali prema Savi, spuštali se niz jasenovačke ulice, trčali prema poljima. Mitraljeska vatra iz bunkera, s nasipa, sa puta i železničke pruge nemilice ih je kosila. Mnoge je zaustavila već na samoj bodljikavoj žici razapetoj oko mesta Jasenovac. Ustaška potera za odbeglim zatvorenicima trajala je celu noć.

Skriveni po šumama oko Jasenovca samo je jedanaest zatvorenika Kožare preživelo proboj.

Bonus video:

(Espreso.rs/24sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media