MISLITE VERA, NACIJA I TO? JA SE VIŠE DRUŽIM SA SRBIMA: Hrvatski đak neće da gleda druga Srbina preko nišana!
Ovo su mladi koji se ponašaju odgovornije od roditelja. Ovo su generacije koje imaju svoje priče, svoju muziku i - dobar crni humo, Foto: Prinskrin

ĐACI U VUKOVARU

MISLITE VERA, NACIJA I TO? JA SE VIŠE DRUŽIM SA SRBIMA: Hrvatski đak neće da gleda druga Srbina preko nišana!

'Mislite vera i nacija, to? Aha, više se družim sa Srbima...'

Objavljeno: 03.02.2019. 14:35h
  • 8

Socijalna integracija učenika koji pohađaju odvojene programe na hrvatskom i srpskom jeziku u vukovarskoj Srednjoj tehničkoj školi Nikola Tesla nije narušena uprkos političkim potresima koji stvaraju za to nepovoljnu atmosferu, može se zaključiti iz razgovora s njenim učenicima i nastavnicima.

- Ovo su mladi koji se ponašaju odgovornije od roditelja. Ovo su generacije koje imaju svoje priče, svoju muziku i - dobar crni humor! Oni neće ništa prećuteti. Oni su u onoj fazi u kojoj bi trebalo da budu odrasli - rekla je nastavnica hrvatskog jezika u Srednjoj tehničkoj školi Nikola Tesla u Vukovaru Lilijana Radobuljac.

Vukovarski gradonačelnik Ivan Penava pokazao je sredinom januara video snimak na kojem neki učenici srpske nacionalnosti iz Srednje tehničke škole ostaju da sede dok se na jednoj utakmici lokalnog značaja izvodi hrvatska himna. Za to je optužio one 'koji decu ne uče da vole zemlju u kojoj žive' i 'sistem koji je to omogućio'.

Socijalni psiholog Dinka Čorkalo Biruški tvrdi kako se funkcija socijalne integracije vukovarskih škola ne ostvaruje zbog političkih okolnosti i opterećenja sredine posle rata. Ona je kao pozitivan primer navela izvannastavne aktivnosti u školi. Aktualni događaji učinili su obrazovanje manjina u Vukovaru gorućom temom.

Većinska nastava na hrvatskom i manjinska na srpskom jeziku i ćirilici

Severna vukovarska četvrt Borovo naselje i škola rađena 1932. za potrebe fabrike obuće Bata, dočekale su nas zbog slabe magle kao pod celofanom. Neveliki hodnici škole brzo se napune kad učenici menjaju učionice, i nakon toga opuste. U školi vlada neka radna tišina.

Škola ima učenika koliko i godina dana. Predaje im 85 nastavnika za četiri tehnička zanimanja - četiri godine, i za dva strukovna zanimanja - tri godine. Đaci su raspoređeni u 34 odjeljenja, polovina od toga uči na hrvatskom, a polovina na srpskom jeziku, obaveštava nas voditelj smene Damir Golub.

Pored većinskog modela, po kojem se predaje svuda u Hrvatskoj, u Vukovaru se primenjuje i obrazovni model A za manjine. U modelu A nastava se u potpunosti izvodi na jeziku i pismu manjine, dakle na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Škola izgleda uredno i opremljeno. Pre pet-šest godina zbog loših uslova roditelji su bili preduzeli bojkot nastave, ali su se od tada usveti znatno poboljšali, uveliko zahvaljujući evropskim projektima za koje se škola izborila i evropskim sredstvima.

Nastavnik koji vodi sekciju robotike, Zoran Konjević, kaže da je sa tehničkom opremljenošću vidno podignut kvalitet nastave.

- Imali smo jako loše uslove i tad je ponašanje dece bilo katastrofalno. Ako deca ne dobiju kvalitet, tako se i ponašaju. Bojali smo se da će uništavati prostor, ali to se nije desilo - kaže.

Zaista, po zidovima duž dva krila škole, iza kojih su smešteni kabineti, naslikane su zidne slike bez imalo naknadnih učeničkih 'korekcija'.

 

- Imamo sve više tehnike, ali sve je manje učenika - kaže Golub aludirajući na galopirajuće odlaske mladih u inostranstvo. Konjević kaže da se struka oporavlja u Osijeku i da učenici tehničari tamo imaju prilike da se zaposle.

Saradnje i razdvajanja

Nastavnici napominju da u oba modela učenici slušaju nastavni program Republike Hrvatske koji se sadržajno vrlo malo razlikuju. Nastavnica hrvatskog jezika i razredni starešina učenika u nastavi na srpskom jeziku, Irina Marić, kaže da učenici na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu imaju tri sata maternjeg jezika, uče srpsku književnost i imaju pravo pisati ćirilicom.

- Ali, istaknula bih i da učenici u nastavi na srpskom više pišu na latinci - dodaje.

Slično je i sa istorijom, drugim predmetom čiji sadržaji predstavljaju ključne zalihe nacionalnih identiteta, tako suprotstavljenih u javnosti Vukovara. Golub, nastavnik istorije, kaže da se nastave na hrvatskom i srpskom jeziku razlikuju jedva deset posto.

Naravno, nastavnik uvek može povezati sadržaje, pa kad se uči, na primer, Napoleon, može to povezati sa srpskim ustankom, kaže Golub.

Svo troje nastavnika kažu da zbog takvih sadržaja nikada nisu imali negativne reakcije učenika ili roditelja, niti znaju da ih je iko u njihovoj školi imao.

- Sa kolegenicom iz jezika na srpskom pripremamo priredbe i razne svečanosti i imamo odličnu saradnju.

- Ponekad se dogovorimo, ako nešto iz jezika ne stignemo da obradimo na času hrvatskog, da to provežbaju na času srpskog, jer su glasovne promene iste u hrvatskom i srpskom jeziku - kaže Irina Matić.

 

Konjević objašnjava kako predaje više predmeta na nastavi na srpskom jeziku, ali i deo na hrvatskom jeziku, a da sa kolegom Borisom Ivankovićem ima zajedničke slobodne aktivnosti.

- Svi mi koji smo zaposleni u obrazovanju položili smo državni ispit i stvar je u tome da znaš da koristiš jezik na kojem predaješ - kaže on.

- Naši programi su 99 posto isti, istu su nam udžbenici, materijali, učionice i veći deo nastavnika - zaključuje Konjević. U holu i po hodnicima plakati kao primeri projektne nastave, slike i obaveštenja reprezentuju sve učenike bez obzira po kojem su modelu upisani, imaju informativnu i edukativnu funkciju i teško da bi mogli nekome da smetaju.

Kako škola ispunjava funkciju socijalizacije?

Škola funkciju socijalne integracije ostvaruje na više načina. Imaju mešovite smene, kažu, jedini među osnovnim i srednjim školama u Vukovaru. U drugim školama su i izvannastavne aktivnosti odvojene.

- Deca su nam podeljena po razredima, ali sve je drugo zajedničko - kaže Golub.

- Vodilo se računa da barem škola ne bude izvor podela. U početku je bilo pokušaja polarizacije. Ali po meni je to pomalo uvredljivo za Vukovar, jer smo pre rata u Vukovaru imali 23 nacije. I sad ćete vi, šta god da se dogodilo, polarizovati sve na dva - ističe Konjević

- Roditelji imaju zakonsku mogućnost da upišu decu u škole na svom jeziku i pismu. Ako je dobro Česima i Italijanima, zašto ne bi bilo dobro Srbima u Vukovaru? - dodaje.

Izvannastavne aktivnosti su važan deo socijalizacije. Održavaju se jedan dan nedeljno između smena. Ima ih iz raznih područja, ali najbolje mesto za to je, kažu, sportska dvorana. Onde smo zatekli košarkašku ekipu kako se zagreva. Svi inače zajedno treniraju u KK Borovu, osnovanom 1972, koji je imao prekid u radu od 1991. do 2011. Nastavnik fizičkog Siniša Sušić kaže da među njima ništa ne znači ko je koje nacije, već da je najvažnije da si dobar u košarci.

- Ja sam šest godina ovde i nikada nikakav konflikt nisam video - kaže i napominje: 'Ali, ovo su odlični učenici'.

Trojica đaka malo nevoljno pristaju da ih se izvuku na kratke razgovore. Dva su Srbina i jedan Hrvat. Kratko su odgovarali, uglavnom se svodilo na to da im je važna samo košarka i vratili se lopti.

 

Škole organizuju zajedničke ekskurzije na kojima, takođe kažu, nije bilo nikakvog incidenta. Na izvannastavnim aktivnostima iz hrvatskog jezika jedan je učenik iz smera tehničar računarstva, D.P. predstavio rad na kojem je opisao svoju 'mešanu' ekskurziju.

- Čim smo ušli u autobus, razredni je opet pitao za putovnice, što je hrvatska reč za pasoše. Nismo uspeli ni da prevrnemo očima, a začuli smo njihovog razrednog:

- Jeste li poneli pasoše? Nemoj posle da bude nisam znao - kazao je.

Sve me podsetilo na film 'Lajanje na zvezde'. Doduše, kod njihovog sam razrednog išao na slobodne aktivnosti i nikad nisam shvatio da zna srpski. Jer, sve smo vežbe, akcije i događanja ispratili na hrvatskom jeziku.

Što sam još shvatio u tom trenutku? Na ovo pitanje njihovog razrednog niko od nas nije prevrnuo očima.

Lilijana Radobuljac, koja vodi sekcije, kaže da je razred koji pohađa taj učenik prvi razred nastave na hrvatskom koji je išao na sajam knjiga u Beograd.

Irina Marić dodaje da su u svim projektima podjednako učestvovali učenici u nastavi na srpskom i hrvatskom jeziku. Nikad ni jedan roditelj nije pitao zašto sam ja nastavnica hrvatskog - razredni starešina učenika nastave na srpskom, kaže.

Svi su dobri sa svima, 90 posto

Ispred škole, i okolo po nekadašnjoj Batinoj radničkoj koloniji, koja je 1936. brojila 122 tipska stambena objekta s 421 stambenom jedinicom i 1818 stanovnika, sneg je u poodmakloj fazi propadanja. Učenici četvrtog razreda elektrotehničar i računarstvo izišli su na 'puš-pauzu'.

Njihove identitete nećemo otkrivati jer su većinom maloletni. Dok mi pomalo okolišamo, u nelagodi da pitamo takve stvari, oni otvoreno odgovaraju:

- Mislite vjera i nacija, to? Aha, više se družim sa Srbima nego sa Hrvatima - kaže jedan dok mu je među koštunjavim prstima dogorevala tanko zamotana cigareta.

Zašto?, pitam.

Zašto ne?, odgovorio je kao iz topa.

- Mi se zezamo sa time. Nama je to smešno. Kakve su to gluposti, Srbin, Hrvat?, odgovara drugi.

- Smatrate li da vaše kolege s nastave srpskog jezika to isto misle?, pitamo ih. A oni to potvrđuju.

- A postoje li teme o kojima ne smete ili ne želite razgovarati? O ratu?, pitamo dalje.

- Mi nismo bili ni živi tada, to nije naša stvar. Činjenica jeste da su neki ljudi položili život i to, svaka čast, ali da ja nekoga gledam preko nišana zato što je njegov tata Srbin, to nema logike - kaže treći, stojeći pomalo po strani.

Pitamo ih kako objašnjavaju istraživanje prema kojem 7 od 10 učenika u Vukovaru nema prijatelje izvan vlastite etničke grupe.

- Možda je tako u nekim drugim školama, u strukovnim ili ekonomskoj, kod nas nije. Mi, 90 posto u našoj školi, svi su dobri sa svima - odgovara isti.

- Bili smo zajedno na maturi, pili, jeli, pevali.. Puštali sve pesme, smejali se… niko ništa nije imao protiv, ni problema - kažu.

Je li bilo nacionalnih pjesama? pitamo ih.

- Bilo je. Iz sprdnje - odgovaraju.

Ljubavne priče

U holu škole nailazimo na prvake koji uče na srpskom jeziku. Učenica iz smera ekološki tehničar kaže da ima dosta prijateljica koje su Hrvatice, i da su dobre. I druge dve djevojke potvrđuju to isto.

Učenik prvog razreda, smer automehničar, kaže da nema prijatelja Hrvata.

A koji su ti najbolji prijatelji?, pitamo ga.

Pokazuje na mladiće do sebe.

- On, Nemanja, Dušan, Saša, oni su mi najbolji prijatelji, svi su Srbi. Ne družim se s Hrvatima. Imam svoje prijatelje - sleže ramenima.

Irina Matić objašnjava da deca dolaze u prvi razred s ponašanjem koja su stekla u osnovnoj školi i u porodici. Kaže da su u okolini brojna etnički relativno homogena sela, iz kojih veliki broj dolazi u tu školu.

- Ovde prvi put dolaze u kontakt s drugima i počinju da se druže. Velika je razlika u stavovima između učenika prvog i četvrtog razreda - kaže. Ali, pohvalila se da imaju niz ljubavnih priča sa zajedničke nastave hrvatskog i srpskog jezika.

Jedna učenica trećeg razreda na sekciji iz hrvatskog kaže da je u dugogodišnjoj vezi s mladićem koji je pohađao nastavu na srpskom jeziku i da su srećan par.

- Živim u okolini u kojoj je većinom srpsko stanovništvo, tako da se ja tamo izdvajam kao Hrvatica, ali nikada nije bilo predrasuda prema meni - kaže ona. Ljuti se na medije kojima nije zanimljivo pisati o Vukovaru ako 'nema drame'.

Imperativ pripadanja

I drugi učenici i nastavnici imaju loše mišljenje o medijima. Doživljavaju ih da su u službi politike i da time održavaju rejting političarima, što je u Vukovaru povezano s nacionalnim konfrontacijama.

Ako sukobi nisu međunacionalni, ne zanimaju medije, kaže Lilijana Radobuljac i navodi primer veronauke na nastavi na srpskom jeziku.

Proslavljali su Sv. Savu i počne molitva, a njih šestoro sedi.

- Pa što sedite? -

- Mi smo na etici - odgovorili su.

Osvrćući se na aferu s himnom, ona smatra da škola nije smela biti prozvana, budući da se sve odvijalo na fudbalskom stadionu u gradu, i da nije imalo veze sa školom i nastavnicima. Gradonačelnik je prosvetni radnik i bivši nastavnik i direktor, trebalo je odmah kad se to dogodilo doći u našu školu, pozvati direktora i sazvati nastavnike i reći: kakvu mi to poruku šaljemo iz Vukovara.

Jer, svi se slažemo da je neprimereno to što su ti učenici pokazali na toj utakmici.

Ona kaže da učenici u tako napetoj sredini očekuju i traže mnoga objašnjenja.

- Učenici hoće da razgovaraju, njima nedostaje razgovor - kaže Lilijana Radobuljac i napominje da nije u redu kada se govori samo o jednoj strani.

Jedan učenik mi je rekao da nije u redu da u Vukovaru ima grafita s četiri S. Naravno da nije. A ja sam ga pitala je li ikada video neke druge natpise. Jeste, ali nikada ne krene sa tim.

- Imate u samom centru natpis 'Srbine seli se', a neko je dodao 've–veseli se' i danas to stoji - kaže ona.

- Treba raditi puno i mi puno radimo s njima - kaže Lilijana Radobuljac i dodaje da je vrlo tužno u kontekstu rečenice 'puzajuća velikosrpska agresija' staviti celu školu, a iza nje rečenicu: Njih tako uče.

- Mene je to osobno vrlo uznemirilo i uvredilo, jer ispada da ih ja tako učim, kaže i nastavlja:

- To nema veze sa školom. Mi u posebnim danima i programima puštamo himnu i tad nema nikakvih incidenata i sve se najnormalnije održi. Hrvatska policija treba da reši problem hrvatskih navijača. Treba pokazati da su oni svi građani Vukovara i da pripadaju Vukovaru, kazala je.

Podsećajući na inkriminirani snimak na kome jedan dečak stoji, ali kad vidi da ostali sede, i on čučne, nastavnica Radobuljac zaključuje: 'Meni je to najtužnije. Samo što nije rekao: ja njima pripadam'.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs / 24sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media