Šta se to dešava?!
DA SE NIKAD VIŠE NE DOGODI BUNJA! ESPRESO ISTRAŽUJE: Zašto bivši sportisti po završetku karijere doživljavaju srčane udare?! (FOTO)
Nije prošlo ni nekoliko nedelja od tragedije koja je potresla sportsku Srbiju zbog prerane smrti Gorana Bunjevčevića, a već smo imali novi slučaj da je poznati bivši sportista hitno prebačen u bolnicu zbog problema sa zdravljem
Bivši rukometni golman Nenad Puljezević je nedavno doživeo infarkt, ali nije jedini bivši sportista koji ima zdravstvenih problema.
NE PROPUSTITE
Za bivšeg kapitena košarkaške reprezentacije Žarka Paspalja može se reći da je čovek od čelika. Prvi srčani udar je doživeo u 35. godini. Nekoliko meseci kasnije doživeo je i drugi pa mu je ugrađen aparat. Ipak, zdravstvenim problemima slavnog košarkaša tu nije bio kraj. U novembru 2017. godine, doživeo je moždani udar, ali bez tragičnih posledica.
Jun 2018. godine navijači Crvene zvezde neće pamtiti po dobrom. Tada je preminuo bivši fudbaler i kapiten "crveno-belih" i sportski direktor Fudbalskog saveza Srbije Goran Bunjevčević u 46. godini života. Uzrok Bunjevčevićeve smrti je izliv krvi u mozak.
O uzrocima sve češćih zdravstvenih problema kod bivših sportista kao i o savetima za sprečavanje istih pričali smo sa kardiohirurgom i bivšim doktorom fudbalske reprezentacije Srbije Miljkom Ristićem.
NE PROPUSTITE
- Sport treba da pravi zdrave i dugoročne ljude, ali nije tako. Ima na hiljade sportista, ali su retki oni poput maratonca Franje Mihalića ili golmana Srđana Mrkušića koji dožive duboku starost - rekao je doktor Ristić za Espreso.
Jedan od glavnih uzroka bolesti sportista je promena načina života.
- Za to postoji objašnjenje. Većina sportista posle završetka karijere, nastavlja da se hrani isto kao i tokom bavljenja sportom kada treniraju dva puta dnevno. Posledica toga je da se deo sportista ugoji od 10 do 20 kilograma što dovodi do kardiovaskularnih oboljenja. Postoji frapantan podatak koji ne važi samo za sportiste, a to je da je Srbija druga u Evropi, iza Rusije, po smrtnosti od srčanih oboljenja. Čak 55% pacijenata umre od posledica srčanih oboljenja, a 45% od svih drugih bolesti - dodao je.
Problemima sa srcem podložni su i aktivni fudbaleri. Poznati su slučajevi kapitena Fiorentine Davidea Astorija i bivšeg fudbalera Crvene zvezde Gorana Gogića, a čak je i sadašnji sportski direktor FSS Darko Kovačević imao operaciju 2009. godine dok je još igrao.
- Kod aktivnih sportista treba proveriti da li su uzimali stimulanse i onda tu tražiti uzrok. FIFA i UEFA na svake dve godine godine organizuju seminare za lekare i zaključeno je da postoje četiri stvari na koje treba obratiti pažnju ako se sportista požali na probleme: doping, iznenadni srčani problemi, ishrana i povrede. Potrebno je delovati preventivno, raditi testove opterećenja i koronografiju, a postoje i metode koje pokazuju da li neki sportista ima problema sa zdravljem. Bolest otkrivena u ranoj fazi se lakše leči. Smanjenju rizika od bolesti mogu da doprinesu i redovni pregledi tokom aktivnog bavljenja sportom - izjavio je doktor Ristić.
NE PROPUSTITE
Za kraj, iskusni lekar ima savet za sve, a ne samo za sportiste.
- U vreme kada sam počinjao da se bavim medicinom, bilo je nezamislivo da neko ko ima između 25 i 30 godina ima srčanih problema. Postoji na hiljade pacijenata koji između 30 i 40 godina koji boluju od angine pektoris, a najmlađi pacijent koji je operisan je imao 25 godina. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da svako, ne samo sportisti, posle 47. godine života radi preventivne preglede srca, muškarci prostate, a žene dojke. Takođe treba izbegavati masnu hranu kao što su čvarci, slanina, punomasni sir i mleko, kajmak. Treba koristiti mediteranski način ishrane u kome se koristi maslinovo ulje - zakjučio je doktor Miljko Ristić.
BONUS VIDEO:
(Sofija Vrebac)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
