ISPOVEST HRVATA KOJI JE 1990. UHAPSIO ARKANA: Prava istina procurela posle 27 godina

U terencu je bilo mnogo oružja, automatskih pušaka, bombi, čak i jedan ruski mitraljez. U njemu su bila četiri mladića. Jedan od njih je rekao da je stopirao i da su ga povezli.

Priveli su ih u stanicu u Dvoru. Počeli su da rade telefoni.

- Tek u mojoj stanici saznao sam koga smo uhapsili i bilo mi je drago da nam je baš on pao u ruke. Do tada sam čuo o Arkanu kao kriminalcu i šverceru, ali sam posle saznao da je on puno veća zver nego što sam ja tada mislio. Skupilo se tu mnogo šefova i specijalaca iz Lučkog. Nešto su se došaptavali, dogovarali, kao da ga se boje. Meni je to bilo smešno. Što ga se bojite, pomislio sam - priča Šerbula.

Arkan i društvo našli su se posle ovoga u Zagrebu. Usledilo je suđenje, pa zatvor. Nije prošlo puno, a on se pojavio u Beogradu.

Šerbula je otišao u penziju već 1991. godine. Priča da mu je teško bilo živeti u Dvoru, jer su mu mnogi zamerali što je uhapsio Arkana.

- Mnogo se u štampi, pa i u knjigama, napisalo neistine o hapšenju Arkana. Čak i ono što Boljkovac piše u svojoj knjizi nema veze sa istinom. Možda su tako pisali iz nekih političkih razloga. Niko od mene nije tražio da ga sačekam i uhapsim. On je meni slučajno uleteo u ruke. Da je, kad je došao iz Bosne, krenuo prema Zagrebu, ja uopšte ne bih reagovao - završava ispovest Milan Šerbula, Srbin iz Hrvatske.

(Espreso.co.rs/Ekspress.hr)