ŠOK OTKRIĆE! Crnogorski mornar koji je uhapšen je rođak čoveka koji je 3 puta pokušao da UBIJE TITA!
Nikola Kavaja, Foto: printscreen/youtube

državni neprijatelj

ŠOK OTKRIĆE! Crnogorski mornar koji je uhapšen je rođak čoveka koji je 3 puta pokušao da UBIJE TITA!

Nikola Kavaja je bio “državni neprijatelj broj jedan” u SFR Jugoslaviji, trostruki atentator na Josipa Broza Tita, plaćeni ubica CIA

Objavljeno: 03.08.2019. 21:01h
  • 1

Aleksandar Kavaja (25), crnogorski pomorac koji je uhapšen u Filadelfiji nakon što je tamošnja policija na teretnom brodu MSC “Gayane” otkrila skoro 20 tona kokaina, potomak je bratstva čiji je najčuveniji pripadnik Nikola Kavaja.

Inače, Nikola Kavaja je bio “državni neprijatelj broj jedan” u SFR Jugoslaviji, trostruki atentator na Josipa Broza Tita, plaćeni ubica CIA, kao i kum čuvenog dona njujorškog podzemlja, Užičanina Boška Radonjića i blizak prijatelj sa vođama narko-klana “Amerika” Miletom Majkom Miljanićem i Zoranom Jakšićem.

Iako su crnogorski mediji posle rekordne zaplene kokaina na “MSC Gayane” objavili da je Aleksandar Kavaja, koji je uhapšen sa mornarima Boškom Markovićem (37) i Nenadom Ilićem (39), rodom iz Kotora, kako “Ekspres” saznaje, ovaj mladić je rođen u Baru, gde i sada živi njegova porodica.

Potomci bratstva Kavaja koji žive na Cetinju kažu da su Aleksandrove roditelje poslednji put videli pre deceniju i po kada je bratanac Nikole Kavaje organizovao okupljanje celokupnog bratstva Kavaja.

“Tada smo se svi okupili ovde na Cetinju. Sve Kavaje. Mi smo svi jedno bratstvo i svi dođemo nešto jedni drugima. Tad je ovde bila i porodica Kavaja iz Bara. Aleksandrovi roditelji. I tad smo ih poslednji put videli. Oni nemaju bliži rod na Cetinju, pa ovde i ne dolaze, ali sada kad se pročulo da je uhapšen Aleksandar, raspitali smo se i svi smo se setili ko su", kaže za “Ekspres” jedan od starijih pripadnika bratstva Kavaja, koji živi na Cetinju.

On kaže i da su svi oni rod sa čuvenim Nikolom Kavajom.

“Nikola je dolazio ovde, u Dobrsko Selo. Ovde je i sahranjen. Mi smo znali i ko je i šta je i za nas je on uvek bio veliki Srbin, a u šta je sve bio upetljan, on je i sam o tome pričao javno”, kaže naš sagovornik.

O uhapšenom Aleksandru, Kavaje sa Cetinja ne znaju mnogo. Znaju njegove roditelje, koji važe za ugledne Barane, koji su se jedno vreme bavili skromnim privatnim biznisom. Sa narko-biznisom nikad nisu bili povezani.

Međutim, indikativno je da Aleksandar Kavaja, kao i većina upetljanih u poslove sa narkoticima, nema svoj Fejsbuk profil. Aleksandra nema ni na Instagramu, a članovi njegove porodice, majka i mlađa sestra, poslednje statuse na društvenim mrežama objavile su još prošle godine.

Aleksandrova majka je na svom FB profilu 2016. godine šerovala informaciju o nestanku Nemanje Medina iz Podgorice, čije telo još nije nađeno, dok je njena ćerka na društvenim mrežama prijatelj sa članovima porodice Vladimira Ulame, koji je bio optužen pa oslobođen krivice za ubistvo Medina.

U njihovim objavama primetno je da nema Aleksandrovih fotografija, ili je on slikan s leđa. A nema ni linkova koji bi vodili ka zapisima o najpoznatijem Kavaji, Nikoli, ali je očigledno da su i te kako ponosni na prezime i familiju koja se prostire po celoj Crnoj Gori, pa sve do Atine u Grčkoj.

O uhapšenom Aleksandru Kavaji ni crnogorska ni srpska policija nemaju puno podataka. On nema dosije i do sada nije bio registrovan kao pripadnik organizovane narko-grupe.

“S obzirom na to da ima 25 godina, nije isključeno da mu je ovo prva, eventualno druga plovidba, kao i da su ga u šverc kokaina uključili stariji, iskusniji mornari. Naravno za novac, koji je uvek glavni motiv za pristanak”, kaže za “Ekspres” izvor iz srpske policije, koja pomno prati dešavanja oko zaplene skoro 20 tona kokaina na brodu “MSC Gayane”, u čiji šverc su, osim trojice uhapšenih mornara, bili uključeni i oficir Ivan Đurašević iz Crne Gore i dvojica državljana Samoe.

Kapetan broda Darko Roganović, takođe Crnogorac, posle odluke američkog suda da nije imao veze sa švercom kokaina, pušten je sa broda i vratio se u Crnu Goru.

Rekordna pošiljka kokaina, vrednog 1,3 milijarde evra, krenula je iz Perua ka Evropi, tačnije Holandiji i Francuskoj, a presretnuta je u Filadelfiji 16. juna, kada je tamošnja policija primetila anomalije na sedam brodskih kontejnera.

Detaljnom pretragom policija je utvrdila da je dobro sakriveni kokain utovaren dok je teretnjak putovao u vodama oko Južne Amerike, tako što je više manjih čamaca u toku noći prilazilo brodu i u njegovu mrežu ubacivalo pakete sa drogom. Odmah po otkriću kokaina uhapšen je Đurašević, na čijim rukama su nađeni tragovi narkotika, a zatim i mornari Ilić, Marković i Kavaja. Sva četvorica se i dalje nalaze u američkom pritvoru, a za delo koje im se stavlja na teret kao maksimalna kazna je predviđena doživotna robija.

U Americi je porodica Nikole Kavaje, kao i porodica njegovog kuma Boška Radonjića. U Njujorku je poslednji put javno viđen i Mileta Miljanić Majk, vođa narko-klana “Amerika”, koji je prvi sa naših prostora ušao u veliki međunarodni biznis sa kolumbijskim kartelima. Miljanićev glavni saradnik Zoran Jakšić izdržava zatvorsku kaznu u Peruu, gde je osuđen na 25 godina robije zbog šverca kokaina u Evropu i Severnu Ameriku.

Bratstvo Kavaja inače vodi poreklo iz Dečana na Metohiji, odakle su se odselili u Rašku pa su kao Radišići otišli dalje u Kavaju u Albaniju i odatle u Gradac, odnosno Podgoricu i Dobrsko Selo, i kao Kavaja u Liku, a zatim oko 1888. godine u Ulcinj i područni Štoj, pa jedni u Bartule, odnosno Bar, a neki dalje u Kotor i na Cetinje.

Nikola Kavaja – život za film

Nikola Kavaja, koji je ovom bratstvu doneo svetsku prepoznatljivost, rođen je 1932. u Crnoj Gori. Njegova porodica vodi poreklo iz Dobrskog Sela kod Cetinja. Prvo su se prezivali Radišić, ali je Nikolin predak u dvoboju ubio turskog bega kod albanskog grada Kavaje, zbog čega je dobio takav nadimak, a njegovi potomci po njemu su uzeli Kavaja kao prezime.

Kada je Hitler napao Jugoslaviju 1941, živeo je u Peći. Njegovog oca i majku selili su po raznim logorima po Albaniji. Braća su otišla u rat, a Nikola je bio u radnom logoru sve do 1944. Kada je pušten iz logora, otišao je u Peć da nađe majku, ali nje više nije bilo tamo. Ni nje, niti ikoga njegovog.

“Te godine prvi put sam ubio. Bio je to nemački vojnik. U Peći. Bio je ranjen i nagnut iznad izvora, pio je vode. Prišao sam mu, uhvatio ga za noge i gurnuo smeće u vodu”, pričao je Kavaja u čuvenom intervjuu iz 2006. objavljenom u časopisu “Paris rivju”.

Jednog brata je kasnije našao u Vojvodini. Za drugu dvojicu je saznao da su poginuli u ratu. U Mostaru je zatim završio Vazduhoplovnu akademiju, kao pilot. U to vreme njegov brat je završio u zatvoru jer je proglašen za antikomunistu.

– A nije bio. Tito nikome nije verovao. Deset hiljada vojnih oficira završilo je svoje karijere po zatvorima. Svi su se oni borili za Tita i bacili su ih u zatvor bez ikakvog razloga – pričao je Kavaja u intervjuu.

Tako je kod Nikole rođena mržnja prema Titu i komunistima. Mržnja koja je označila početak njegovog novog života. Mržnja koja ga je pratila do smrti.

Njegov komandir, znajući za to, počeo je da mu daje tajne diverzantske zadatke. Najpre obične, a zatim je 1953. Nikola Kavaja digao u vazduh tankove s gorivom na somborskom aerodromu. Nakon toga je prebačen u Nikšić, pa u Sloveniju. U decembru je uhapšen njegov komandir iz Sombora. Znajući da je on na redu, iste noći je sa prijateljem, koji je takođe bio antikomunista, pokušao da pobegne iz Slovenije u Austriju. Međutim, upali su u zasedu i uhapšeni su. Nikola Kavaja osuđen je na 18 godina zatvora…

Kaznu je služio u Mariboru. Pobegao je posle četiri godine dok su ga vozom prebacivali u drugi zatvor. I to lancima vezanog za drugog zatvorenika. Obojica su sedam dana kasnije uspeli da se prebace preko granice sa Austrijom. Poslati su najpre u Beč, zatim u Minhen, pa u američku vojnu bazu u Štutgartu.

Posle sedam meseci ispitivanja, počeo je da radi za CIA.

“Digao sam u vazduh neke komunističke autobuse u kojima su se vozili komunistički operativci. U Beču. Tako su testirali moju lojalnost. I tako sam počeo da radim protiv Jugoslavije, protiv Rusije – sabotaže, špijuniranje, otkrivanje dvostrukih agenata, likvidacije… Nisam imao nimalo milosti prema komunistima. Mrzeo sam ih. Oni su me uništili, moju porodicu i moju zemlju”, pričao je Kavaja.

U Ameriku je Kavaja došao 1959. godine. Najpre u Fort Diks u Nju Džersiju, gde je obučavan za eksplozive i metode sabotiranja. Zatim je poslat u Alžir, da se priključi francuskoj Legiji stranaca.

“Te 1959. otkrio sam grupu Jugoslovena koji su krijumčarili oružje u Alžir. Ti su krijumčari došli obučeni kao popovi, misionari i humanitarci. Ušao sam im u trag i likvidirao ih. Nikad nije bilo nikakvih službenih izveštaja o ljudima koji su tada nestali. Kao da ih nikada nije ni bilo”, pričao je Kavaja.

Alžir je stekao nezavisnost 1962, nakon čega Kavaju put, koji mu je krojila CIA, nosi na Korziku, zatim u Minhen, London, Toronto, i nazad u Paterson u Nju Džersiju, gde mu je živela supruga. Ali on se kretao i na drugim relacijama – Čikago, Kalifornija, Vašington.

“Ubiti Tita – to je bio moj veliki zadatak. Lovio sam ga više od deset godina. Ja nikada nisam bio izdajica. Samo sam hteo da spasem vlastitu zemlju. Zato sam i bio dobar za taj zadatak. Bio sam spreman da žrtvujem svoj život. Ne bi mi bilo žao da umrem i jednu jedinu sekundu nakon što ubijem Tita. On je ubio trojicu moje braće. Uništio mi je zemlju. Završio sam u zatvoru. Sve sam izgubio”, pričao je Kavaja o Titu. I o atentatima na njega.

Atentati na Tita

“Godine 1963. dobio sam informaciju da se Tito sprema na put po Južnoj i Severnoj Americi. Naši obaveštajci su tvrdili da ćemo ga lakše ubiti u Južnoj Americi, da će tamo biti tanje osiguranje. Tito je uvek putovao s vlastitim obezbeđenjem, pratilo ga je oko sto pedeset agenata jugoslovenske Službe bezbednosti… Na tome da ubijem Tita radio sam s Dragišom Kašikovićem i još jednim Srbinom. Naređenja smo dobijali od CIA i pažljivo smo planirali akcije.

Prvi put smo pokušali u Rio de Žaneiru. Dragiša je pošao prvi. Kao meksički novinar, sa sombrerom i video kamerom. Ja sam poneo “kolt 45” i “magnum 357″, i bio sam prerušen u katoličkog sveštenika. Ali u Brazilu nismo imali sreće. Tito je sve vreme bio u rezidenciji. Dva dana nije izlazio. Posle Brazila sam ga pratio u Santjago, u Čileu. Ni tamo nije izlazio. U Meksiko Siti smo stigli pre njega. Nadao sam se da ću ga srediti na putu od aerodroma u njegovom automobilu. Čekali smo ga više sati. Ali se nije pojavio. Onda sam dobio poruku da dođem u Vašington, jer je Tito već krenuo. To je za nas kao grupu bilo najopasnije mesto. Tražio nas je FBI.

"Radili su s jugoslovenskom tajnom policijom. CIA i FBI su bile suparničke organizacije. FBI je nudio nagradu onima koji nas uhvate. Dragiša i ja smo stigli u Vašington nedelju dana ranije, a onda su nas obavestili da je Tito na putu za Vilijamsburg… Znao sam da će Tito doći do gradske skupštine jer je tamo bila okačena jugoslavenska zastava. To nam je bila zadnja šansa. Ali Tito je do skupštine došao helikopterom”, pričao je Kavaja u intervjuu.

Nakon toga Tito je otišao u Vašington u posetu predsedniku Džonu Kenediju u Belu kuću i posle toga u Njujork. Tamo je bilo hiljade demonstranata iz komunističkih zemalja. Oni su mu spasli život jer Kavaja, kako je tvrdio, “nije mogao da nacilja metu”.

Zadnji put atentat na Tita Kavaja je pokušao u Merilendu, kada je Tito došao na poziv Ričarda Niksona. Kavaja je bio maskiran u uniformu državnih gardista. Sa snajperom se popeo na drvo. Čekao je ceo dan i noć… Tito je otišao dva dana ranije, pričao je Kavaja.

Kavaja je u Americi osnovao i Srpski oslobodilački pokret “Otadžbina”. A onda su 29. januara 1967. aktivirali bombe u jugoslovenskim ambasadama u Vašingtonu i Ontariju i konzulatima u Njujorku, Čikagu, San Francisku i Torontu.

“Ne znam koliko je ljudi pobijeno. Ali nakon toga je Tito izvršio pritisak na Stejt department da nas pronađu. Uhapsili su me u Njujorku. Pohapsili su više od stotinu nas iz SOPO. Sud u Čikagu nas je proglasio krivima, ali je odložio izvršenje kazne. Pušteni smo svi osim Stojiljka Kajevića, koga smo zvali Pop. Nakon procesa rekao sam Popu da sam spreman da otmem avion, kako smo već ranije planirali. Moj plan je bio da sletim u Čikago, pokupim Popa i nakon toga odletim avionom do Beograda i srušim ga u zgradu Centralnog komiteta Saveza komunista”, pričao je Kavaja.

Bombe za otmicu aviona napravio je u podrumu svoje kuće.

“Bombe su bile stisnute uz moju nogu, a dinamit sam nosio u aktovki. Ušao sam u avion za Čikago. Bio je to “Amerikan erlajns 727”. Preuzeo sam komandu nad avionom pred kraj leta. U avionu je bilo 288 putnika i osam članova posade. Sleteli smo… Avion su na pisti opkolile stotine policajaca. FBI me pitao koji su moji zahtevi. Rekao sam im da hoću Popa… Putnike sam pustio. Na kraju su ostali pilot, kopilot, pratilac leta i moj advokat, koji je došao. Onda me je Pop pozvao. Rekao mi je: “Brate Nikola, neću poći s tobom”. To mi je bio najteži trenutak. Nisam mogao sam u Beograd. Nisam bio tamo decenijama, nisam znao gde je zgrada CK…

Onda sam naredio pilotu da poletimo za Njujork. Tražio sam da nas tamo čeka drugi avion. U taj avion sam prešao tako što sam pilota i kopilota vezao za sebe. Kao živi zid. Poleteli smo… Tad sam advokatu rekao svoj plan… Ja sam bio spreman da umrem, ali nisam znao gde je zgrada CK. Nisam hteo da ubijam civile. Hteo sam da ubijem Tita i uništim najveći simbol Komunističke partije, ali moj drug me izdao… Onda mi je advokat predložio da odemo za Irsku jer ona nema ugovor o ekstradiciji sa Amerikom. Naravno, svi su me izigrali. Irska me je vratila natrag u SAD. Osuđen sam na 40 godina zbog terorizma, prenošenja eksploziva, otmice aviona i pokušaja da ubijem Tita. U zatvoru sam bio od 1979. do 1997. Uslovno sam pušten i za to vreme je trebalo da budem u Americi. Ali sam otišao. Nikoga nisam ništa pitao. Bio sam u Meksiku, Brazilu i Južnoj Africi. Odatle sam došao u Atinu i onda u Srbiju”, pričao je Kavaja. U “Jatov” avion za Beograd ušao je obučen kao stjuard.

Po sletanju, debeovci su ga saslušavali sedam sati.

“Ispitivali su me ko je ubijao emigrante u Americi, a ja sam odgovarao da su to činili ljudi Udbe”, pričao je Kavaja kasnije. Onda su ga dvojica američkih policajaca koji su poreklom Srbi odveli na adresu njegovog bratanca u Beogradu.
On je prijavio da mu je došao stric i Nikola Kavaja je naredne dve, tri godine proveo u Beogradu. Svi su znali ko je on, ali mu nisu dozvolili da legalizuje svoj boravak. Nisu mu dali ličnu kartu. Više puta se o njegovom boravku u Beogradu pisalo u medijima, gostovao je i na televiziji, ali zvanično nikad nije bio u Srbiji. Penziju, zarađenu u američkom zatvoru, dizao je u RS.

U akciji “Sablja” 2003. Kavaja je zajedno sa kumom Boškom Radonjićem i Miletom Miljanićem, vođom klana “Amerika”, bio hapšen, ali su svi pušteni posle ukidanja vanrednog stanja. Bez krivične prijave. Umro je u Beogradu 2008. a sahranjen je na groblju na Cetinju.

 

Bonus video:

(Espreso.rs/Kurir.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media