NENAD ČANAK: Košarka mi je bila svetlo na kraju tunela! Od Partizanove stipendije sam hranio porodicu! Džile mi je dao slobodu! (VIDEO)

Kako je došlo do odluke da uđete u trenerske vode?

- Lako sam doneo odluku da ostanem u košarci, jer je to jedini što znam da radim. Nisam hteo da se pravim pametan i da ulazim u neke druge stvari, nisam ni kvalifikovan ni spreman za to. Dobio sam šansu u Megi i zahvalan sam Mišku Ražnatoviću na tome. Osećam se svoj na svome sada u Partizanu.

Kolika je razlika u radu sa mladim igračima sada i kada ste vi bili na početku karijere?

- Razlikuje se dosta, jer su deca mnogo drugačija. Mnogo je veći uticaj roditelja, mnogo se gleda neka materijalna strana, mnogo se planira unapred, neke stvari se podrazumevaju, a ne podrazumevaju se. Što se tiče metoda rada, čovek mora da se edukuje, one stalno idu napred.

Koji trener je Vaš uzor?

- Ne znam. Pre svega se vodim jednom rečenicom "Svaki igrač igra za sebe, zatim igra za tim i saigrače, a trener koji ga natera da igra i za njega makar 10 posto, taj je dobar trener". To mi je ideja vodilja, da uspostaviš odnos sa igračima, da ti veruju, da budeš autoritet. Na igračku karijeru je najviše uticao Nenad Trajković.

Koje statističke kategorije prvo gledate na poluvremenu i na kraju utakmice?

- Izgubljene lopte, protivničke skokove u napadu i procenat slobodnih bacanja