VUJOŠEVIĆ BRUTALNO: Srbi i Hrvati su krivi za raspad SFRJ i ratove! Sada 20.000 ljudi živi bolje nego u Jugoslaviji, SVI OSTALI ŽIVE LOŠIJE!

Duško Vujošević (59) jedan je od najzanimljivijih sagovornika za sve novinare na prostorima bivše SFRJ. Ovo zna i novinar Večernjeg lista Dražen Brajdić, koji je napravio veliki intervju sa bivšim trenerom Partizana.

- Kao neko tko je rođen u Jugoslaviji, ko je u njoj proveo najlepši deo svog života, odnosno neko ko ima nostalgiju za tom zajedničkom državom, rekao sam da je najveći krivac što rat nije bio izbegnut bila Srbija jer je bila najmnogoljudnija i što je kontrolisala vojsku. Za hrvatske novine još želim reći da su generatori raspada Jugoslavije, uz Srbe, bili i Hrvati, koji su smatrali da im je zajednička zemlja limit i da se ne mogu razvijati na adekvatan način. Jedno vreme je Srbija bila ta koja se jako borila protiv separatista koji su u Hrvatskoj uvek postojali, a onda je Miloševićeva vlada počela voditi politiku izvoza revolucija. Počelo je sa Slovenijom i bojkotom slovenske robe, a Slovenija je u bivšoj državi uvek imala poseban tretman jer je bila brana preko koje Hrvatska nije mogla da iskoči iz tadašnje zajedničke države. Nakon svega, sada na ovim prostorima 20 hiljada ljudi živi bolje, a jako je puno onih koji žive lošije nego prije raspada SFRJ, nakon kojeg je ostalo više do 130 hiljada mrtvih, a da i ne govorim o broju ranjenih.

Sve te izdvojene države iz bivše SFRJ u doglednoj budućnosti bi se mogle ponovno naći zajedno u Evropskoj uniji. – Ujedinjena Evropa dobra je jer sprečava ratove, a trebala bi biti dobra i po pitanju ekonomije, razmene kulturnih dobara i slično. Ona je kao ideja dobra, no bojim se da se, kao i većina dobrih ideja, ne izvitoperi. Ratovi koji su se ovde događali ne smeju da se zaboravite, ali se trebaju svesti na potrebnu meru pamćenja koja bi bila vakcina za to da se više nikad ne dogode. Sećanje na te ratove nikako ne sme biti klica koja ima vitalnost da održava netrpeljivost i mržnju, a baš to često rade aktuelne službene politike i to u svojoj nemoći da svoje narode zadovolje pravednom i dobrom vlašću. Ne uspevaju ni da poboljšaju uslove života svojim nezadovoljnim građanima pa im kao kompenzaciju za to nude “odbranu od velikih opasnosti koje vrebaju sa svih strana”. Po tim nekim evropskim standardima društvo bi trebalo biti važnije od države, no pod pritiskom desnice, a uzrokovano ekonomskom krizom, od toga se odustaje. Proteran iz Partizana Nakon Srbije i Crne Gore, Bosna i Hercegovina je treća država nastala raspadom bivše SFRJ u kojoj Vujošević obnaša dužnost izbornika.

– Na žalost, treća. Kad kažem, na žalost, mislim na onakav raspad SFRJ. A Jugoslavija je bila minimalni maksimum za veliki svet pa često pomislim kako bi to bilo da je umesto u ratove ušla u program Ante Markovića i ušla u Evropu. Mislim i na to što je takva država danas mogla biti da nije bilo tih ratova – odgovara Vujošević.

Kada su ga pitali zašto se kao sportski trener toliko bavi politikom, Vujošević je kazao da se on politikom bavi koliko i ona njim.

– U antičkoj Grčkoj politikom se nisu mogli baviti samo osobe s intelektualnim teškoćama. Ne želim da mi to bude zanimanje, ali imam obavezu izlaska na izbore. U Srbiji puno ljudi ne izlazi na izbore, a posle kukaju. Digni guzicu i glasaj, pa onda imaš pravo i da kritikuješ. Političari imaju intenciju da imaju što manje mislećeg naroda pa je i bolonjski sastav školovanja taj koji je trebao sprečiti novu 1968., da inteligencija bude u dominantnoj poziciji. Na žalost, u tome su i uspeli i na taj način se vodi kultura, pogotovo mediji koji su na niskom obrazovnom nivou u najvećem broju slučajeva. U današnjim medijima stvara se masa kojoj se daje nova vrsta igara, nude se Veliki brat i Farme, a vodi se kampanja protiv čitanja koje se prikazuje kao nešto što nije muževno.

– Pobunio sam se protiv velike razlike u finansiranju koja nije proizlazila iz rezultata, već usprkos rezultatima, a tu su bile i sinekure druge vrste. Ja sam se pobunio protiv toga i platio cenu, a to je bio moj odlazak iz Partizana. S vrha vlasti klubu je poručeno da Partizan neće dobiti ni jedno sponzorstvo dok sam ja trener. Tako je na Skupštini kluba rekao predsednik da mu je to rečeno. To više nije moj Partizan, ali ja ga još uvek volim i jadnom klubu ništa ne zameram.

Nakon iznenadnog odlaska, od Partizana nije dobio ono što mu klub duguje.

– Duguju mi većinu, a čak su uz pomoć Fibe našli načina da taj dug umanje za neke kazne i telefonske razgovore u visini 100 hiljada eura. Nakon toga je taj dug, a da se ja s tim nisam složio, podijeljen na pet rata. Budući da su s drugom i trećom ratom kasnili dve godine, pokrenuo sam postupak na Fibi, takozvani BAT, jer ja nemam rezervni izvor prihoda. Ja nisam učestvovao u prodaji igrača niti imao drugi posao. Živeo sam od toga što sam pre toga zaradio u Rusiji, a Fiba je pretpostavljam u imenu Zorana Radovića bespravno donela odluku da reprogramira dug koji je već bio reprogramiran – kaže Vujošević. A popularnom Duletu novac je sada potrebniji nego ikada u životu. – Oni mi na neki način ugrožavaju život jer za moje lečenje i transplantaciju bubrega koja mi predstoji krajem godine u Istanbulu potrebna su znatna finansijska sredstva – govori.

Kakva je zaistazdravstvena situacija trenera koji je nekad prštao energijom? I kojem pre transplatacije bubrega sledi još i ugradnja stenta.

– Imam dobar tretman na dijalizi, odnosno dobar tretman medicinskih ustanova kojima sam bio prisiljen da se obratim u Beogradu i stoga sam jako zahvalan profesoru Lazaru Davidoviću, ali i Centru za dijalizu Fresenius. No, konačno rešenje za vraćanje na kvalitetan život i mogućnost da se više radi jeste transplantacija. U vezi s tim imam neke planove i opcije – kazao je Vujošević.

‘Mnogima sam dao srce...’ Očito je da čovek s takvim zdravstvenim problemom pre 20 godina ne bi mogao biti trener najvišeg nivoa u nekom ekipnom sportu? – Ako bi klub imao dve utakmice nedeljno, to bi bilo suviše komplikovano i danas. To je jedan od razloga što radim s reprezentacijom, a ne u klubu, jer mi to zadržava potrebnu količinu košarke da bih bio živ, ali i dovoljnu dozu mira da se lečim. Mi kao zemlja nismo članice organizacije Eurotransplant, ali mnogima sam dao srce pa ću valjda i ja doći nekako do bubrega. Nezgodno je to što sam ja nulta krvna grupa. No, tako vam je to u životu. Ko mnogo daje, malo prima – ističe Vujošević. Tokom dugogodišnjeg rada u Partizanu, Vujošević je svojim mladim igračima uglavnom puno davao, ali nije puno primao nazad. A današnji treneri znaju da dobiju i honorar ako su plasirali nekog igrača na veće tržište, pogotovo u NBA ligu.

– Greška je u načelima evropske košarke što je dopušteno da isti menadžeri zastupaju i trenere i igrače, a tada je nemoguće izbeći sukob interesa. Menadžeri nađu treneru posao, a on onda nalazi posao njegovim igračima. Po tom pitanju Amerika je pošten svet, pri čemu ne mislim na politiku. Tamo nisam video sudije da često griješe jer su njihove ocene javne pa klub ima pravo izuzeti jednog ili dvoje sudija, a menadžeri ili zastupaju trenere ili igrače pa ne može doći do sukoba interesa. Sve te stvari postoje i samo ih treba preneti u Evropu u kojoj se zbog slabosti u organizaciji košarka urušava – smatra Dušan Vujošević.

U Europi su i sve češći slučajevi otkazivanja reprezentacije, a s time se suočio i Vujošević, koji u trećem Fibinu kvalifikacijskom prozoru kao selektor Bosne i Hercegovine ne može da računa na pet udarnih igrača (Gordić, Musa, Kikanović, Stipanović, Nurkić).

– U različitim zemljama to se događa na različit način. To je lična stvar, to je do morala, karaktera i osećaja obveze. To je odgovor na pitanje hoće li se igrač prepustiti čarima leta ili će se žrtvovati za svoju zemlju, a po meni bi svaki čovek trebao imati obavezu prema svom zavičaju – poručuje selektor košarkaške reprezentacije BiH.

Čini se da se taj problem sve više komplikuje. – Problem je složen i ne dolazi samo s jedne strane, a puno toga zavisi o radu saveza koji mora cele godine biti u kontaktu s igračima i biti njihov servis. Posebno je važno kako se radi u reprezentacijama mlađih uzrasta, u kadetima i juniorima, jer se u tim godinama razvija odnos prema reprezentaciji kao prema ognjištu. Na neki način to je sastav spojenih posuda jer odnos prema reprezentaciji pokazuje opšte stanje duha u nekoj zemlji. Ima zemalja poput Francuske koji imaju vrlo malo otkaza jer je njihov glavni igrač Toni Parker nametnuo taj zdravi odnos prema reprezentaciji. Nažalost, danas vi nemate mogućnost adekvatnih kazni za otkaz, a one bi trebale početi od osude javnog mnenja. No, u pojedinim zemljama, što je veće ime sportista , to ono s puno više straha osuđuje bilo kakvu njegovu grešku – govori Vujošević.

Koliko je za urušavanje kulta reprezentacije kriv sam Svetski košarkaški savez (Fiba), koji se organizacijski očito ne može meriti sa Svetskim fudbalskim savezom (Fifa)?

– Sve je krenulo s Fibinim lošim ugovorom s NBA ligom i to u vreme kada ju je kao glavni sekretar vodio Bora Stanković, a kada je evropsku Fibu vodio Grk Vasilokopoulos. Uostalom, Fiba je svoje najbolje klupsko takmičenje Evroligu prepustila nekoj privatnoj organizaciji nad kojom nema nikakvu vrstu kontrole. Pogledajte samo kakav najbolji svetski fudbaleri imaju odnos prema svojim reprezentacijama. Tamo nema otkaza ni kada se igraju prijateljske utakmice. Ako odajemo priznanje Fifi i Uefi za njihov način organizacije, onda moramo i reći da je znatan deo problema u košarci proistekao iz dosta dugo uspostavljene i olako prihvaćene nemoći Fibe kao glavne organizacije. Uz sve to, promenilo se i vreme, duh vremena je drugačiji i najbolji svetski košarkaški danas su poslovni ljudi, pogotovo oni koji igraju u NBA ligi. Raspodela novca u košarci između Evrope i Amerike je takva da je klupska Evropa sve manje konkurentna, a biće još manje – misli Vujošević.

Žali Dule za vremenima kada su najprije isticali ko im je trener i kada se nije niti znalo ko im je menadžer. – Današnji igrači više su vezani za menadžere nego za trenere, a menadžeri su ljudi koji imaju drugačiji moral. Njihov svet sastoji se od drugačijih vrednosti i to se prenosi na igrače – dodaje.

Pod snažnim uticajem sportskih agenata su i najbolji klubovi iz regionalne lige, pa tako i Cedevita, kao financijski najstabilniji regionalni klub koji nikako da se pomeri s mesta. – Hrvatska je nerazumno propustila veliku priliku, koja možda još postoji, da dođe do fuzije Cedevite i Cibone. Zagrebu je dovoljan jedan veliki klub. On bi morao da se zove Cibona, a odluke bi trebali donositi oni koji donose novac. Cedeviti nedostaje publika, a ako nje nema, onda je sve apsurd. Svi su veliki rezultati postizani i kada je publika bila velika, a Zagreb je grad koji nema publiku kada nema velikih događanja i velikih rezultata – zaključio je Vujošević.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Večernji list)