VEDRANA RUDAN NIKAD ŽEŠĆA, UDARILA JAKO: Nimalo nije ŠTEDELA, jezikom SEČE KAO SABLJOM, sve je tu JASNO

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan poznata je po britkom stilu pisanja, oštrom i direktnom. Stavove iznosi bez kompromisa, a u njenim kolumnama mnogi (ne)rado prepoznaju sebe.

Vedrana obrađuje teme koje su u žiži javnosti, ali se ne libi ni da piše o onima koje su van radara medija.

Kako to obično biva, i poslednji tekst na Vedraninom blogu izazvao je veliku pažnju čitalaca. Tekst prenosimo u celosti:

Jutros sam bila u bolnici. Kod doktora Brusicha, riječke i hrvatske legende koja bi mogla biti svetska, ali ne želi, bila sam naručena za 08.15. Došla sam četrdeset i pet minuta ranije da bih se mogla na vreme naručiti na šalteru broj 2.

Na moj užas tamo je već čekala horda ljudi. Trebala sam doći u šest ujutro. Šalter se otvara u osam. Postoje dva da bi se sve brže odvijalo. U osam se otvorio jedan. Kad sam došla na red sestra je osetila potrebu da mi objasni kako je gužva jer “nemamo ljudi”.

Pre pregleda otišla sam na merenje pritiska i EKG-a. Ujutro sam popila lek za snižavanje pritiska, antiaritmik i Apaurin. Uzalud. Pritisak mi je bio visok jer sam bila sigurna da zbog jezive gužve oko čekanja na upis neću stići na pregled.

Stigla sam. Pred vratima doktora Brusicha u koga mi njegovi pacijenti gledamo kao u boga, čekala je nekolicina ljudi.

Nismo bili nervozni. Dobitak na lotu je biti njegov pacijent. Imati posla s doktorom koji zna svoj posao, koji je strpljiv i uvek spreman bolesniku objasniti njegovu bolest je danas u Hrvatskoj ravno čudu. Iz njegove sam ordinacije po ko zna koji put izašla, iako stara i bolesna, mlada i zdrava. Nekako ti život dobije smisao bez obzira na godinu tvoje proizvodnje.

A onda ti zazvoni mobilni pa ti prijateljica krene citirati Plenkovića. Ne pratim što govori veleizdajnik Hrvatske, ali odjeci opasnih gluposti koje bljuje svaki dan ipak dopiru do mene.

To što on i njegova stranka rade Hrvatskoj je neverovatno. Bolesnik je opsesivno obuzet dešavanjima u Ukrajini. Opozicija je odbila njegov predlog da se ukrajinski vojnici obučavaju u Hrvatskoj. Nema dana da im to ne stavlja pod nos. Reži na njih i spominje im još nerođene unuke koji im taj “zločin” nikad neće oprostiti.

Naravno da se ne radi ni o kakvom zločinu. Odluka je prvi čin u istoriji hrvatske opozicije koji je vredan svake pohvale. Poruka Plenkoviću i njegovim hajducima je vrlo jasna, rat između Rusije i Amerike nije naš rat. Sudbinu Ukrajine bi trebali rešavati Ukrajinci bez pomoći zemljice Hrvatske koja je u katastrofalnom stanju.

Međutim, Plenkoviću se je** za Hrvatsku. On ima samo jednu misiju, pušiti Evropi i Americi do posljednjeg živog Hrvata. Lik je ciničan, lik je odvratan, lik je manipulator, lik misli da smo svi koji ga slepo ne sledimo izdajice.

Kad smo već kod izdaje. Gde je gospodin, veliki borac za slobodu Ukrajine, bio devedeset i prve? Čuli smo. Bio je anemičan, zato je izbegao rat. Čime je protekle godine popravio krvnu sliku? Očito, uništavanjem Hrvata.

To je sad već genocid. Ubija nas “lečenjem”, mori nas glađu, tera našu decu i unuke iz zemlje. Oduzeo nam je jezik. Svima nam je sasvim normalno da uđemo u radnju ili kafić i da oni koji tamo rade pojma nemaju šta želimo. Da bismo kupili kroasan trebamo se služiti rukama, nogama ili znati bar osnove ukrajinskog jezika. Engleski jedva da može pomoći.

Plenković koji je sebi ukucao u glavu da je Otac Ukrajine radosno ponavlja da, ako i ne obučavamo ukrajinske vojnike, ipak proizvodimo municiju…

Da ne poveruješ. On, umesto da čini sve da bi se u Hrvatskoj borio za život nas građana, on se raduje sijanju smrti u nama dalekoj zemlji. Njemu je ubijanje Hrvata svim sredstvima sredstvo da bi… Šta? Dobio orden od Zelenskoga? Ulaznicu za njegov koncert za klavir i k**ac?

Za**bavam se iako mi nije do z**ebancije. Ukrajina je u ruševinama, ljudi beže glavom bez obzira, ali Ukrajinu napadaju Rusi. “Brani” je čitav Zapad na čelu s Amerima. Doduše, kad rat završi neće biti Ukrajine, ali političari će naći načina da nam objasne zašto je to dobro.

Nek’ mi bog oprosti, mene Ukrajina nikad nije zanimala. Mene zanima Hrvatska. Veleizdajnik Plenković sa svojim zločincima uništio je Hrvatsku i baš ga briga što o njemu danas misle unuci nas koji nismo imali gde pobeći.

Licemer. Ko mu brani da ode u Ukrajinu, da krene , ako treba i golim rukama, na mrske Ruse, da pogine za “demokratiju”?

To bi, doduše, bio mali korak za Ukrajinu, ali ogroman za Hrvatsku, navodi se na blogu Vedrane Rudan.

(Espreso)