NE BOJIM SE SMRTI, STARA SAM, ALI ME ŽALOSTI ŠTO ĆU CRKAVATI U ŠATORU: Vedrana Rudan nikad iskrenija
Vedrana Rudan, Foto: Youtube printscreen

NEJEDNAKOST U DOBA PANDEMIJE

NE BOJIM SE SMRTI, STARA SAM, ALI ME ŽALOSTI ŠTO ĆU CRKAVATI U ŠATORU: Vedrana Rudan nikad iskrenija

Gde su jebeni “Kockasti”? Gde su milijarderi? Gde su ti trkači olovnih nogu kad Hrvatskoj treba pomoći? Alo, dečki!

Objavljeno: 23.03.2020. 16:35h
  • 133

Hrvatska književnica Vedrana Rudan napisala je nov tekst o aktuelnoj pandemiji koronavirusa.

Prenosimo ga u celosti:

- Živimo u kući, imamo vrt. Deca nam donose hranu, ostavljaju je na parkingu, unuk nam maše. Ne dolazimo u “socijalni kontakt”.

Plačem nad kolonom kamiona koja gmiže kroz italijansku pokrajinu i vozi na spaljivanje nešto što su nekad bili ljudi poput nas. Ne bojim se smrti, stara sam, ali me žalosti što ću crkavati u nekom šatoru okružena strancima koji bi mi pomogli da mogu. Svoju smrt sam zamišljala, u najgorem slučaju, kao umiranje u nekom staračkom domu okružena decom.

A onda iz tuge uskočim u bes. Hrvatska je majušna zemlja u kojoj žive mnogi bogataši. Imamo i “Kockaste”. Imamo i Crkvu. Imamo i “biznismene” i prebogate političare. Nemamo dovoljno medicinske opreme. Srećom, pomogao nam je šejk iz Abu Dhabia. Šejk? ŠEJK? Zašto nisu objavili njegovo ime? Sigurno je više zaslužio da postane naš svetac nego Stepinac. Ime, dajte nam ime!

Šejk je uskočio u poslednji trenutak i sačuvao nam 18 miliona kuna koje je Vlada htela isplatiti nekakvoj golobradoj ekipi za isporuku rukavica, maski… Njihova je ponuda bila najpovoljnija. Pročitala sam ko su ti ljudi. Ko su ti ljudi?

Dok je korona bila daleka budućnost maske sam plaćala četrdeset lipa komad. Te iste maske danas koštaju brdo love. Pozdravljam čin svakog policajca koji i silom ako treba, često treba, miče ljude s ulice. Ko će ratne profitere maknuti iz Hrvatske? Maknuti, trebalo bi ih smaknuti. Kako? Korona je na njihovoj strani. Oni je neće dobiti čekajući u Sparu, danas mi je sin tamo, probijajući se kroz ogromnu gužvu, kupio kilogram limuna. Ratni profiteri opuštaju se izolovanii u raskošnim palatama. Na našim maskama grade budućnost za svoje praunuke.

Opet nam se obratio Predsednik. Rekao je da mi, mi, ko smo mi, njemu i predsedniku Vlade možemo smanjiti platu. Kralj demagogije nije delom pokazao da on sam sebi može smanjiti platu. Ko mu brani da pola svoje plate potroši na maske kupljene na hrvatskom crnom tržištu? Njegov bi čin, iako zločin, bio toplo pozdravljen.

Gde su jebeni “Kockasti”? Gde su milijarderi? Gde su ti trkači olovnih nogu kad Hrvatskoj treba pomoći? Alo, dečki! Oni koje trenutno davi korona, to su isti ljudi koji su vam skakali oko vrata, koji su vam klicali, plakali od ganuća. To su oni ljudi koji vas vole neopisivo. Zašto mislite da nisu zaslužili neku maskicu? Zaštitno odelo? Rukavice? Možda bi vam se tih nekoliko hiljada eura odbilo od poreza?

foto: EPA / CESARE ABBATE

Što reći o Crkvi u Hrvata kojoj ne pada na kraj pameti da odreši kesu i pomogne svojim ovcama kad je već On od njih dignuo ruke? Godinama prema tim bešćutnim njuškama osećam mržnju. Deru nam kožu uz pomoć političara, žive poput kraljeva u zemlji kmetova, jebu nam decu… Kad malo razmislim, možda i bolje da nam ne pomažu. Monstrumi! Neka im lova koju su od nas oteli pomogne da legnu u skuplji sanduk kad korona do njih stigne.

I banke me nerviraju. Niko o njima ne piše. Svi mediji su u njihovim šapama, država takođe, jasno je to meni, ali zašto ćute obični ljudi? Svi koji barataju našom lovom drže nas za vrat. Moj sin je preko pošte uplatio mašinu za suđe. Morao je ispuniti formular i objasniti da plaćanjem mašine ne “pere” novac.

O pravim peračima ništa ne znamo. Ne daju intervjue ni kad im mediji objave ime. Znate li kroz šta ovih dana prolaze ljudi koji iz banke žele izvući svoju lovu? Moj muž nije mogao platiti račun karticom, iako je na računu imao lovu, jer je “naša” banka preko noći uvela “dnevni sigurnosni limit”. Šta je “dnevni”, šta “sigurnosni”, a šta “limit” zna država Hrvatska koja bankama dozvoljava da štediše jebu kako im se digne.

Kad se na ekranu televizije pojavi guverner Narodne banke Vujčić hvatam se za solnu kiselinu.

Čoveče, reci nešto o pravim temama. Objasni mi neobjašnjivo. Zašto bez frke ne mogu dignuti svoju lovu iako stalno naglašavaš da love u bankama ima “i previše”. Sigurna sam da ne lažeš. Love ima, ali često ne za one koji su je jednom položili u banku i garantovali da je neće u Americi potrošiti na širenje terorizma. Danas do iste love, nakon čekanja i preklinjanja, mogu doći samo ako se zakunu da je neće potrošiti na terorizam.

Jebote! Vujčiću, jesi li čuo da je Al-Kaida svojim članovima preporučila da zaobilaze Evropu? Vujčiću, zašto nas banke terorišu? Koje glupo pitanje. Sve o čemu pišem samo je uvod.

Kad je moja kći bila devojčica skupljala je latinske izreke. Najdraža joj je bila Inter spem et metum. Između nade i straha.

Nada? Strah? Ja sam između plača i besa. Kako se to kaže na latinskom?

Bonus video:

(Espreso.rs/rudan.info)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media