BIO ČETNIK, A PARTIZANI MU STRELJALI OCA: Srbin koji je vodio svetsku košarku preživeo je pravi pakao u mladosti!
Borislav Stanković, Foto: Dado Đilas

ČUDO PA JE POSTAO TO ŠTO JESTE

BIO ČETNIK, A PARTIZANI MU STRELJALI OCA: Srbin koji je vodio svetsku košarku preživeo je pravi pakao u mladosti!

Jedna od najvećih legendi svetske košarke ima jednu od potresnijih priča koje smo ikada čuli

Objavljeno: 22.02.2019. 13:58h
  • 12

Košarkaška legenda Borislav Stanković, 36. godina je kao generalni sekretar bio prvi operativac Svetske košarkaške federacije, ali je sada govorio i o pripadnosti četničkom pokretu Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.

Stanković je o tome govorio i u knjizi "Igra mog života" autora Aleksandra Miletića

- Mog oca Vasilija pogubio je vatreni odred 5. januara 1945. Otišao je kako se tada govorilo na teren u šumu, kao pristalica pokreta Draže Mihailovića. Nisam ga video sve do maja, 1944. kada je posle savezničkog bombardovanja Beograda, smatrajući da je tako bezbednije tražio da mu se pridružim - seća se Stanković, kojem su tokom rata srušene porodične kuće u Ledincima i Novom Sadu.

Borislav Stanković
Borislav Stanković foto: Dragan Kadić

- Pripadali smo štabu Vojvođanske komande Jugoslovenske vojske u otadžbini i nismo mrzeli partizane, već smo ih kao i nas smatrali borcima za slobodu - objasnio je u knjizi.

Pričajući o periodu u zarobljeništvu, Borislav je kazao:

- Bili smo nedaleko od Beograda u selu Grabovac kod Obrenovca, a kasnije u Banatu u selu Dubovac. Stanovali smo kod seljaka. Oktobra 1944. otac se susreo sa sovjetskim oficirima s druge strane Dunava kod Donjeg Milanovca. Odmah posle toga je došla naredba da se ceo taj štab prebaci iz Dubovca u Srbiju pa smo došli do sela Žabara. Tu smo bili pod paskom sovjetskih vojnika, a onda su došli partizani koji su nas, tatu mene i još pet šest osoba prebacili u Petrovac na Mlavi. Tu smo bili u zatvoru desetak dana.

Borislav Stanković
Borislav Stanković foto: Dado Đilas

Sledi premeštaj u Beograd, ge je streljan Borin otac Vlaja.

- Kad su ustanovili da je moj otac bio učesnik kongresa u selu Ba početkom 1944 prebačeni smo vozom za Beograd u zgradu Specijalne policije na Obilićevom vencu, gde se danas nalazi Tanjug. Viđali smo se svakog dana, a majka je koristila svaki trenutak da nas obiđe. Posle desetak dana mene su poslali u zatvor u Đušinoj ulici (danas Rudarsko-geološki fakultet). Kad smo se rastajli zagrlili smo se jako. Taj zagrljaj je bio snažan, dug i tih. U tim momentima nisam znao šta znači. Tada sam poslednji put video oca. Nekoliko dana kasnije je streljan i bačen u običnu raku. Ni danas ne znam gde mu je grob.

Posle streljanja oca, budući košarkaš, veterinar i sportski funkcioner je pušten kući

- Nedugo zatim, došla je opšta amnestija za jedan deo pokreta Draže Mihailovića. To je važilo samo za mlade, one koji nisu bili u borbamai nisu imali „krvi na rukama“. Tako sam početkom 1945. iz Đušine otišao kući.

Tokom rata Stanković je ostao je bez 14 članova familije, a kasnije mu je kao sinu "državnog neprijatelja" oduzet pasoš. Zbog toga je napustio Crvenu zvezdu i najpre, prešao u Železničar, a zatim miseleći da će lakše doći do putne isprave i u Partizan.

BONUS VIDEO: 

(Espreso.rs/Kurir)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media