POČINJE KAO JEFTINA SAPUNICA, A 1 DETALJ JE PRAVO RAZOČARANJE! Film o GOTOVINI niko neće da gleda!
Film "General", Foto: Printscreen/youtube

ratni debakl

POČINJE KAO JEFTINA SAPUNICA, A 1 DETALJ JE PRAVO RAZOČARANJE! Film o GOTOVINI niko neće da gleda!

"Vrdoljakov film snimljen je isključivo po meri ideološki kodirane i pažljivo sterilizovane službene hrvatske istine o ratu devedesetih"

Objavljeno: 12.08.2019. 18:32h
  • 1

"General" počinje kao jeftina južnoamerička sapunica, nastavlja se kao skupi ratni debakl, a završava dva i po sata prekasno. Snimljen isključivo po meri ideološki kodirane i pažljivo sterilizovane službene hrvatske istine o ratu devedesetih, na kraju nam - ako ništa drugo - barem jasno otkriva kakva je ta istina: plošna, neuverljiva i falsifikovana - ovako o novom hrvatskom filmu izveštavaju "Novosti", srpski portal u Hrvatskoj.

Njihov tekst prenosimo u celosti.

Nakon premijere na Pulskom festivalu, gde je dobio utešne nagrade za sporedne uloge i specijalne efekte, 'General' Antuna Vrdoljaka napokon je stigao u bioskope. Ali tamo, čini se, nikog ne zanima. Drugog dana prikazivanja, na primer, u jednu od zagrebačkih dvorana Sinestara uspeo je da privuče jedva 20-ak ljudi: mizerno za film koji startuje ambiciozno, s 50-ak svakodnevnih projekcija širom Hrvatske. Mi smo ga pogledali da vi ne biste morali, jer u potpunosti opravdava reakcije.

'General' počinje kao jeftina južnoamerička sapunica, nastavlja se kao skupi ratni debakl, a završava dva i po sata prekasno. Dramaturgija kao da je vođena težim oblikom poremećaja pažnje: likovi nasumično iskaču pa netragom nestaju, glas pripovedača "iz ofa" uvodi nas u radnju da bi zaćutao sve do završnih scena, dijalozi se nižu kao loša zamena za Vrdoljakove istorijsko-političke monologe.

Glumci na platnu proživljavaju trenutke velike sreće, duboke tuge i snažnih strasti, ali nije posve jasno zašto: prava šteta što na filmskim festivalima ne postoji nešto poput nagrade za specijalne afekte. Životni put Ante Gotovine pritom je, kao što su kritičari već istakli, pažljivo očišćen od svega onoga što se ne uklapa u sliku bezgrešnog nacionalnog sveca. Nema tu kriminalnih pariskih godina, nema razrađenih porodičnih odnosa, a njegova ljubavnica - i naša poznata novinarka - s generalom je, ako smo dobro shvatili, zatrudnela tehnikom romantičnog poljupca.

Potpuno je, naravno, izbrisana i daleko najintrigantnija epizoda: četiri godine bega od haškog suda, kada je čitava država bila talac njegovog skrivanja. Vrdoljakov Gotovina je, sve u svemu, plošna, falsifikovana i neuverljiva karikatura načelno interesantne ličnosti iz novije istorije: sasvim u skladu, uostalom, s mitom koji o njemu vlada. On je strog, ali pravedan. Ratnik, ali i patnik. Heroj, a ne begunac. Žanrovski gledano, ukratko, krećemo se zonom haagiografije.

Kako Gotovina, tako i domovina: zemlja nastala u ratu bez ijednog zločina s 'naše strane', uz tek nekoliko usputnih ekscesa koji su brzo sankcionisani. Nema tu sistematske pljačke napuštenih kuća, nema logora, nema nijednog povređenog zarobljenika. Nema, naravno, ni grbova s prvim belim poljem, ni porušenih spomenika, ni ustaških obeležja: ironično, zastavu HOS-a s natpisom 'Za dom spremni' vidimo samo nakratko, u završnim kadrovima, na dokumentarnom snimku zagrebačkog dočeka Gotovine nakon oslobađajuće haške presude. Te dve-tri sekunde neplaniranog prodora stvarnosti dovoljne su, ipak, da na brzinu poruše pomno konstruiranu filmsku kulisu.

A nema šta Vrdoljak nije poduzeo da kulisu izgradi. Lik generala Janka Bobetka angažovao je kao neku vrstu časnika za vezu s antifašističkom tradicijom: ovaj se priseća kako se nekad borio u partizanima, samo što su u njegovoj verziji hrvatski partizani postojali uglavnom kako bi odbranili lokalne Srbe od fašista. Da bi im Srbi, evo, danas ovako vratili. A i ti hrvatski Srbi su, opet, delom amnestirani jer ih je zavela Miloševićeva politika, iako se ne propušta prilika da se naglasi koliko su se komunističkim sistemom okoristili. 'General', zapravo, čitavo vreme igra na dva fronta.

Zadržao bi antifašističku partizansku tradiciju, ali tako da je podredi višim nacionalnim interesima. Prikazao bi ratnu pobedu, ali bez zločina. Želeo bi domoljublje devedesetih, samo bez ustaškog taloga. I valjda baš zato nikoga ne zanima. Premekan za desnicu, nepodnošljivo licemeran za levicu, katastrofalno loš za sve one koji bi samo hteli da vide rubno gledljivu ratnu epopeju. Vrdoljakov film snimljen je isključivo po meri ideološki kodirane i pažljivo sterilizovane službene hrvatske istine o ratu devedesetih. Natopljen lažima, na kraju nam - ako ništa drugo - barem jasno otkriva kakva je ta istina: plošna, neuverljiva i falsifikovana.

 

Bonus video:

(Espreso.rs/PortalNovosti)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media