KOLINDA JE OVOG PUTA LUPILA TOLIKO ŽESTOKO da je ismevaju i hrvatski mediji! PA, ZAISTA PRESMEŠNO!!!
Kolinda Grabar Kitarović, Foto: Beta

REVIZIONIZAM

KOLINDA JE OVOG PUTA LUPILA TOLIKO ŽESTOKO da je ismevaju i hrvatski mediji! PA, ZAISTA PRESMEŠNO!!!

Njena izjava je uzburkala javnost

Objavljeno: 18.09.2019. 08:05h
  • 3

Opet se Kolindi Grabar Kitarović dogodilo da je sasvim promašila s nekim od argumenata o razmerima progona Hrvata u SFR Jugoslaviji.

Ovaj put to je uradila za vreme poseti Krapini uoči 54. Festivala kajkavskih popevki.

- Moja šefica kabineta koja je danas ovde je Zagorka i ona uvek insistira da se dolazi ne samo na Festival već i da se što više posećuje Zagorje i zato ćemo ju danas staviti u središte pažnje i da otpevate onu prekrasnu popevku 'Došel bum doma, sel si bum pod brajde', koju smo pevali s vojnicima u Avganistanu, jer je to jedna od popevki koje su nastale u onim vremenima kada se nije smela spominjati Hrvatska, Hrvatsko zagorje, domovina, bregi, zipka u kojoj domovina spi -  preneo je Zagorje.com njenu izjavu.

A izjava je opet uzburkala duhove; od urnebesnih reakcija do zgražavanja, zato što je pesma "Pod brajde" Rajka Suhodolčana u ZAMP-u zavedena kao nastala 1999. Kako ne bi ostalo nimalo mjsta ikakvoj zabuni, Ivan Pandžić iz 24sata pitao je lično Suhodolčana kad je pesma nastala.

- Pesma 'Pod brajde' je nastala krajem 1997. godine ili 1998. godine i ja sam autor i muzike i teksta - odgovorio mu je autor pesme.

Što se ostalih predsedničinih navoda tiče o tome da se u SFR Jugoslaviji nije smelo spominjati niti Hrvatsko zagorje, domovinu, brege i slično, nju demantuje nepregledno mnoštvo pesama, čak i kad se govori samo o muzičkoj baštini.

"Ja sem Varaždinec" jedna je od najstarijih popevki koje su zagorski školarci uredno izvodili na raznim priredbama tokom decenija života u socijalističkoj Jugoslaviji. 

Kako joj je palo na pamet govoriti na ovakav način baš o Hrvatskom zagorju, teško je odgonetnuti, jer je u tom delu Hrvatske rođen Josip Broz Tito. Opet nepregledni niz knjiga, udžbenika, članaka po novinama i časopisima decenijama su tokom SFR Jugoslavije navodili da je Tito "rođen 1892. godine, 7. maja, u siromašnoj seljačkoj porodici u Hrvatskom zagorju u Kumrovcu, kao sedmo od petnaestoro dece Franje i Marije Broz rođene Javeršek...".

Između ostalih, portal Lupiga već je objavljivao dokaze da se sam Tito izjašnjavao kao Hrvat, u prvom redu to se vidi iz venčanog lista iz 1952. s Jovankom Budisavljević, gde crno na bijelo stoji "Hrvat" pod nacionalnost. Iste godine Vladimiru Dedijeru ovako je govorio:

- Mene su čak zadirkivali zbog toga što sam Hrvat i što želim pobedu Srbije i drugih balkanskih naroda.

Bilo je to delom razgovora u kojem se prisećao 1912., kad je bio star 20 godina, i Balkanskih ratova.

Kolindi Grabar Kitarović još bi se i moglo oprostiti što u predsedničkoj kampanji cilja na najjeftinije poene kod narodnih masa. Takav je slučaj sada u Krapini bio, recimo, kad je, između redova se hvaleći kako je isprobala padobran, rekla

-  Kak' je to teško! 

Vrlo je neobično da se izrazito kajkavskim izrazom "kak'" baš u Krapini našla koristiti predsednica koja je inače rođena Riječanka i nikada u životu nije živela u Hrvatskom zagorju. Ali, kad je reč o njenom korištenju istorijskih izmišljotina, ponekad suludih, tu bi predsjdnica definitivno morala potražiti nekakvu meru.

Čak i za strane medije znala je pričati kasnije raskrinkane besmislice o "jogurtu kojega nije bilo u SFR Jugoslaviji" ili o tome da se išlo u zatvor ako bi čovek samo rekao da je Hrvat.

Uzmimo popis stanovništva iz SFR Jugoslavije iz 1981. U njemu stoji da je od oko 22,5 miliona stanovnika Jugoslavije, Hrvata bilo, odnosno tako se izjasnilo, 4,428.005. Hrvatima se čak u užoj Srbiji izjasnilo čak 31.447 državljana. U svetlu izjava predsednice RH, neobično je kako nema nikakvog traga u istoriji da su vlasti SFRJ potrpale u zatvore tih 4,5 miliona ljudi. Ili barem onih 30-ak hiljada u srcu tadašnjeg užeg dela SR Srbije.

Što se jogurta tiče, Faktograf.hr i mnogi drugi pre godinu dana iznosili su opet nepregledno mnoštvo članaka iz 60-ih, 70-ih, 80-ih i službenih statistika proizvodnje u SFR Jugoslaviji, iz čega se videlo da mlekarska industrija cveta, pa tako da cveta i veliki spektar različitih mlečnih proizvoda, od čega mnoštvo različitih voćnih jogurta u velikim količinama.

Najzad, kako se može videti iz kompilacije "S pesmom i igrom kroz Jugoslaviju" RTB-a iz 1977. Kvartet Studio izveo je "Vužgi, vužgi" i "Zato braćo pime ga", gde se  tradicionalno peva: "... kaj nije to navada Hrvatskog zagorja".



 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media