BOGDANOVIĆ OTVORIO DUŠU: Od problema i drogi u NBA do odbrane svetinja u Crnoj Gori! Ovo ostavlja bez daha!
Bogdan Bogdanović, ilustracija, Foto: Profimedia

o svemu i svačemu

BOGDANOVIĆ OTVORIO DUŠU: Od problema i drogi u NBA do odbrane svetinja u Crnoj Gori! Ovo ostavlja bez daha!

„Zadovoljan sam svime što sam postigao u životu, ali tek sam na sredini, ako je uopšte došlo dotle"

Objavljeno: 02.07.2020. 19:14h

Košarkaš Sakramento Kingsa i reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanović gostovao je u emisiji „Spo(r)tlight“ autora Igora Miklje i tom prilikom je govorio o svojim nedavnim aktivnostima, idolima, prelasku iz Evrope u Ameriku i uticaju koji današnji sportisti imaju na društvo.

„Zadovoljan sam svime što sam postigao u životu, ali tek sam na sredini, ako je uopšte došlo dotle. Bilo je mnogo vremena za razmišljanje za vreme koronavirusa o onome što je prošlo i onome što tek predstoji. Još jednom je dokazano da je život nepredvidiva priča. Sve nas je strefilo to da stanemo na zemlju, da pogledamo sa strane. Nadam se da ćemo svi nešto pozitivno da izvučemo iz ove situacije“, istakao je Bogdanović na početku, a potom je objasnio kako je provodio vreme na prinudnoj pauzi.

„U početku je bilo mnogo teško što se tiče organizacije jer niko nije znao kakav je plan. Nama, sportistima, koji živimo isplaniranim životom to je jako teško palo. Tu smo doživeli šok tog virusa i cele situacije u svetu. Ali, moraš da budeš spreman i na to. U početku sam mnogo radio u teretani. Imao sam malih problema sa kolenom, pa sam se trudio da to ispravim kroz teretanu i uspeo sam. Sada kada pogledam unazad, toliko je bilo teško raditi te vežbice ispravljanja po dva, tri sata u garaži, u kojoj je bilo veoma vruće. Nema ljudi, niko te ne obilazi, nema trenera, muzike… Kada si u hali, navikneš se na teretanu i na ljude oko sebe. Zato sam terao sestru da radi sa mnom, mnogo mi je pomogla što se tiče toga. Imao sam sreće pa sam bio sa njom ovde. Inače, da sam bio sâm, verovatno bih razgledao opcije da se vratim u Srbiju prvog dana. Ali, odlučio sam da u početku ostanem ovde. Posle toga je u Srbiji bio karantin i policijski čas. Zatvorile su se granice i onda sam odlučio da ostanem ovde do kraja. Potom je bilo nagoveštaja o nastavku sezone i lagano sam se spremao za to. Naručio sam koš za dvorište, tu sam počeo, a onda sam išao na neke bolje terene, gde je veći prostor, trojka… Onda su počeli da skidaju obruče u ovdašnjim parkićima“.

27-godišnjak je međuvremenu počeo da igra golf.

„Tražio sam šta da radim. Imao sam teretanu pet-šest dana nedeljno, ali mi je to ubrzo dosadilo. Morao sam da potražim neku zabavu. Golf tereni su otvoreni i ko živi zajedno mogao je da ide zajedno da igra, ili da ideš kao solo igrač. U početku smo moj drug i ja počeli da idemo na časove kod jednog trenera golfa. Postalo je zanimljivo i sada ide na bolje“, otkrio je Bogdanović.

Iako je isprva želeo da ode u Finiks, postao je igrač Sakramento Kingsa. Prisustvo ljudi iz Srbije u tom gradu – poput Vlada Divca, Peđe Stojakovića i Nemanje Bjelice – pomoglo mu je da se navikne na novu sredinu.

„U početku je bilo mnogo teško. Sto puta sam rekao da sam im večno zahvalan na tom početku jer stvarno je bilo teško navići se na sve te stvari – vozačku dozvolu, papirologiju, račune… Doživiš kulturološki šok. U Evropi se trenira uveče, a ovde ujutro. Period adaptacije je duže potrajao. Ali, sigurno je da su mi mnogo pomogli. Bilo je pritiska u početku. Posle Ol-stara, kada ne znam kako sam uspeo da uzmem MVP nagradu, sve je nekako krenulo. Ovde značajnu ulogu igra marketing. Možeš da budeš dobar igrač i da pobeđuješ, ali moraš i marketinški da budeš dobar da bi bio uspešna i kompletna ličnost“, naglašava Bogdanović.

Srpskom reprezentativcu je bilo potrebno vreme da se privikne na drugačiji stil igre.

„Najteže mi je bilo da se naviknem na brzinu. Na pravila se brzo navikneš. Ovde su igrači neviđene atlete. Da sam ostao u Evropi, sigurno ne bih napredovao više. Mogao sam dam koš kada hoću, tačnije da napravim situaciju u kojoj mogu da dam koš kada hoću. Ovde je totalno drugačije. Atlete su na nekom drugom nivou, drugačija su pravila. Nije sve tako jednostavno kao što izgleda na TV“, kaže Bogdan.

Kobija Brajanta je nazivao svojim košarkaškim ocem i nekim ko je najviše uticao na način na koji je voleo da igra.

„Njegovu smrt sam jako teško podneo. Nikada neću zaboraviti utakmicu koju smo igrali protiv Minesote, dva dana posle tragedije. To je bio jako tužan momenat. Ljudi možda i ne znaju, ali ja sam bio toliko zaluđen njim. Igrali smo neku plej-of utakmicu protiv Real Madrida, a ja sam noć pre toga ostao da pogledam njegov oproštajni meč do kraja. Trajao je od dva-tri ujutru, pa do šest-sedam, ne mogu tačno da se setim. Znam da nisam spavao, a imao sam svoju plej-of utakmicu. Morao sam da gledam. Nije me koštalo rezultata, ali toliko je uticao na mene i toliko sam želeo da ponovim neke poteze kao on… Ne znam kako da opišem taj momenat. I dalje ne mogu da verujem da njega nema. Toliko je jaka aura koju je ostavio iza sebe, da ljudi i dalje ne mogu da veruju da je on poginuo u toj nesreći i da je nešto tako moglo njemu da se desi. Velika tragedija. Zato sam ga i nazvao tako. Kada nisam znao šta da radim, ja pogledam njegove ‚hajlajtse‘ i šta on radi. Toliko me je stvari zanimalo o njemu da sam bio zaluđen. Zato mi je i bio košarkaški otac“, ističe srpski košarkaš.

Veliku pažnju za vreme pandemije privukao je dokumentarac o Majklu Džordanu „Poslednji ples“.

„Neverovatna serija. Bilo je stvari koje su nove i za mene i verovatno za još neke ljubitelje košarke. Koliko je bitan odnos između igrača i trenera, pa i između trenera i menadžmenta. Ko zna šta bi bilo da taj GM nije raskrinkao ekipu. Pošto znam koliko ti vremena treba da se spremiš za NBA sezonu, koliko je to odricanja, neverovatno mi je bilo da je on igrao bejzbol godinu i po dana i vratio se kao da ništa nije bilo. Izgubio je tu sezonu, ali je igrao finale ili polufinale konferencije, a kao da mu ništa nije bilo. Potom je uzeo tri titule. Stvarno je majstor. Koliko je bitna uloga njega kao igrača i način na koji je Dejvid Stern vodio tu ligu i kako je promovisao sport kao jednu dobru stvar. Tada je krenula inicijativa ‚Clean the game‘ (očisti igru). Dosta se pušilo i bilo je droge u NBA u to vreme. Neverovatno je, ja nisam znao da je to sve bilo legalno. Ja sam verovao da ako si sportista, ne smeš da piješ, niti bilo šta drugo“.

Na konstataciju Igore Miklje da „EKG sa ravnim srcem ne može da proizvede šampiona“, Bogdanović je rekao:

„Takav je sport, to je gladijatorska borba. Ako shvatiš da ti je to život i smrt, bolje je po tebe. Mislim da ćeš onda iz sebe izvući i više od maksimuma. Jer, mi svi treniramo, svi radimo, ali kada dođeš na teren, presudna je mentalna snaga. Moraš da pronađeš takmičarski duh u sebi i da ga stalno budiš. Evo jedne bitne razlike između NBA i Evrope: ovde ima mnogo utakmica i skoro sve ekipe su stvarno dobre. Ako ne dođeš negde spreman, sigurno gubiš tu utakmicu, u većini slučajeva. To važi za većinu ekipa. Ukoliko ne dođu spremni i ne probude takmičarski duh u sebi, dešava se da najbolje ekipe izgube od najgorih. U Evropi se retko dešava da evroligaška ekipa u domaćoj ligi izgubi od neke ekipe sa začelja tabele. To je značajna razlika. Ovde su 82 utakmice nagurane u šest meseci. Jeste lepo što imaš vremena tokom leta da odmaraš, ali kada je sezona to je takav dril, non stop si u mašini i moraš da budeš spreman“, kaže Bogdanović.

Sportisti bivaju kritikovani kada iznesu stav u vezi sa stvarima koje nemaju veze sa sportom, te se to desilo nekadašnjem igraču Partizana kada je nedavno prokomentarisao aktuelnu situaciju u Crnoj Gori.

„Trudim se da svake godine odem pod Ostrog. To je familijarni događaj. Kada pogledaš video snimke da ljudi ne mogu da odu gore, to mi je degutantno. Razumem situaciju sa koronom, a da li je to politički ili nije… Tu sam da zauzmem stav koji je ispravan iz mog ugla. Mnogo ljudi sportiste smatra neinteligentnim i sa slabijom edukacijom zbog toga što su propustili u mlađim danima. Ali, ljudi su drugačiji. Iako imaš diplomu, ne znači da imaš više prava da izneseš mišljenje od nekog drugog. Smeta mi taj mentalitet, a svuda u svetu je tako – izjasnio si se za nešto, a za ovo nećeš. Možda nisam video i ispratio, šta sad? Hajde da pričamo o ovome oko čega sam se izjasnio. To je ta borba, svakome smeta nešto kod nekoga i uvek će smetati. Ali, čini mi se da igrači danas imaju bolje obrazovanje i veći uticaj na društvo. Sport je jedna od platformi koja je jako glasna i daje ozbiljne mogućnosti“, zaključio je Bogdanović.

Bonus video:

(Espreso.rs/Sportklub)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media