HRVATSKI UDŽBENICI ISTORIJE SRBE PRIKAZUJU KAO NEGATIVCE: Ovako zloupotrebljavaju istoriju!

Hrvatski udžbenici istorije za osnovnu školu većinom i dalje prikazuju Srbe kroz negativne stereotipe stvorene 1992. godine, iako su primećeni trendovi odmicanja od njih, tvrdi se u članku objavljenom u najnovijem broju naučnog časopisa Historijski zbornik.

Tekstovi u udžbenicima istorije tradicionalno odražavaju osnovne zamisli o nacionalnoj kulturi i istoriji, pa uz prenošenje znanja posreduju i slike o drugim narodima, objašnjava pozadinu analize autor članka Domagoj Švigir.

Autor uočava dve faze u nastanku stereotipa, od kojih prva počinje 1992., kad je stvorena ratnička slika o prošlosti odnosa Hrvata i Srba, a druga od 1996., kada se uvode paralelni udžbenici u nastavu.

Taj čin nije osigurao automatsko povlačenje udžbenika koji zloupotrebljavaju istoriju, ali je omogućio pojavu onih koji počivaju na naučnom pristupu prošlosti i nastavi istorije, kaže autor i zaključuje da brojni udžbenici koji koriste stereotipe ostaju do kraja istraživanog razdoblja.

U hrvatskoj historiografiji u zadnje dve decenije objavljeno je nekoliko članaka koji su analizirali kraća razdoblja pojavljivanja udžbenika. Švigirova analiza obuhvata osnovni tekst svih 36 udžbenika objavljenih i korištenih u nastavi istoriji u osnovnim školama od 1990. do 2012., kao i istorijske izvore koji su vezani uz stvaranje predstave o Srbima.

Članak je objavljen u časopisu Društva za hrvatsku povjesnicu, koje kontinuirano deluje od 1947. godine i najstarije je strukovno istorijsko društvo u Hrvatskoj.

Prva grupa udžbenika o Srbima stvara izrazito negativne stereotipe pomoću generalizacije, diskriminacije i sukobljavanja "nas" i "njih". "Velikosrpska hegemonija" postaje ključan sintetski pojam u oblikovanju slike o Srbima. Čak i kad se govori o žrtvama Srbima, kaže se da su "sami za to krivi".

- Možda takve konstrukcije ne bi trebale čuditi ako se setimo izjava bivšeg predsednika HDZ-a Tomislava Karamarka koji, parafraziram, planira ponovno pisati udžbenike u trenutku kada je HDZ bio u vladi - kaže autor Švigir i uz bok tome navodi izjavu bivšeg ravnatelja Agencije za odgoj i obrazovanje Vinka Filipovića da je "Domovinski rat tema koja ne sme i ne može biti interpretirana na različite načine".

Hiljade učenika učile su etnocentričnu interpretaciju istorije koja podrazumeva mešanje obrazovnih i odgojnih ciljeva, a izgledno i podčinjavanje prvih drugima, ocenjuje se u članku.

Drugu grupu čine udžbenici koji Srbe pokušavaju prikazati uravnoteženije, odmerenije, s više uvažavanja. Ti su udžbenici nastojali pratiti evropske dosege u kriterijima za odabir udžbeničkog sadržaja, kao i u metodici istorije pristupajući sadržajima kritički, a nastojalo se uvesti multiperspektivnost pri opisu sukoba i drugih tema, navodi autor.

Problem tih udžbenika ostaje drugi kriterijum, opet nametnut od države, a to je nastavni plan i program koji strogo propisuje sadržaj koji udžbenik mora pokriti, tako da ostavlja malo mogućnosti za inovaciju, kaže se.

Usprkos nastojanjima brojnih eksperata plan i program nije izmenjen, čak je i kurikularna reforma, pokrenuta za vreme zadnje vlade pod vodstvom SDP-a, naprasno zaustavljena, napominje autor i zaključuje da se najviše kopalja lomilo na sadržajima isotrije i hrvatskog jezika, onih predmeta koji su se pre dvadesetak godina nazivali "nacionalnim predmetima".

Hina je uputila upite na adrese pet metodičara istorije na univerzitetama u Zagrebu, Rijeci, Zadru i Splitu, te od dvoje njih dobila izvinjenje da ne mogu odgovoriti do sledećeg dana poslepodne, dok troje nije odgovorilo.

Upit je poslan na adrese Agencije za vaspitanje i obrazovanje, od koje nije stigao odgovor, i Ministarstva nauke i obrazovanja, iz kojeg su uputili na izjavu ministarke Blaženke Divjak koju je dala ranije u vezi problema s kurikulom istorije.

Ministarka kaže da je bila nezadovoljna predlogom Ekspertne radne grupe zbog prevelike količine sadržaja, zbog relativizacije Holokausta i zbog novih koncepata koji nisu raspravljeni u naučnoj i stručnoj javnosti.

Pre toga, sredinom januara Blaženka Divjak izjavila je da nema zapinjanja oko kurikuluma, te kako je sigurna da će sve biti spremno i da će se u sledeću školsku godinu moći ući s kvalitetnim kurikulima.

Međutim, Divjak nije prihvatila kurikul povijesti nego je početkom februara ponovo otvorila javnu raspravu o njemu. Potom je, krajem februara, izjavila da je imenovala tri nova nezavisna stručnjaka za članove skupine za kurikul istorije, i da će se novi kurikulum istorije pojaviti za dve nedelje.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index.hr)