U BAZENU S ČAŠOM VISKIJA JE ODBIO OZLOGLAŠENOG ESKOBARA: Isključen je jedini put kad je branio golmana Partizana!

Mlađi deo zvezdaške javnosti nije ni svestan kakvu je legendu danas izgubila Crvena zvezda. U svojoj 85. godini čuveni Vladica Popović je preminuo, a oni stariji će reći da su crveno-beli ostali bez jednog od najvećih gospodina koji su ikada igrali na Marakani.

Kakav je bio igrač, takav je bio i kao trener. Smiren, odmeren, disciplinovan, radan i istinski kvalitetan. Popović je odigrao 502 utakmice u dresu Zvezde, pet godina je nosio kapitensku traku, a sa repezentacijom je u Čileu stigao do četvrtog mesta na svetu.

Popović je simbol Zvezdinih uspeha, igrač koji je peti na listi po broju odigranih utakmica u crveno-belom dresu. Kao fudbaler Zvezde osvajao je četiri prvenstva Jugoslavije (1957, 1959, 1960. i 1964. godine) i tri trofeja Fudbalskog kupa Jugoslavije (1958, 1959. i 1964. godine) – ukupno sedam najvećih titula u našem fudbalu.

Sećao se tačno datuma kada je prvi put obukao dres voljene Crvene zvezde.

- Bio je to 10. februar 1954. godine kada smo pobedili Rasing iz Buenos Airesa s 2:1. Prvu prvenstvenu utakmicu sam odigrao 8. avgusta iste godine, a za reprezentaciju prvi put sa igrao u Beogradu 16. maja 1962. godine protiv DR Nemačke (3:1) neposredno uoči Svetskog prvenstva u Čileu.

Za Vladicu su mnogi govorili da je bio igrač zadatka, a da je te zadatke izvrsno obavljao. Legenda Zvezde je imala pamćenje kao slon, tačno je mogao da vam kaže kada je poslednji put igrao u dresu Zvezde, koliko je puta nastupao za reprezentaciju, a nekako je najviše voleo da se seća utakmica sa Partizanom. Često je izlazio kao pobednik proitv Stjepana Bobeka, a kasnije je na red došao Milan Galić.

- Pitajte Galeta da nikako nije mogao protiv mene - svojevremeno je reako Popović.

Ono što je izdvajalo Popovića od drugih halfova u to vreme je neverovatan sportski duh. Kao čovek koji je zeo život proveo čuvajući napadače i braneći svoj gol, Popović je samo jednom u karijeri dobio crveni karton i to nepravedno. Bilo je to na utakmici sa Urugvajem.

- Prvi i jedni put sam isključen. U drugom poluvremenu, već kod našeg ubedljivog vođstva half Roka je naleteo na Šoškića. Pritrčao sam da stanem između njih, da ne dozvolim da "bukne vatra", a sudija mi je pokazao put u svlačionicu. Da je pogrešio videlo se kroz dva dana, kada mi je Disciplinska komisja skinula suspenziju.

Jugossavija je tada napravila istorijski uspeh i za dlaku nam je promaklo to treće mesto. Ipak, Popović je ostavio sjajan utisak, pa ga je čileanska štampa proglasila za najboljeg halfa prvenstva.

Prvak sveta odbija Pabla Eskobara

Život je hteo da se Popović vratu u Južnu Ameriku, gde je započeo trenerski posao, a za to može da se zahvali tašti i tastu, zbog kojih ga je žena naterala da ode na drugi kontintent. Tast i tašta su poznavali mnoge uticajne ljude u to vreme, a bilo je lako preporučiti igrača sa takvim pedigreom kao što je bio Popović. Samo godinu dana je bio igrač Kanarijasa, da bi odmah nakon toga počeo da se bavi trenerskim poslom.

- Jugosloven je čudotvorac - pisala je kolumbijska štampa nakon što je u sezoni 1972/73 sa Nasionalom iz Medeljina osvojio titulu. Velike stvari je radio u tamošnjem fudbalu, pa to nije moglo da prođe nezapaženo čuvenom narko bosu Pablu Eskobaru, koji je jednom prilikom pozvao Popovića da preuzme njegov voljeni tim.

- U Kolumbiji sam kao trener radio sedamdesetih i osamdesetih, osvajao sam titule sa klubovima iz Santa Fea (Independiente), Medeljina (Atletiko Nacional) i Kalija (Deportivo)... Jednom me je na razgovor pozvao Pablo Eskobar. Svi su već tada znali ko je on i to je bio poziv koji ne smeš da odbiješ. Odveo me je u svoju vilu i želeo da me impresionira tako što me u bazenu poslužio viskijem. Tražio mi je da postanem trener njegovog kluba iz Medeljina, ali sam ja to odmah odbio - rekao je Popović i objasnio zašto je doneo takvu odluku:

- Znao sam da takvom čoveku ne smem da kažem da ću da razmislim jer bi to bilo isto kao da sam pristao. Pogledao sam ga u oči sa iste razdaljine kao što sada gledam vas, skupio sam hrabrost i rekao: “Hvala, ali ja to ne mogu”. Tražio je da ne odbijam odmah, pričao da će napraviti zabavu u svojoj vili sa najlepšim ženama samo za mene, da ću dobiti koliko god para želim... Međutim, znao sam da ne smem u tako nešto da uđem. Ako me pitate da li sam se uplašio kada sam ga odbio, neću vas lagati. I sad mi kolena klecaju kad se setim, ali zato i sada znam da sam doneo jedinu ispravnu odluku u tom trenutku - prisetio se Popović.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)