NENAD ČANAK: Košarka mi je bila svetlo na kraju tunela! Od Partizanove stipendije sam hranio porodicu! Džile mi je dao slobodu! (VIDEO)

Navijači Partizana u njemu su videli ljubimca još dok je nosio dres crno-belih.

Uvek je bio skroman, podređen ekipi, nije se previše isticao, ali je kao pravi kapiten, preuzimao odgovornost kada je najbitnije.

I dalje je Partizanov vojnik, samo je uloga zamenjena.

U pitanju je Nenad Čanak, pomoćni trener kluba iz Humske, koji je u proteklih nekoliko nedelja samo učvrstio svoje ime u srcima Grobara.

Sa Čankom smo napravili intervju u kome smo se dotakli mnogih zanimljivih tema.

Uživajte!

Spletom nesrećnih okolnosti dobili ste šansu da budete prvi trener na nekoliko utakmica Partizana. Kakav je osećaj predvoditi crno-bele sa klupe?

- Dobio sam priliku da vodim utakmice, a ne da budem prvi trener. To baš i nije isto. Mislim da sam profitirao sticajem tih nesrećnih okolnosti, ali opet ne pravim veliku razliku između rada na treningu i vođenja utakmice.

Na par utakmica Partizana imali ste na raspolaganju svega 7, 8 igrača, pa je dolazilo i do improvizacije pozicija igrača. Da li je to jedna od čudnijih situacija u karijeri?

- Dok sam ja igrao košarku tako se igralo, nije bilo ovoliko rotacije. U toj situacijI, imaš to što imaš, što je možda bilo i bolje za mene, jer je postojala manja mogućnost da pogrešim.

Koliko ste tokom vođenja ekipe imali slobodu da sami donosite odluku, a koliko ste se striktno držali uputstava koje vam je dao Aleksandar Džikić?

- Utakmica je živa stvar, ne može to da se predvidi. Imao sam slobodu, ali je Džile aktivno učestvovao u tome, u pripremi utakmice, njegova je ideja kako da se igra. Ipak, imao sam slobodu, jer nije bilo moguće predvideti neke stvari.