TEODOSIĆ: Saletu kad zasuze oči, ti moraš da pokidaš na terenu! Uvek Amerikancima moram da objašnjavam da mi, Srbi, nismo takvi!

Miloš Teodosić retko govori za srpske medije, ali sada je dao opširan intervju u kome se dotakao brojnih tema, kako košarkaških, tako i iz svakodnevnog života.

U razgovoru za "Nedeljnik", kapiten Srbije je rekao i svoje mišljenje o tome što se digla velika prašina oko toga što su Hrvati slavili svetsko srebro u fudbalu uz Marka Perkovića Tompsona.

- Imam utisak da je u košarci dugačije zato što Hrvatska od 1995. godine do sada nije napravila nijedan uspeh. A i tada smo mi napravili veći uspeh. Svako slavi na svoj način. Ne znam zašto obraćamo pažnju na to. Zašto nismo pričali o tome kako su Francuzi proslavili prvo mesto? Nisam to pratio, niti me zanima način na koji su oni proslavili. To je ogroman uspeh za njih. Ja bih voleo da u skorijoj budućnosti naša reprezentacija nešto napravi. Oni imaju pravo da slave na svoj način, mi ćemo na naš.

Mnogi navijači, ali i recimo strani mediji često umeju da govore kakav bi neverovatan tim imala reprezentacija nekadašnje Jugoslavije u ovo vreme. Što se tiče tog dela, i Teodosić žali za nekadašnjom državom, jer kako kaže imao bi više medalja.

- Nisam jugonostalgičar, jer moja generacija nije osetila kakva je ta Jugoslavija bila. Imao sam četiri godine kada se zemlja raspala. Moja generacija nema osećaj šta je dobro, a šta loše donosila Jugoslavija, tako da sa te strane nema žaljenja. Što se rezultata tiče, krivo mi je, jer bih u karijeri imao jedno 5 zlata da je ostala ta Jugoslavija.

Iskusni plejmejker je osetio na svojoj koži šta to znači biti Srbin u inostranstvu, kako je to kada "loš glas" o našoj zemlji i našim ljudima i iskrivljena slika utiču na sve oko njega, i kako on mora da objašnjava i priča da to nije tako.

- Osetio sam opterećenje što sam Srbin u svakoj ekipi u kojoj sam bio. Tu je uvek neki Amerikanac, neko iz neke druge zemlje kome moraš da objašnjavaš da mi "nismo takvi". Skoro je u Srbiji bio Amerikanac koji radi kod nas u klubu i nikada pre nije bio. Poslao mi je poruku da sredim da dođe ponovo. Patrik Beverli je igrao sa SAD na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu za juniore kad su naši sa Mutom osvojili zlato. Imao je negativno iskustvo sa tog takmičenja, a posle u Olimpijakosu smo dolazili u Beograd i potpuno mu se promenila slika o Beogradu. Uvek će biti toga i uvek ćemo morati da objašnjavamo nešto. Slika u svetu o nama je takva kakva jeste. Mi smo tu da se trudimo da je promenimo.

O tome kakav je motivator selektor Srbije, Saša Đorđević, Teodosić je pokazao na jednom običnom primeru.

- Sale ima neku neverovatnu energiju koju prenosi na nas. Nije potrebna prevelika motivacija kada igraš za reprezentaciju, ali on nas dodatno pogura da izađemo na teren i u dosta situacija odigramo nenormalno dobro u odnosu na situaciju ili u odnosu na protivnika. Sale to zna i Sale ima to u sebi. Kada pred početak tih velikih utakmica vidiš da mu zasuze oči, onda se naježiš, izađeš na teren i nije ti bitno protiv koga igraš.

Ipak, i njegovo lično mišljenje je da Srbija još nije došla do tog nivoa da može da igra ravnopravno protiv Amerikanaca u finalima, a kako kaže ima mišljenje i da postoji jedan razlog za to.

- Voleo bih da redovno igramo finala protiv Amerikanaca i da se ravnopravno nosimo. Niko nije očekivao da mi zaista možemo da dobijemo, jer su oni sigurno najbolja ekipa na svetu. Dolazilo je kod nas do emotivnog pražnjenja, zasićenja. Pomislimo da smo ušli u finale, a i finale OI je samo po sebi neverovatan uspeh, samim tim smo već presrećni. Od te euforije ne možeš da spavaš noć posle polufinala, ni noć pred finale... I onda emotivno i fizički ispražnjen dođeš na utakmicu. Mislim da je to naš najveći problem i na tome treba da radimo.Da izgubimo sa 10-15 poena u finalu nije sramota. Izgubiti 30 razlike u finalu od Amerikanaca, nije sramota, ali se mi posle toga uopšte ne osećamo lepo.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Izvor: Nedeljnik)