Kako neko može da ratuje na terenu, a da se zalaže za ljubav i mir? Novak je imao genijalan odgovor na ovo pitanje!

Svakof puta kad zakoračiš na teren, naučiš nešto novo o sebi. Ja sam naučio o svojoj snazi, ali i o manama, kako da se suočim s njima. I ne postoji bolje mesto od teniskog terena za to suočavanje, jer si tamo najranjiviji.

Novak Đoković je ponovio ove reči, koje često govori na turnirima, posle plasmana u osminu finala Vimbldona, gde se u ponedeljak (oko 17.30) sastaje sa Adrijanom Manarinom (51. na svetu).

Taj duel će biti 944. od početka karijere u kome srpski teniser pokušava da napreduje kao teniser i osoba. Tri ubedljive partije na startu daju mu ono što on zove "kratkoročno samopouzdanje", ali njegova misija je daleko veća od povremenog busanja u grudi i osećaja da je (ponovo) moćan. Svaki sledeći ispit, protiv Berdiha ili Tima, pa Federera ili Zvereva u polufinalu, biće sve teži.

- Samopouzdanje predstavlja veru u sebe, nadu, jaku bitnu emociju u svakom aspektu života, a pogotovo za sportiste koje žele iz sebe da izvuku maksimum. Ta reč se najčešće pominje među nama koji se bavimo vrhunskim sportom, jer je najteže doći do njega, treba mnogo da se radi, godinama da se ulaže trud, a najlakše se gubi. Igrači misle "E, sad moram da pobedim ovo i da dobijem samopouzdanje". A ono se ne dobija sa dva-tri trijumfa, to je samo ono kratkoročno. Mnogo važnije je da imaš taj osećaj na duže staze, a to se stiče samo verom u sebe i svoje ljudske i teniske kvalitete.

Novak je negde na pola puta da povrati onaj stari osećaj moći.

- Treba samo da nastavim gde sam stao. Verujem u iskustvo koje imam, da mogu opet da dođem do najvišeg nivoa, koji će me staviti u poziciju da se borim za najveće titule. To je vrlo jednostavno. Mislim da mi je igra dovoljno kompaktna, samo treba da se prilagodim na nove izazove koje imam na svakom turniru. Ali to su sitnice, finese. Mislim da je važno da imam igru i da mogu da pobedim bilo koga na svetu, na bilo kojoj podlozi.

U nedelju je na Vimbldonu bio slobodan dan, a zatišje pred buru koju u ponedeljak donose svi mečevi osmine finala u muškom i ženskoj konkurenciji Đoković je iskoristio da pronađe svoj unutrašnji mir.

- To nemamo na drugim grend slemovima. Otvoreno prvenstvo Engleske je po tome jedinstveno. Ponedeljak je veliki dan za sve igrače, kao i navijače, kada imamo verovatno najkvalitetnije mečeve.

Strane novinare je zanimalo kako neko ko se zalaže za "mir i ljubav" vodi takve "ratove" na terenu.

- To je kao jin i jang. Moraš da pronađeš ravnotežu, kako u tenisu tako i u životu.

Uoči adrenalinskog ponedeljka, srpski teniser ravnotežu traži uz knjige koje nosi na svaki turnir. Među njima ima i filozofskih, mada mu sada uglavnom pod ruku dolazi neko drugo štivo.

- Sada sam uglavnom usredsređen na to kako da budem što bolji roditelj, pa čitam iskustva drugih ljudi koji imaju decu. Ali uvek volim da imam sa sobom nekoliko knjiga, pa u zavisnosti od raspoloženja uzimam onu koja mi najviše odgovara u tom trenutku.

Za Đokovića je najbitnije da sada pročita igru Manarina.

- Pobedio je Monfisa, igrao finale u Turskoj pre Vimbldona. Biće to mnogo drugačiji meč nego onaj sa Gulbisom. Levoruk je, ima neugodan slajs servis i za takvu igru mu odgovara ova podloga. Svestan sam da će mečevi od sada biti sve teži, ali spreman sam za sve naredne izazove - zaključio je drugi nosilac i trostruki šampion.

Novak je na konferenciji posle duela sa Gulbisom dosta pričao o Bekeru, a u razgovoru sa srpskim medijima naglasio je da još nije stigao da se vidi sa bivšim trenerom u Londonu.

- Odmah sam s njim kontaktirao kada sam čuo to za bankrot. Rekao je da su mediji prilično preuveličali celu stvar. U svakom slučaju, ponudio sam mu pomoć i ponovio mu da sam uvek tu za njega. On je neko ko je toliko doprineo mojim uspesima, ostali smo prijatelji i posle prekida saradnje.

(Espreso.co.rs/Novosti)