VOJNIK JNA SE UBIO JER NIJE HTEO DA PUCA NA VUKOVAR: Stao je između dve kolone rezervista i gađao u sebe!
Pretnje streljačkim vodom, uvrede nadređenih, pozivi na "univerzalne vrednosti i spasavanje srbstva" nisu uspevale da  slome otpor rezervista i naterju ih da krenu u svoju smrt, Foto: Wikipedia

TUŽNA PRIČA

VOJNIK JNA SE UBIO JER NIJE HTEO DA PUCA NA VUKOVAR: Stao je između dve kolone rezervista i gađao u sebe!

Stao je između dve kolone rezervista JNA i počinio samoubistvo

Objavljeno: 17.11.2018. 16:42h
  • 4

Sredina je septembra 1991. godine. Vukovar se i dalje grčevito brani, a Večernji list će taj sedamnaesti septembar opisao jednom rečenicom: "Vukovar na Kukuruznom putu odsečen od Bogdanovaca."

U toj rečenici opisan je sav očaj jednog grada koji je suočen sa svojim potpunim uništenjem. Prekinuta je žila kucavica, prekinuto je snabdevanje hranom i lekovima. Sudbina Vukovara je tog dana zapečaćena. I dok otkucavaju poslednji trenuci grada na Vuki, Miroslav Milenković, građevinski radnik u svojim ranim pedesetima, prisilno je mobiliziran. Ovaj otac dvoje dece iz Gornjeg Milanovca, dobio je oružje i uniformu, kako i priliči rezervisti Jugoslavenske narodne armije.

Poslan je, zajedno s mnoštvom ostalih rezervista u Šid kako bi tamo, na jesenskoj hladnoći, čekao naredbu za prelazak reke i napad na Vukovar. Ustaški Staljingrad, kako su ga zvali određeni srpski mediji tokom opsade, bio je pred slomom. Moral rezervista je također bio pred slomom. Hiljade naprasno mobilizovanih očeva odbijalo je poneti oružje u Hrvatsku i zapucati na uništeni grad.

Pretnje streljačkim vodom, uvrede nadređenih, pozivi na "univerzalne vrednosti i spasavanje srbstva" nisu uspevale da  slome otpor rezervista i naterju ih da krenu u svoju smrt. Ili da Vukovaru donesu još smrti i uništenja. Miroslav je danima razmišljao što učiniti. Danima je prelazio iz jedne kolone u drugu. Jedna kolona rezervista čekala je polazak na Vukovar, druga kolona odbacila je oružje i nametnuti im rat. Miroslav Milenković stao je između dve kolone i 20. septembra poslednji put u svom životu je podigao oružje. Posljednji put u svom životu je ispalio metak. U sebe. Radije je ubio sebe nego bilo kojeg Vukovarca. Srpski portal Mašina ovako će opisati njegovo samoubojstvo. "Ubio se između dva stroja vojnika, jednog koji je čekao polazak u Vukovar i drugog dezerterskog, koji je odbacio oružje u znak borbe protiv rata i sudelovanja u njemu.

Miroslav je samo jedan od mnogih koji su odbili sudelovati u ratu nametnutom od strane republičkih lidera, i jedan od onih koji je svoju zbunjenost i strah okončao – samoubijstvom. Njegova smrt je odeknula u antiratnom pokretu, a ljudi koji su se mesecima okupljali prosvjedujući protiv rata su tim povodom ispisali knjigu epitafa 'Grobnica za Miroslava Milenkovića'. Knjiga Rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991.-1995. Branke Magas i Ive Žanića opisuje kako su Miroslavovo telo vratili njegovi suborci iz jedinice.

 

Čitava jedinica teritorijalne obrane iz Gornjeg Milanovca vratila se kući gde su Miroslava sahranili i organizirali mirni propoved gde su postavljali najteža pitanja. Kako su ih prisilno mobilizirali, a onda im davali epitet dragovoljaca? Ko će voditi rat? Protiv koga će ratovati? Zašto ratuju? Umesto odgovora su ih dočekale uvrede da su izdajice i kukavice. Dok obeležavamo tragediju grada na Vuki ne smemo zaboraviti niti ljude koji su radije oružje okrenuli na sebe nego na Vukovar i Hrvatsku.

Ne smemo zaboraviti demonstrante koji su mesecima držali transparenti "Solidarnost sa pobunjenicima protiv rata" ispred Predsedništva Srbije te zime 1991.-1992. Ne smemo zaboraviti niti demonstracije po Crnoj Gori tokom napada na Dubrovnik. Dok su crnogorski rezervisti i regularne jedinice JNA granatirale Dubrovnik, pristaše Liberalnog saveza Crne Gore su  protiv rata uz povike: "Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče".

Veselin Šljivančanin, krvnik Vukovara, danas slobodno šeta Srbijom, gostuje čak i na tribinama stranke Aleksandra Vučića. Sud u Hagu najprije ga je osudio na pet godina zatvora, nakon žalbe tužilaštva na 17. Nakon revizije osuđen je na 10 godina, pa je u srpnju 2011. godine pušten.

U zatvoru je proveo samo 2450 dana. Miroslav Milenković bi danas bio u svojim sedamdesetim godinama. Danas bi razmišljao i o praunucima.

Danas, izvan Gornjeg Milanovca, gotovo nito ne zna ni da je postojao.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/express.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media