NAJVEĆA KLANICA PARTIZANA U 2. SVETSKOM RATU: Na ovom mestu ih je ubijeno 7.356, oni koji su preživeli kasnije su POBEDILI HITLERA!

Nekad mondmski hotel Sutjeska, kao i obližnja vila za važne političare bivše zemlje su devastirani. Ostale su ruine, a na zidu hotela grafit očaja “Doće Tito, je... će vam majku”. Sa stropa Titove vile vise betonski stalaktiti, a u svim prostorijama raste korov. Puna je zmija i šišmiša. I bazen izgleda kao raka. Memorijalni centar, iz 1971., koji planiraju uskoro obnoviti, takođe je devastiran. Sve što je bilo u muzeju je pokradeno.

Sad iz Nacionalnog parka otkupljuju stvari koje su radnici, šumari, decenijama nalazili na Sutjesci i odnosili kući. Dosad su sakupili 300-tinjak predmeta koji su pripadali većinom Nemcima. Među njima su dalekovidi, satovi, šljemovi, oružje, znamenje s uniformi... Imaju samo jednu kapu titovku. Namera im je urediti muzej tako da, osim originalne dokumentacije, fotografija i predmeta, u njemu budu i lutke partizana i Nemaca u prirodnoj veličini.

U velikom turističkom središtu BiH rade ljudi uglavnom iz Foče i okolnih mesta. Lokalaca nema puno. U Nacionalnom parku živi tek 300-tinjak ljudi. Bave se turizmom i poljoprivredom.

- Kad je Sutjeska 1962. proglašena Nacionalnim parkom, kuće su se nacionalizovale, a ljudi preselili u okolne gradove. U mestu Suho živele su samo dve porodice. I njihove su kuće bile nacionalizovane. Sad su se ljudi počeli vraćati, verujem da će toga biti sve više - rekao je prof. Đorđe Vuković iz Nacionalnog parka Sutjeska. Najviše turista, sa svih strana sveta, okupi se tokom OK Festivala. Tad se na Sutjesci ne može naći smeštaj jer tokom tri dana planinom prođe 30.000 ljudi. Raduje ih što se mladost ovamo dolazi zabaviti ne brojeći jedan drugome krvna zrnca.

Pivo se može popiti ispred dućana, u hotelima ili obližnjim restoranima. Mladi su redom neopterećeni prošlošću. Dok se na nogometnom igralištu peva i galami, ta ista mladost Dolinom heroja šeta u tišini. Nema ni dece koja se tu ganjaju, igraju loptom. Hoda se samo po označenom putiću jer, govore nam meštani, nema stope u Dolini koja nije natopljena krvlju. Poklone se 3301 pokopanom borcu koji su u zajedničku kosturnicu pokopani 1958.

Obilaze i spomenik koji predstavlja proboj kroz klanac, ali i odaju počast 7356 poginulih partizana. Njih 4625 nije imalo ni 25 godina. Na obroncima Sutjeske kosti je ostavilo 3000 Dalmatinaca. Partizani umrli od bolesti i gladi nisu izbrojani jer su se živi bojali zaraze. Operaciju Shwartz preživelo ih je oko 5000.

- Svake godine na dan godišnjice bitke dolaze i partizani. Ove godine bilo ih je oko 500. Došli su iz tri od ukupno 16 brigada, ali nisu se međusobno družili. Kao da nisu ratovali zajedno - kažu nam u hotelu. Stari su to, dodaju, ljudi i ne mogu više na brda na kojima su ratovali. Debelo su prešli devedesetu pa im je teško i do spomenika da palim suborcima odaju počast. Osim masakra, pamte i ljubavi.

Preživeli Vasilije Kraljević bolničarku Veliku upoznao je na Sutjesci. Zaljubili su se i razdvajali zbog borbi. Obećao joj je da će doći po nju kad rat završi. Oboje su preživeli, u braku su dobili četiri ćerke i zajedno bili do 2016., kad je Velika preminula. Većinom ipak nerado pričaju o tim danima. Uglavnom im pogled luta po brdima. Tamo su grobovi. Tek pokoji spomenik je uz cestu.

- I bolje je tako. Ko im želi odati počast, neće mu biti teško uputiti se u šume - kažu nam meštani.

Do grobova heroja gotovo je nemoguće doći autom. Cesta postoji, ali je asfalt uništen, većim delom to je makadam kojim se ide džipom. Do groba komandanta Treće udarne divizije, Save Kovačevića, koji je poginuo ispod Krekova, vozi se otprilike pola sata kroz šumu. Nedavno je obnovljen. Pored njega, kao i pored groba Nurije Pozderca na Dragoš sedlu, velike su čahure iz 1943. godine ukopane u zemlju. Postavljene su sa željom da se i decenijama, pa i vekovima kasnije vidi čime su ih bombardirali.

Vuković nam pokazuje i mesta na kojima su bile partizanske bolnice. Livade. Kakve onda, takve i danas. Razlika je samo u tome što su to sad održavane livade. U planu obnove baštine je obilježiti i ta mesta stradanja. Pokazuje nam i nekadašnje rovove na uzvisini u kojima su Nemci čekali da se partizani krenu uspinjati i iz kojih su napravili, kaže, klaonicu. Pogrom. Danas su ti rovovi iskorišteni za kanale.

- Na celoj Sutjesci te 1943. godine nije napravljen ni jedan bunker. Napravili bi ih Nemci za koji dan, valjda su mislili da im neće trebati. Nađeno je tek pokoje mitraljesko gnezdo - priča Vuković. Mladost koja dolazi ustukne pred spomenikom na kojemu su uklesani bolni izrazi lica, plač, jauk... Zanima ih sve. Žele provod, avanturu, ali žele i čuti šta se na brdima koja ih okružuju događalo prije 75 godina. Oni koji to mogu platiti, sjednu u džip i s vodičem obilaze spomenike. Drugi potom slušaju njihove dojmove. Učesnici festivala kažu da se tu osećaju kao doma.

- Ljudi! Najdraži su mi ljudi tu na Tjentištu. Sve je dobronamjerno, čak i familijarno. To mi se sviđa - rekao je Gibonni.

Meštani se hvale da im dolaze dobra deeca. Znaju da su prošla vremena kad bi se život davao za drugog. Svako, kažu, danas gleda sebe. Ponose se partizanima koji su po tim vrletima vukli ranjenike i vole reći da je Sutjeska ostala “čista”, netaknuta otuđenošću koja je zahvatila gradove cele bivše države.

- Tamo izgubiš prijatelja ako nemaš para. Okrenu ti leđa radi 100 kuna. Gde bi te danas netko nosio na leđima? I to po brdima? Da ga trebaju 50 metara preneti po ravnoj ulici, rekli bi: ‘Ko te j... - pričaju. Žao im je što nema suvenira kao spomen na bitku koje bi turisti poneli kući. Ne može se kupiti titovka, statua Tita, čak ni značka. Nude se tek magneti i karta planine. No i bez toga, hukom Sutjeske fascinirani su mnogi. - Na mestima gde su se nekad vodile teške bitke sad se svira dobra muzika. Lepo je videti toliko mladog sveta i nesputane radosti. Kad pomislim da nema izlaza i da više nema ničeg kvalitetnog na ovom svetu, dođem ovde i vidim da to nije točno - rekao je Nele Karajlić iz Zabranjenog pušenja.

Među turistima, govore nam meštani, bude i Nemaca koji dolaze istražiti gde su im poginuli djedovi, pradjedovi... Traže bilo kakav trag, mesto na kojemu su poginuli. Odgovora nema. I partizanska i nemačka deca žale što ne mogu na Ljubin grob, vrh na kojemu je 4. proleterska brigada vodila borbu prsa o prsa. Problem je u tome što je to područje na granici Nacionalnog parka i privatnog poseda pa je cesta često zatrpana građevinskim materijalom.

Prolaze i kamioni koji su napravili goleme rupe na putu pa se ni džipom ne može proći. I Dolina heroja trenutačno se sanira jer su obilne kiše uzrokovale golemi odron ispod spomenika. Iz Nacionalnog parka kažu da sve žele obnoviti, polako to i čine, koliko im finansije omogućuju. Raduju se da je, unatoč devastaciji, Sutjeska prepoznata kao turistička destinacija. Planina od proleća do jeseni vrvi turistima.

Umetno jezero s popratnim sadržajima, sportski tereni, nekoliko pozornica, rafting i planinarenje, sve se to nudi na Tjentištu. Mesto je to na kojem se turistima željnima odmora, adrenalina, ekologije ali i povijesti danas nudi apsolutno sve. Uz sačuvane hotele Mladost i Zelengora, sagrađeni su apartmani i bungalovi, ali i planinske vile za klijentelu dubljeg džepa. U njima smeštaj po danu košta 200 kuna po osobi.

Bonus video:

Espreso intervju - Miloš Jovanović

(Espreso.co.rs/Express)