ADROVIĆ ZA ESPRESO.CO.RS, REKORDER CRNE GORE TRAŽI ODGOVORE: Dejo, zašto me nikada nije bilo na spisku?

U svakoj od zemalja bivše Jugoslavije u vrhunskom fudbalu se često dešavaju velike nepravde. Neko godinama igra na visokom nivou, u sjajnoj formi, postiže golove, radi sve što jedan prvoligaški fudbaler i mora da radi, ali nagrada u vidu poziva u reprezenfaciju jednostavno ne stigne.

Jedan od takvih, možda i najupečatljiviji primer je Admir Adrović, fudbalski "globtroter", koji je karijeru počeo u Beranama, a pre nekoliko dana postao je apsolutni rekorder crnogorskog fudbala i prvi čovek koji je u ligi te zemlje došao do brojke od neverovatnih 100 golova.

Ovaj momak rođen 1988. godine, baš se zbog tog fantastičnog učinka, ali i osvojenog Kupa Crne Gore sa OFK Titogradom 2018. godine, pita šta je to uradio pogrešno u karijeri, da nije zaslužio baš nijedan poziv u reprezentaciju svoje zemlje.

Mi smo ga kontaktirali, i porazgovarali o toj velikoj nepravdi sa njim, kako bismo ustanovili šta je zapravo pozadina cele priče.

- Već sam ih prozvao u crnogorskim medijima, morao sam da pokrenem priču posle ovoliko godina. Vidim da je njima baš svejedno, ne znam u čemu je tu problem.

Da li je bilo nekih problema, nesuglasica, između tebe i nekih čelnika Saveza, ili jednostavno nikada nisi dobio poziv iz nepoznatog razloga?

- Svakodnevno me pitaju na ulici kako je moguće da nisam igrao za reprezentaciju. Prošao sam sve mlađe kategorije, najnormalnije, bio najbolji strelac u Budućnosti, dao sam preko 50 golova u tom klubu. Nikada se nisam zakačio sa Dejom, ali izgleda da je uvek bilo nekih prečih špiceva. Daju u ligi deset golova, a to je dovoljno za poziv. Onda idu dalje, razumeš? A, ja kad dam 25 golova po sezoni, svi zažmure. Zato je moje pitanje: Zašto Savićević žmuri na moje uspehe?

Kakve si odgovore dobijao na to?

- Očekujem da mi odgovore ovih dana, ali veliko je pitanje da li će išta reći ili će nastaviti da ćute. Ja stvarno ne znam šta je problem. Čitava javnost zna da sam zaslužio. Evo, vi sigurno znate Andriju Kaluđerovića. Na Tajlandu smo igrali zajedno, on me zna, i stalno me je pitao kako je moguće da nikada nisam igrao za reprezentaciju.

Igrao si za mnoge klubove u svojoj zemlji, postao si rekorder lige, čovek si koji je dao prvi gol za klub u kom si ponikao, Berane, u samostalnoj Crnoj Gori, mnogo puta si bio u centru pažnje javnosti, pa nama zaista nije jasno kako je moguće da te bar na širi spisak nisu stavili. Sada igraš za Titograd, za koji si i dao taj 100. jubilarni gol posle pandemije koronavirusa.

- Da, to je bila prva utakmica nastavka. Nije lako ni u Soniju dati 100 golova, a ne u prvoj ligi jedne zemlje - žali nam se Adrović na tretman koji je imao u rodnoj zemlji tokom prethodne decenije.

Šta ti je sve prolazilo kroz glavu? Zašto te ne zovu? Mora da si razmišljao o tome...

- Ne znam, stvarno. Znam da je u reprezentaciji bio Mirko Vučinić, Stevan Jovetić, ali on pola utakmica nije igrao zbog povreda. Bio je tu Delibašić, Bećiraj, a nije bilo lepo od mene da tražim da me zovu. No, mogli su da me stave bar na širi spisak. Moguće je i da je to što nikoga nisam imao iznad sebe. Pitao sam ih zašto... Neka mi daju odgovor, čisto da ne prođe neprimećeno i da bude zaboravljeno. Pozive su dobijali i "šuša i maruša", daju po pet golova i uđu u reprezentaciju. Nikada mi to nije bilo jasno.

Tokom karijere, Adrović je igrao za mnoge klubove. Preko Berana, Sutjeske, stigao je i do Irana, Budućnosti, Rumunije, Bahreina, Hong Konga, OFK Titograda (nekadašnja Mladost Podgorica), Tajlanda, Kine, Omana...

- Najteže mi je bilo da se prilagodim u Iranu. To je bio najteži period u mojoj karijeri, otišao sam kao mlad igrač iz Nikšića. Jedna veoma zatvorena zemlja. Kao da sam se vratio 40 godina u istoriju. Nekako je taj Iran ostavio najgori utisak na mene. Najinteresantnije mi je bilo u Bahreinu. Ne znam koliko ljudi znaju za Bahrein. To je zemlja u kojoj je sve dozvoljeno, žene, alkohol, nema tih klasičnih ograničenja kao u ostalim islamskim zemljama. Što se tiče i fudbala, tamo je bilo idealno, jer smo osvojili titulu. Bilo je prelepo, ekipa sa 11 reprezentativaca, tako da najbolje utiske nosim odatle.

Kako ti je bilo da živiš i igraš na Tajlandu, na kom ima dosta naših igrača?

- Ima dosta egzotičnih mesta, Bangkok je ludnica, to je baš haos. Ali ja sam bio u Sukotaiju, gde nema mora, to je neki tamo severni deo Tajlanda. Privukla me je azijska Liga šampiona, gde smo igrali protiv Šangaja, za koji su nastupali Hulk, Oskar i takva imena, ali u suštini, to mesto je prašuma. Dao sam u sezoni dosta golova, ostavio sam trag, ali mi se nije ostajalo u tom mestu. Kunem ti se, to je baš preživljavanje. Kao da te stave u onaj TV šou "Survivor". To je baš bilo loše mesto, posle mene je tamo bio i Petar Orlandić, ja mislim. Naravno, kad odeš u Bangkok na jedan dan, malo se preporodiš, ali se onda vratiš u normalu - prisetio se Adrović nekih mesta koja je u prošlosti posetio igrajući fudbal.

No, ono što posle ovog intervjua treba da ostane da zazvoni, prvenstveno u umovima crnogorskih fudbalskih čelnika je - zbog čega Adrović nije dobio priliku bar da debituje za reprezentaciju?

Bonus video:

(Espreso.co.rs)