TAJNA DOKUMENTA EMPATIJA I SLOVENSKO BRATSTVO: Zašto je Rusija oklevala da stane uz Zapad PROTIV SRBIJE

Dokumenta iz vremena vlasti Bila Klintona, sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, sadrže i ocene Rodžera Džordža, tadašnjeg nacionalnog obaveštajnog zapovednika za Rusiju i Evroazuju, o delikatnom "rusko-srpskom" problemu.

Objavljeno: 01.08.2020. 19:33h

Vladimir Markovic

U memorantumu koji je Džordž početkom 1993. godine uputio tadašnjem rukovodstvu Centralne obaveštajne agencije (CIA), postoji "rastuća opasnost da se Rusija otuđi od zapadne politike prema Srbiji".

- Taj problem postoji već neko vreme, ali je sada očigledniji jer je Rusija, nakon borbi koje je pokrenula Hrvatska, predložila uvođenje sankcija Hrvatskoj kako bi se stvorio ravnomerniji pristup krizi - piše Džordž.

Iako, SAD ne mogu Rusiji da nametnu svoju politiku prema Srbiji, zaključuje on, Vašington bi trebalo da poradi na konsultacijama sa Moskvom pre kreiranja novih politika.

- Štaviše, možda ćemo shvatiti da je najbolji put orkestriranja uticaja sa zaraćenim stranama uz pomoć ruskih veza sa Srbima, umesto da dozvolimo da njihovi istorijski odnosi deluju protiv efikasnog međunarodnog odgovora. Ruska zabrinutost zbog zapadne politike prema Srbiji mogla bi da dovede do veta na rezoluciju UNSB-a o upotrebi sile - dodaje Džordž.

Prema dokumentu, Rusija je te 1993. godine bila zabrinuta zbog upotrebe sile protiv Srbije i to iz ovih pet razloga:

1. Empatija prema Srbiji: Ruska vlada i umereni političari priznaju da Srbi čine "gnusne akcije" i žele da ruska politika ostane sinhronizovana sa Zapadom. Oni, međutim, smatraju da Zapad situaciju postavlja u crno-bele okvire, umesto da priznaju sve zaraćene strane moraju da snose deo krivice.

2. Logika promena granica: Rusi, takođe, veruju da Srbija ima pravo da traži reviziju granica. Кada je Jugoslavija postojala kao jedna država, trenutne granice bile su pre svega administrativne i imale su smisla unutar logike konfederacije. Prema ruskom mišljenju, sada kada se država razdvojila, Zapad bi trebalo da sasluša razloge zbog kojih Srbija želi reviziju.

3. Pseudo geopolitika: Neki Rusi se pitaju zašto bi se Zapad, posebno Sjedinjene Države, mešali u područje koje je Rusija uvek smatrala svojom tradicionalnom sferom uticaja. Dokazi da i druge države, poput Nemačke ili Turske, jednostrano unapređuju svoje veze sa Hrvatskom ili Albanijom, osnažuju zagovornike ovih argumenata.

4. Slovensko bratstvo: Romantizovani nacionalisti zamenjuju slogan "Radnici, ujedinite se" sa "Sloveni, ujedinite se". Ultranacionalisti smatraju da Rusija ima obavezu da priskoči u pomoć svojoj "slovenskoj braći".

5. Crveno-braon pritisci: Opasna komunističko-nacionalistička grupacija prihvata i propagira gore pomenute argumente i koristi ih da optuži vladu da je potčinjena Zapadu na štetu „istinskih“ ruskih interesa. Glavni cilj ove grupe je rušenje Kozireva i Jeljcina, a oni Jugoslaviju vide kao dobru za unapređenje njihovih političkih ciljeva.