UMRO SLAVNI SRPSKI ODBOJKAŠ: Bio je jedan od najlepših momaka!

Ivan Popović – Kokan, nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je u 89. godini.

On bio je jedan od najlepših momaka na Đačkom kupatilu, kraj Dunava, gde se svakodnevno “upražnjavala” i odbojka. Ne treba posebno isticati da je među Draškom Misitom, Markom Pavlovićem, braćom Škrbić bio daleko najbolji. Tu je doneto i revolucionarno pravilo da je dozvoljen prelaz ruku u bloku, što je Svetska odbojakška federcija tek posle pola veka “osmislila”. I u državnoj reprezentaciji bio je nezamenjiv, iako je imao žestoke konkurente u Zdenku Mikini, Gavri Budišinu i Vladi Skerbinjeku. Ne zna se ko je od njih bio bolji “udarač”. Medjutim, Iva je bio najsigurniji i najzahvalniji za dizače, jer za njega nije postojala loša lopta. Po današnjim uzorima pravi korektor! Sa Crvenom zvezdom osvojio je dve šampionske titule, 1954. i 1956. godine. I ko zna koliko bi još titula osvojio da se nije otisnuo u Pariz na stručno usavršavanje. Parižanima je pokazao igrajući za Stad Frans šta je to prava odbojka. Osvojili su, zahvaljujući njegovim igrama, nekoliko titula šampiona Francuske.

Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu i kao mlad početnik zaposlio se u gigantu kakv je bio "GENEKS". U početku slabo je napredovao, jer ga je bio glas: "To je onaj što gura loptu". Uporan i veliki znalac pokazao je da ne gura samo loptu, već i savršenu karijeru. U "Geneksu" se posle par godina našao u samom vrhu najstručnijih i najsposobnijih ljudi. Uspehe je kao predstavnik “GENEKSA” ostvarivao u Parizu, Stokholmu i Londonu. Kao predstavnik JUGOTURSA svake godine slao je na desetine hiljada Britanaca na letovanje u Jugoslaviju. Sigurno je spadao među pet najboljih privrednika u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji.

Kad bi se u odbojkaškim krugovima birao najbolji drug na svetu, tu bi Kokan osvojio i tu titulu. Bio je i ostao zaljubljenik odbojke. Do pre nekoliko dana u svojima ozbiljnim (a kako je govorio najlepšim godinama) svakonevno sa sastajao sa odbojkaškim drugarima u nekom od kafea kod “Mažestika”. Na pragu 90. godine nije dozvoljavao da ga iko prati do kuće. Ušao je u autobus 26, iz njega ispao na pločnik i slomio i kuk i ruku. Doktori su bili u dilemi da li da ga operišu. A, on je i tu dilemu razrešio. Doručkovao je, legao da spava i više se nije probudio. Bio je čitavog života mirne savesti, jer nikom nije odmogao, a mnogima je pomagao. Takav je bio naš Kokan, koji je uzdignute glave otišao u nezaborav!

Bonus video:

(Espreso.co.rs/OSS)