OD DIMA NISAM VIDEO KVAKU, PROZORI SU PUCALI! Ovo je ispovest HEROJA koji je sa 5.sprata na rukama izneo staricu

Stravični požar je izbio na drugom spratu stana u Zapoljskoj ulici na Volovčici i tom je prilikom smrtno stradao jedan od najpoznatijih hrvatskih istoričara umetnosti, profesor Đuro Vanđura (60).

Da se u ponedeljak, u trenutku izbijanja velikog požara nešto pre 21 sata, nisu zatekla dva hrabra policajca, pitanje je da li bi došlo do veće tragedije.

Velika tragedija ima i svojeg heroja. To je Ivica Ljubić, kontakt policajac IV Policijske stanice Maksimir koji je utrčao u zgradu punu dima i s petog sprata bez lifta izneo teško pokretnu staricu. Pritom se i sam nadisao dima zbog čega je završio u bolnici Jordanovac, ali već dan nakon herojskog čina bio je na svom radnom mestu.

Njega je intervjuisao "Jutarnji list".

- Kolega Marko Vukobratović i ja bili smo u izviđaju, patrolirali smo u civilu, kada je on primetio da se iz jedne zgrade ozbiljno dimi. Počeli smo trčati prema zgradi i videli da jedan muškarac izlazi iz nje. Pozvonili smo na sve interfone, pa ušli u zgradu i počeli lupati po vratima, od sprata do sprata, a paralelno smo radio-vezom pozvali pomoć vatrogasaca - prepričava "Jutarnjem" 38-godišnji Ivica, otac dvoje dece s trećim 'na putu'.

Kaže kako su neki ljudi, naročito stariji, u to vreme već spavali, pa su bili potpuno šokirani kad su ih policajci vikom i lupanjem obavestili da je u zgradi jak požar i da moraju odmah napustiti stan.

Neki su, otkriva Ljubić, iz stanova otišli u pidžamama. Ivica se stepenicama popeo sve do petog sprata, lupajući po svim vratima, a na petom spratu niko mu nije odgovarao.

- Gore je već bio jako gust dim, toliko da nisam vidio niti kvaku. Jedva sam disao. Tada se začula eksplozija, od topline su popucala stakla na stanu. Počeo sam se spuštati prema dole, a onda sam čuo da netko viče kako je u zgradi teško pokretna starica. Viknuo sam da mi samo kažu na kojem spratu, a kad sam čuo da je na petom, vratio sam se gore. Tek iz trećeg pokušaja otvorila mi je starica i počeo sam joj vikati da je požar i da moramo hitno van iz zgrade. Ona mi je rekla da ne može hodati po stepenicama - priseća se Ivica.

Nije se ni trenutka dvoumio šta treba da uradi.

- Tada sam joj rekao da mora van, pa makar je ja nosio, a tako je i bilo - dodaje.

Htela je još, kaže, uzeti neki kaput, ali policajac joj je rekao da nemaju vremena za to. Bolesnu staricu, za koju projenjuje da ima sigurno više od 80 godina, primio je pod ruku i malo vukao, malo nosio stepenicama koje je svakog trenutka bilo sve ispunjenije dimom. Kako bi je zaštitio od udisanja štetnog dima, glavu joj je prekrio jaknom.

- Sporo smo napredovali, a ja sam osećao da ne mogu disati i da me napušta snaga. Ruke i noge počele su mi drhtati od napora. Razmišljao sam kako da razbijem neki prozor, samo da uđe bar malo vazduha. Kada smo se spustili u prizemlje već su na trenu bili i vatrogasci koji su gasili požar, a mene i još jednog muškarca uzela je Hitna pomoć. Reč je o stanaru sa trećeg sprata, koji se takođe nadisao otrovnog dima pokušavajući sprečiti da požar sa sprata ispod pređe i na njegov stan.Gospođa je bila u stanju šoka, zahvaljivala mi je što sam ju spasio. Oči su joj bile potpuno krvave od dima, no rekla je da je dobro - priseća se Ivica.

Njemu je u nekom trenutku pozlilo od dima kojeg je, po vlastitoj proceni, udisao sigurno desetak minuta. Stoga je kolima Hitne otpremljen u Jordanovac gde su mu lekari dali kiseonik i nešto pre ponoći otpustili ga iz bolnice. Iako ima obitelj, suprugu i uskoro troje dece, oni nisu imali pojma šta se događa.

- Ranije su legli, a ja im nisam javljao da ih ne zabrinem. Kad su u novinama videli vest, drugog jutra, pitali su me znam li nešto o tome, pa sam im tek onda sve ispričao - kaže hrabri policajac.

U 'plavcima' je već dvadeset godina, od osamnaeste, a kaže kako mu je ovo dosad treći slučaj povrede u službi. Fizički je, priznaje, najzahtevnije svladavati građane koji se opiru hapšenjuu, tuku, narušavaju javni red i mir...

- Jedan me čak i ugrizao do krvi - priseća se.

Iako ima mnogo utakmica u nogama, kaže kako čoveka ništa ne može pripremiti na takvu situaciju, ali strah nije osećao.

- Imao sam raznih situacija, ali nikada baš ovakvu. Gonio me adrenalin i želja da se svi izvuku iz zgrade. Razmišljao sam može li doći do eksplozije plina i znao sam da moramo evakuirati zgradu što je hitnije moguće - zaključuje hrabri Ivica.

bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutranji.hr)