NEVENKI SU USTAŠE PRVO SKUVALE NOGE, PA SU JE UJUTRU LIKVIDIRALI: Hrvati objavili JEZIVE DETALJE!
Cilić nije uspeo da spase Nevenku, Foto: Wikipedia

strašno

NEVENKI SU USTAŠE PRVO SKUVALE NOGE, PA SU JE UJUTRU LIKVIDIRALI: Hrvati objavili JEZIVE DETALJE!

Niko nije mogao ni da nasluti da je Cilić komunistički ilegalac

Objavljeno:

Zagrebački glumac August Cilić bio je jedan od glavnih Saradnika Ivana Krajačića u Zagrebu. Kao poznat čovek, imao je ulaz u sva društva, a niko nije mogao ni da nasluti da je Cilić komunistički ilegalac. Jedna epizoda “Nepokorenog grada” govori o njegovim doživljajima iz tog vremena.

Inače, Ivan Stevo Krajačić je blizak saradnik Josipa Broza Tita, narodni heroj, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Hrvatske, junak socijalističkog rada. U periodu od 1963. do 1967. godine obavljao je funkciju predsednika Sabora Narodne Republike Hrvatske.

Evo šta je pričao Cilić:

- Za Nevenku Tepavac sam saznao posle nekoliko dana da je zatvorena kod ustaške policije. Trebalo je odmah intervenisati, trebalo je spašavati, trebalo je žrtvovati maksimum, i to što pre, jer smo znali kako mrcvare čoveka, šta sve rade s našim ljudima. Uspeo sam pronaći referenta koji ju je sam mučio pri preslušavanju, bio je to zloglasni Kamber, koga ja nisam lično poznavao, ali sam preko prijatelja Jure Soštarića saznao detalje. Ja kao čovek od zakona i reda, kao persona grata, popularni Cilić, dovukao sam se u to krvavo društvo, a bio je tu i zloglasni Joco Rukavina, Javor i drugi krvnici. Primili su me oduševljeno, premda sam lično poznavao samo Javora, ali zato su svi oni mene poznavali. Odmah ja nastupam u svojoj ulozi komičara, kako bih ih udobrovoljio i stekao poverenje, kao stari purger i “kenigšnapsler” s rečima: “Tako, lepi moji, vi ovde pijuckate i zabavljate se, a za Gusteka Cilića vas briga, ali ako vas ja dobijem pod svoje ruke, svi ćete se naći pod stolom. Taj moj nastup vrlo im se dopao. Prasnuli su svi u smeh. Najveću pažnju posvećivao sam Kamberu, pokušavajući da ispipam kakve vrste viceva kod njega najviše pale. Sve druge sam u kartanju pobedio, na sve moguće načine i trikove. Nakon toga on pozove čitavo društvo u jednu vilu na Ksaverskoj cesti, gde je imao ljubavnicu.

Tu sam u tom raspoloženju rekao Kamberu:

– Lako je tebi druže, uživaš, a ja siromah moram postiti.

– Kak to dragi moj Gusti? – kaže on meni.

– Pa kad je zarobljena moja. Njena mama mi je rekla tako.

Kamber mi reče da dođem sutra pa da pogleda u čemu je stvar.

Ja ću ti dati propusnicu – odgovori on. Napisao mi je jednu ceduljicu sa svojim potpisom i kaže neka potražim činovnika pa će me taj odvesti do njega. Sutradan sam dočekao Kambera kad je došao u kancelariju. Inače dolazi redovno u 7 sati, ali ovaj put, s obzirom na lumperaj, došao je u 10.30 sati. Ja sam od 6 sati čekao i to na Zrinjevcu, jer sam bio obavešten da svaki dan dolazi automobilom s te strane. Kad se dovezao, Kamber mi dođe u susret i tako smo otišli u njegovu kancelariju. Nas dvojica smo bili sami u njegovoj kancelariji. On sedne za pisaći sto, a meni nije ponudio da sednem. Gledao me mutno svojim staklenim očima, kao besno pseto. Tada pomislim "Gotovo je", ali zadržim svoj mir kao da se ništa ne dešava, te još čvršće odlučim – samo ne smem ispasti iz svoje uloge i ne smem se zbuniti a mržnja koja je u meni kipela dala mi je toliko snage da me ne bi mogli ni svi zločinci ovoga sveta izbaciti iz uloge.

Ja se odmah snađem, postavim se u istu pozu kao i on, stavim ruke na pisaći sol i gledam ja njega istim besnim pogledom kao i on mene i kažem:

– Zašto piješ kad ti škodi?

To ga je, čini se, malo iznenadilo i zbunilo, jer mi je ponudio da sednem. Ja odmah nastavim savršeno mirno:

– Daj pogledaj šta je s mojom Nevenkom Tepavac, zašto je uhapšena? Na to se približi k meni i reče:

– Znaš li ti Gusti ko je ta žena? To ti je opasan komunistički razbojnik.

Još je izgovorio groznih reči koje ne mogu reći. Ja sam se na to grohotom nasmejao pa velim:

– Ako je ona komunist, onda sam i ja komunista, onda si i ti komunista, onda je celi svet komunista. Samo ti nju lepo pusti da ide s amnom kući

Na to on meni: – To sam uveren da ne znaš, jer da znaš ti bi se sam s njom obračunao.

Sada sam promenio taktiku, pa sam krenuo na sentimentalnost. Kako ne mogu živeti bez nje, kako je volim. Primetio sam da se malo smekšao, te velim:

– Daj barem da je vidim, pošalji po nju.

On pozvoni, dođe stražar i dovede Nevenku Tepavac. Taj mi je sastanak uvek ostao pred očima i neću ga zaboraviti dok sam živ. Izmrcvarena, jedva hoda. Kad me ugleda krikne (valjda je mislila da sam ja pao u ruke ustašama). Ja odmah upadnem, kako bi joj bilo jasno da ja nisam uhapšen i velim:

- Kako to Nevenka ovi ljudi kažu da si komunista. Oštro je pogledam u oči i nastavim:

– Što radite s njom, kako možete nedužnog čoveka tako mučiti? Opet Nevenki:

– Reci mi što je u pitanju?

Čini se da me je razumela. Visoko digne glavu i promuklim glasom kaže, ali tako mirno i čvrsto da nisam mogao ni časkom posumnjati da bi se ikad mogla pokolebati:

- Ne znam šta ti ljudi hoće od mene? Traže nešto što ja ne znam.

Pokazuje na Kambera:

– Ova zver ovde, koja me ponižava i mrcvari, traži da nešto priznam o čemu ja nemam pojma. Na to Kamber pozvoni stražaru i Nevenku odvede. Kad smo ostali sami u kancelariji, ja sam mislio da će Kamber navaliti na mene, ali on je samo rekao:

- Vidiš kako je bezobrazna.

- Kako neće biti bezobrazna, kad je zlostavljate (hteo sam ublažiti celu stvar). Da je kriva ne bi bila tako ratoborna. Pusti je da ide s menom kući, a ja ti svojom glavom tvrdim da nije ništa kriva, ona nije komunista. Pa ti barem znaš kakve su babe. Sad sam počeo molbama i uveravanjem, i dokazivati na sve moguće načine, kako je nevina, kako bih ga privoleo da je pusti na slobodu. Ali sve uzalud. Na kraju mi je obećao da će u toku dana videti. Ja sam mu rekao: – Zašto u toku dana kad se to može odmah napraviti.

Navaljivao sam uporno, dok mi na kraju nije obećao da će je nakon nekih formalnosti sutra pustiti. A ja ga uhvatim za reč, upitam: – U koliko sati sutra da dođem?”

Kaže on meni: – Sutra u deset sati – i tada sam otišao.

Došao sam sutradan, ali me nisu pustili ni blizu. Tražio sam Kambera posvuda, ali bez uspeha.

Video sam da me je prevario. Trebalo je potražiti nešto drugo. Pokušao sam preko jedne druge veze da Nevenku za veću svotu novca uspemo osloboditi, ali ni to nije uspelo. Nevenka je ostala u zatvoru, mlaćena, mrcvarena, a vrhunac mrcvarenja je bio kad su joj noge kuvali u jednoj gvozdenoj posudi. Ispod posude su zapalili vatru dok voda polagano nije zavrela, tako da joj je meso ispalo s kostiju. Sutradan su je odneli i likvidirali. To je bilo, kako smo bili obavešteni, 4. aprila 1943.

Bonus video:

PRUŽI RUKU: Podelili smo obrok beskućnicima u prestonici

(Espreso.co.rs / 24 sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.