NAJPOZNATIJA HRVATSKA NAUČNICA REKLA SVE O KORONI: Postoji jedna stvar koju SVI MORAJU DA ZNAJU!
Petra Klepac, Foto: Youtube printscreen

dr petra klepac

NAJPOZNATIJA HRVATSKA NAUČNICA REKLA SVE O KORONI: Postoji jedna stvar koju SVI MORAJU DA ZNAJU!

Ona za Jutarnji naglašava kako je sad veliko pitanje šta se može dugoročno uraditi kako bi čovečanstvo svladalo novi koronavirus

Objavljeno: 23.03.2020. 10:05h
  • 1

Ugledna hrvatska naučnica dr. Petra Klepac, docentkinja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, od početka izbijanja novog virusa proučava njegovo širenje.

Slušajte preporuke stručnjaka i nemojte paničiti. Bitno je poštovati mere fizičkog distanciranja, no u ovim teškim trenucima važno je i da ljudi ostanu društveno povezani, poručuje hrvatska naučnica.

Od samog početka izbijanja nove bolesti Covida-19 u Vuhanu, Petra Klepac bavi se modeliranjem koronavirusa i česta je sagovornica novinara iz uglednih britanskih medija, pa je tako pre nekoliko dana objavila zapaženu kolumnu u britanskom Guardianu.

- Kad se pojavio koronavirus u Vuhanu, pitanje je bilo koliko brzo se bolest širi. Tamo je bila poveznica s pijacom Huanan, i mislilo se da se radi o zoonozi. No vrlo brzo se pokazalo da se bolest uspešno širi među ljudima, pa je trebalo odrediti parametre širenja. Sada se bavimo procenom kapaciteta javnog zdravstva, recimo , kolika će biti potreba za krevetima na intenzivnoj nezi - kaže Petra Klepac za Jutarnji.

Rođena je u Zagrebu, gde je 1996. godine završila MIOC, 2001. diplomirala biologiju i ekologiju na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu (PMF), a zatim 2007. godine doktorirala na Massachusetts Institute of Technology (MIT). Te 2007. godine upoznala sam Petru Klepac kao dobitnicu prestižne stipendije “Za žene u nauci” kompanije L’Oreal i UNESCO-a te o njoj pisala u Jutarnjem listu.

- Moj doktorat bio je iz biološke okeanografije, a bavila sam se bolestima morskih sisavaca. Modeli širenja bolesti slični su i kod životinja i kod ljudi. Stoga sam se tokom postdoktorata prebacila na ljudske bolesti - prisetila se Petra Klepac.

Od 2007. do 2009. godine bila je na postdoktoratu na Penn State Universityju, a zatim na Princetonu i Cambridgeu. Od 2018. godine docentkinja je na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

- U idealnom svetu, rana detekcija i brza reakcija omogućuju da se širenje zarazne bolesti zaustavi pre nego što se ona proširi i postane epidemija. Suzbijanje širenja obično uključuje izolovanjje i testiranje osoba za koje se sumnja da su zaražene, ulaženje u trag osobama koje su s njima bile u kontaktu te njihovo stavljanje u karantin u slučaju da su se zarazile. Što su testiranje i pronalaženje kontakata temeljniji, to su bolji izgledi da će se širenje bolesti ograničiti - pojasnila je dr. Klepac.

Zatim je pojasnila zašto je novi koronavirus teško detektovati.

- SARS-CoV-2 rođak je virusa koji je prouzrokovao epidemiju SARS-a 2003. godine. U slučaju SARS-a simptomi su bili dobar pokazatelj je li neko zaražen ili ne. Stoga ste lako mogli prepoznati slučajeve i izolovati ih. Te osobe nisu uspele proširiti zarazu, a pratili ste njihove kontakte. I to funkcionisalo pa se bolest nije proširila kao Covid. Slično je bilo i kod velikih boginja: osobe nisu bile zarazne pre nego što su pokazivale simptome. Stoga ste mogli da izolujete kontakte. Kod velikih boginja smo imali i vakcinu, zahvaljujući čemu je ta bolest na kraju iskorenjena - ispričala je Petra Klepac.

No detektovati Covid-19 mnogo je teže jer bolest može da prenese osoba koja ne prikazuje nikakve očite simptome.

- Jedna od naših prvih analiza pokazala je da pregledi u aerodromima, gde se putnicima merila temperatura, nisu učinkovita metoda za detekciju Covida-19. Ako osobe ne pokazuju simptome, nemoguće je pronaći zaražene, osim ako se ne primene laboratorijski testovi. To znači da se bolest puno lakše može ukoreniti u novim lokacijama. U situaciji smo koja je puno, puno ozbiljnija od sezonsog  gripa. Treba imati na umu da se SARS-CoV-2 dvostruko brže širi od virusa gripa, a smrtnost je barem deset puta veća nego kod gripa. I ta smrtnost je koncentrisana kod ljudi iznad 65 ili 70 godina, pogotovo kod onih koji već imaju zdravstvene probleme - rekla je dr. Klepac.

Ističe kako je Kina svetu pomogla tako što je usporila širenje bolesti te ostalim zemljama dala vremena da se pripreme. No nisu sve zemlje to iskoristile, što vidimo na primeru Irana, ali i Italije, u kojoj je sada broj umrlih veći nego u višestruko mnogoljudnijoj Kini.

- Dobar pokazatelj problema je bila činjenica da su Italija i Iran otkrili Covid-19 u svojoj populaciji tek kad su se pojavili prvi smrtni slučajevi, što je bilo puno, puno prekasno. Ako su prvi znaci Covida u nekoj zemlji smrtni slučajevi, to znači da vam se bolest širi nekontrolisano već dve-tri nedelje. Dakle, čim se saznalo da Italija i Iran imaju smrtne slučajeve, pretpostavljalo se da te zemlje imaju veliki broj zaraženih - govori dr. Klepac.

Pitali su je jesu li naše nade da će nam toplo vreme biti saveznik u borbi s koronavirusom neutemeljene.

- To se još ne zna. Postoje neki podaci iz Kine koji ukazuju da se bolest sporije širi u toplijim krajevima te goleme zemlje. No podaci iz Singapura pokazuju kako se virus uspjšno širi u toplim i vlažnim krajevima. No mi još ne znamo te meteorološke korelacije i održivost virusa u različitim klimatskim uslovima. Ipak, postoje indikacije da će se brzina širenja virusa smanjiti. No nije jako verovatno da će nestati jer ima toliko puno ljudi koji su osetljivi na SARS-CoV-2. Stoga će on i dalje moći cirkulisati, ali smanjenom brzinom - rekla je dr. Klepac.

Osvrnula se na azijske zemlje koje su uspešno obuzdale širenje Covida.

- Kina je pokazala svetu da mere koje je primenila funkcionišu. I Tajvan i Singapur dobro su reagovali. Južna Koreja je imala drugi pristup: oni su radili mnogo testiranja, intenzivno su sledili kontakte te su suzbili epidemiju na drugi način. No ako maknete sve te mere, bolest će se opet početi eksponencijalno širiti jer je veliki deo populacije i dalje osetljiv na koronavirus. Recimo, smatra se da je u Vuhanu, koji je imao najveću epidemiju Covida-19, samo pet do 10 posto steklo imunitet - utvrdila je Petra Klepac.

Ona za Jutarnji naglašava kako je sad veliko pitanje šta se može dugoročno uraditi kako bi čovečanstvo svladalo novi koronavirus.

- Potrebne mere su drastične i imaju goleme ekonomske posledice. Nije svima lako raditi od kuće, niti to svi mogu, već sada je puno ljudi ekonomski oštećeno, a u budućnosti će biti još i više. No, drastičnim merama pokušavamo dobiti dovoljno vremena dok se nađu terapije. To će prvo će biti antivirusne terapije, a vakcina u budućnosti, za 12 do 18 meseci. U međuvremenu, određene antivirusne terapije čine se vrlo obećavajućima, i to bi moglo smanjiti širenje bolesti. Antivirusni lekovi rade uglavnom na principu da se smanji vreme tokom kojeg ste zarazni. Ako ste kraće vreme zarazni, onda se smanjuje i verovatnoća da nekoga drugog zarazite, što dodatno može usporiti širenje bolesti - rekla je dr. Klepac.

Osvrnula se i na kontroverznu strategiju britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je prije desetak dana najavio da Velika Britanija neće da preduzima drastične mere usporavanja širenja Covida, nego će dozvoliti da se u što kraćem vremenu što više mlađih ljudi zarazi koronavirusom te da se tako stekne “imunitet krda”.  Da bi se u slučaju koronavirusa postigao imunitet krda, oko 60 posto stanovnika ostrva moralo bi da se razboli i postane imuno na SARS-Cov-2. Drugim rečima, za postizanje imuniteta krda, oko 40 miliona Britanaca moralo bi da oboli od Covida. No problem je to što će i mnogi od tih ljudi da umre: ako uzmemo da bi stopa smrtnosti u toj populaciji bila jedan posto, idućih meseci u Velikoj Britaniji umrlo bi oko 400.000 ljudi.

- Džonsonov istup izazvao je veliku konfuziju, jer to je bilo vrlo različito od onoga što je bio vladin akcijski plan koji je bio objavljen 3. marta. Taj plan uključivao je i zatvaranje škola u slučaju potrebe, socijalno distanciranje i celi set mera, zavisno o tome u kojem smo stadijumu epidemije. Džonsonov istup mnoge je šokirao, ali i podstaknuo naučnike da se uključe kako bi preko medija pružili jasnu sliku ljudima što kao pojedinci mogu da urade da bi usporili širenje. Protekla nedelja je bila burna: već u ponedeljak su donesene mere socijalnog distanciranja, u sredu su zatvorene škole, a verovatno sledi niz mera i intervencija koje su već preduzele članice EU - rekla je dr. Klepac.

Poput mnogih naučnika u Velikoj Britaniji, i ona radi od kuće.

- Svi epidemiolozi u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu prešli su na takav rad, no, ne mogu svi raditi od kuće. Stoga je važno da oni koji to mogu, rade od kuće kako bi oni koji moraju ići na posao bili izloženi manjem riziku od zaraze - rekla je Petra Klepac, koja nekoliko puta godišnje dolazi u Zagreb kako bi posetila roditelje.

- Planirali smo doći u februuar, ali smo suprug i ja imali puno posla pa smo odustali. Imamo petogodišnjeg sina, a drugo dete je na putu. Prema dostupnim podacima iz Kine, Covid-19 za trudnice ne predstavlja poseban rizik. No nas trudnice u Velikoj Britaniji stavili su u rizičnu grupu. Trebala bih roditi u junu pa se samo nadam da bolnički kapaciteti neće biti pretrpani - naglasila je Petra Klepac.

Naposletku, ponovno je naglasila važnost fizičkog distanciranja kao jednu od najvažnijih mera borbe s koronavirusom.

- No možemo zadržati društvene kontakte, bilo telefonski i virtualno, bilo da izađemo u šetnju, ali na sigurnoj distanci od druge osobe. U ovoj situaciji bitno je ostati mentalno zdrav i jak. Mi smo društvena bića i pogotovo nam to treba u ovim teškim situacijama. Jer, ovo neće biti gotovo za mesec ili dva, nego će pandemija trajati dobar deo ove godine. Bitno je da pazimo jedni na druge, pogotovo na starije i one koji već imaju zdravstvene probleme, kako se oni ne bi izlagali riziku da se zaraze - zaključila je Petra Klepac.

Bonus video:

(Espreso.rs/Jutarnji)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media