SRBIMA ĆE DA SE DOPASTI RAZLOG ZBOG KOGA GA JE PAPA IZABRAO: Ovo je novi vođa HRVATSKIH KATOLIKA

Papa Franjo smeni će kardinala Josipa Bozanića, a novi bi zagrebački nadbiskup trebao da postane Dražen Kutleša, pišu hrvatski mediji.

Razlog navodno stoji u tome da je papa Franjo već duže vreme nezadovoljan načinom na koji se vodi Crkva u Hrvatskoj - u prvom redu zbog javnog desničarenja konzervativnih biskupa ali i podilaženja poraženih ideologija.

Nedeljnik Globusprenosi da je Vatikan već praktno razrešio Bozanića, dok će to objaviti kad im bude odgovaralo, verovatno do kraja godine. Sve može da se završi i na miran način - Bozanićevim penzionisanjem. Najverojatniji naslednik biće monsinjor Dražen Kutleša, porečki i pulski biskup. Kutlešina biografija je stvarno impresivna, a posebno kad se uzme u obzir da je bio najmlađi hrvatski biskup kad ga je na tu poziciju imenovao papa Benedikt XVI. Određene stvari su se morale posložiti da bi Kutleša, inače rođen u Bosni i Hercegovini, preuzeo dužnost upravljanja crkvom u Istri. Njegov dolazak na tu dužnost obiežile su kontroverze s nekretninama župe Dajla. Naime, Kutlešin prethodnik Ivan Milovan, zalagao se da nekretnine idu u vlasništvo Republici Hrvatskoj dok je Vatikan tražio da idu italijanskim benediktincima. Priča kaže ovako; benediktinci su, temeljem međudržavnog sporazuma Jugoslavije i Italije dobili obeštećenje za te nekretnine, ali su i dalje potraživali to zemljište. Nakon godina pravnih zavrzlama, prevrata i obrata, Milovan je podržavao da zemljište ode natrag u vlasništvo RH što nije odgovaralo Vatikanu. Čak i aktualni kardinal Josip Bozanić je bio u poverenstvu koje je presudilo da to zemljište treba ići Italijanima. Biskup Milovan je uporno odbijao da na bilo koji način preda to zemljište, pa je papa Benedikt XVI imenovao jednog španskog biskupa posebnim poverenikom koji je u ime Porečko-pulske biskupije potpisao ugovor kojim benediktinskoj opatiji Praglia pripada pravo na odštetu u iznosu od 4,5 milijona evra. Milovan je tog jula 2011. godine dobio pomoćnika, koadjutora, u liku Dražena Kutleše. Kutleša je preuzeo upravljanje biskupijom sve do Milovanovog odlaska u penziju godinu dana kasnije.

- Ne mogu govoriti o konkretnim razlozima, ali pretpostavljam da se u javnosti zna o čemu je reč - kazao je Milovan nakon odlaska u penziju. 2014. godina je ipak bila ključna za Kutlešu i Milovana jer je hrvatsko pravosuđe potvrdilo da je Milovan bio u pravu. Benediktinci su dobili obeštećenje

Osimskim ugovorom iz sedamdesetih godina prošlog veka, imovina pripada Porečko-pulskoj biskupiji, a Italijani su napokon odustali od daljnjih procesa. Kutleša, kao "verni provoditelj vatikanskih odredbi" kako ga je jedan dnevni list opisao, radio je dosta samozatajno i nije se isticao u medijima nekakvim kontroverznim istupima.

Međutim, postavlja se pitanje zašto bi papa Franjo odabrao upravo ovog biskupa školovanog u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Italiji? Jedan od odgovora možemo potražiti u zanimljivoj koincidenciji imenovanja nadbiskupa Hosera apostolskim vizitatorom s posebnom ulogom za Međugorje.

- Svrha je poslanja apostolskoga vizitatora osigurati čvrstu i trajnu pratnju župne zajednice u Međugorju te vernika koji tamo dolaze na hodočašće, čije potrebe iziskuju posebnu pažnju - navodi se u saopštenju.

Kutlešu je zaredio, između ostalih, mostarski biskup Ratko Perić inače veliki protivnik priznanja ukazanja u Međugorju. Prošle godine, u februaru, Perić se oglasio saopštenjem u kome jasno iznosi stavove o Međugorju.

- Stajalište ovog Ordinarijata kroz sve ovo vreme bilo je jasno i odlučno: nije reč o verodostojnim ukazanjima Blažene Djevice Marije. Iako je ponekad bilo govora o tome da bi se ukazanja mogla smatrati istinitima, a potom je nadošla "nadogradnja" drugih, ponajviše nereligioznih elemenata, ovaj je Ordinarijat promicao istinu i s obzirom na te prve dane. Nakon što su presnimljene i prepisane audiokasete koje sadržavaju razgovore pastoralnog osoblja u župnom uredu u Međugorju, u prvih nedelju dana, s dečacima i devojčicama koji su tvrdili da im se ukazala Gospa, s uverenjem i odgovornošću iznosimo razloge i zaključke o neverodostojnosti navodnih ukazanja. A ako se prava Gospa, Isusova Majka, nije ukazala – kao što nije – onda su sve to samozvani vidioci, tobožnje poruke, tzv. vidljivi znak i navodne tajne.

Kutleša je priredio monografiju "Ogledalo Pravde – Biskupski ordinarijat Mostar o navodnim ukazanjima i porukama u Međugorju", izdanu u Mostaru, 2001. godine. Osim formalno-pravne veze i saradnje na pitanju Međugorja, Kutleša je početkom 2000. radio s Perićem kako bi neposlušne hercegovačke franjevce doveli u red.

Naime, Perić je tražio od devetorice franjevaca da predaju župe na upravljanje biskupiji nakon što su izbačeni iz franjevačkog reda, ali oni su se tome usprotivili. Hercegovački narod im je dao podršku i Perić se našao u teškoj situaciji. Rešavanje gordijskog čvora u Grudama gde su trojica franjevaca odbila poslušnost Perić je poverio, između ostalih, i Kutleši.

Budući da je Crkva iznimno tajnovita, o mogućim razlozima Kutlešinog imenovanja tek možemo nagađati. Kad, i ako, zasedne na vrh kaptolske piramide vlasti, videćete po njegovim delima zašto ga papa Franjo vidi kao idealnog naslednika Josipu Bozaniću.

Bonus video:

Espreso intervju - Dušan Milisavljević i Dragan Vesović

(Espreso.co.rs/Express)