NEMCI SU MI ODMAH DALI 2.500 EVRA: Povišicu je u domaćoj firmi pre toga čekao 3 GODINE!

Josip Horvat iz Ivanovca kod Čakovca je čak tri godine u svojoj firmi pokušavao da se izbori za platu s koeficijentom koji mu je pripadao s obzirom na specifično radno mesto kontrolora za nerazorna ispitivanja metala ultrazvukom, magnetima...

Nijedan deo nije mogao iz proizvodnog pogona bez potpisa ovoga mašinskog tehničara, ali pripadajućih 400 kuna više na platu od 5500 do 6000 kuna jedini čovek u firmi s takvim znanjem nije dočekao.

Nemcima je, za razliku, bilo dovoljno manje od sat vremena da shvate koliko vrede Horvatovo iskustvo, znanje i godinama stecani sertifikati.

- Prvi poziv usledio je pola sata nakon što su hrvatski predstavnici moju radnu biografiju prosledili nemačkoj agenciji Persona Mobile. Javio sam se, inače, na oglas na Fejsbuku, za posao zavarivača. Nemci su mi prvo ponudili 12 evra na sat. Kad su čuli da znam nemački, ponuda je odmah porasla na 18 evra, a do kraja razgovora, kad su čuli sve moje kvalifikacije i što sam sve radio, završili smo na satnici od 20 evra. I to za početak, nakon tri meseca penje se na 24 evra, a na kraju su mi ponudili platati i 200 od 400 evra za stan, koji su mi oni takođe našli – kaže Josip kojem upravo treba da stigne prva plata od 2500 evra.

– Nakon tri meseca preći je i tri hiljade evra. Da, da, znam da zvuči sjajno za hrvatske prilike. Nisam se ni sam tome nadao. Posao jest fizički težak, ali radi se normalnim tempom, bez pritiska, važno je samo da bude kvalitetno. Firma je golema, izvozi i u Ameriku, proizvodi velike pumpe za beton, naftu... ima 300 zaposlenih, a jako je puno poslova i robotizovano – zadovoljno govori Josip o novom radnom mestu u gradiću nedaleko od Frankfurta.

Pri tome je, kaže, izvestan i napredak na poslu. U fabrici su mu dali do znanja da i njima trebaju kontrolori, kojima su plate neuporedivo veće nego zavarivačima, a Horvatovi godinama stecani sertifikati svugde vrede.

– Ovde smatraju da je šteta za filrmu da ne iskoristi nečije veštine i znanja, a kod nas to nije bilo bitno čak ni u firmi koja je sama dosta uložila u moju edukaciju... – sa žaljenjem kaže sagovornik "Večernjeg" i otkriva da mu novi poslodavac nudi 200-300 evra stimulacije za svakog varioca, bravara i montera kojeg dovede iz Hrvatske.

O tome ne razmišlja, a sam je prvi Hrvat u svojoj novoj firmi. Inače, odlazak u jemačku ovom je 54-godišnjaku olakšalo i to što je pre više od dve decenije u toj zemlji već radio dve godine. Svejedno, nije se lako rastao od rodnog kraja, prijatelja i doma u kojem su mu ostali ćerka i unuk.

– Ha, u Hrvatskoj sam živeo kao i većina, od plate do plate, otplaćivao kredit, a da sam dobio tih 400 kuna povišice, verovatno ne bih ni otišao. Sad ispada da mi je taj direktor, od kojeg nikad nisam dobio objašnjenje zašto ne dojivam platu koja mi pripada po zakonu, zapravo napravio životnu uslugu... On je na kraju čak i dobio otkaz. Razlog nije bio samo moj slučaj, a sve se to dogodilo dok sam ja još bio pod otkaznim rokom, zvali su me da se vratim, ali bilo je prekasno. Sad čujem da delove koje sam ja kontrolisao s još dvojicom kolega, ali samo sam ja imao pravo potpisati da ih se može izvesti iz firme, šalju na kontrolu u Sloveniju. I svaki mesec na to troše hiljade i hiljade evra... – žali Horvat zbog takvog raspleta misleći i na svoje bivše kolege, ali dugo je i bio strpljiv.

Danas ima sasvim druge preokupacije. I, sasvim očekivano, novi životni plan.

– Prvo ću otplatiti kredite, a onda ću svoj Renault Megan zameniti autom o kojem sam pre mogao samo sanjati, Mercedesom – smeje se Josip.

– Nemam drugih velikih želja. Želim samo za sebe i svoje jedan normalan, dostojanstven život, bez straha i brige što će biti sutra – kaže i otkriva da već zna kad će imati slobodne dane i da će u svoje Međimurje već za Božić i Novu godinu.

Stil života s planinarenjem i biciklizmom nije se odrekao. Živi u Mirholcu, u kući u kojoj su vlasnici u prizemlju, a on sprat deli s Poljakom i Rumunom.

– Zadovoljan sam smeštajem, a i cene su prema platama, za razliku od Hrvatske, vrlo prihvatljive. Ljudi su vrlo ugodni, nisam doživio ništa neugodno zato što sam stranac. I naravno da nisam požalio zbog svoje odluke – kaže Josip.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)