POSLE NJEGA VIŠE NIŠTA NEĆE BITI ISTO: Vladan Milojević - čovek koji je snove miliona ljudi pretvorio u stvarnost!

Došao je trenutak kojeg su se svi navijači Crvene zvezde plašili...

Vladan Milojević je podneo ostavku sa mesta trenera srpskog šampiona posle dve i po godina velikih uspeha i rezultata koje niko ni u najluđim snovima nije mogao da zamisli.

Na njegovo mesto dolazi Dejan Stanković, proslavljeni srpski fudbaler i najmlađi kapiten Crvene zvezde u njenoj istoriji.

Ali, ovo je momenat koji velikoj većini pristalica crveno-belog kluba tera neku knedlu u grlo i oseća se čudno, tužno, depresivno. Koliko god da je Milojevićev odlazak bio izvestan, niko se nije pripremio na to i nije svestan šta je Crvena zvezda izgubila, a izgubila je mnogo i to će se videti tek u narednom periodu.

Sam dolazak Vladana Milojevića na Marakanu u leto 2017. godine je protekao poprilično mirno i bez nekih prevelikih očekivanja. Znalo se da dolazi školovan trener, bivši igrač Crvene zvezde, čovek koji ima plan i viziju, koji je ego ostavio negde po strani i žrtvovao se za klub.

Od samog starta se po njegovoj smirenosti i izjavama moglo videti da odaje utisak jedne staložene osobe koja ne obećava puno i koja će svojim radom pokušati da dođe do rezultata. I došao je... do neverovatnih rezultata.

Svoju odiseju je počeo od slabe Florijane, pa preko nezgodnog Irtiša, sve do Sparte iz Praga koja je u to vreme bila pojam za posrnulu Crvenu zvezdu i svi su već bili zadovoljni što se uopšte i došlo do te faze kvalifikacija i niko nije imao preterana očekivanja iz tog dvomeča.

Ali, golovima Boaćija i Kange u Beogradu skinuti su okovi koji su stezali tim sa Marakane i za njih tek tada počinje avantura. Revanš u Češkoj je bio potvrda neke nove Zvezde, a mečevi sa Krasnodarom su bili znak da ova Zvezda može mnogo i da je Milojević ono što je trebalo ekipi iz Ljutice Bogdana.

Izmena Babića za Pešića pri rezultatu 3:1 za Krasnodar je bila prvi pečat Milojevićevog boravka u Crvenoj zvezdi. Pešićev gol odmah po ulasku je ulio ogromno poverenje svih navijača za samo nekoliko minuta u Vladana Milojevića i čovek je za samo mesec dana od "može da prođe" postao "čoveče, pa gde si ti do sad?".

Revanš na Marakani je po njemu bila utakmica koju će pamtiti do kraja života, a onda je usledila grupna faza Lige Evrope posle 10 godina posta.

Pao je Keln u Nemačkoj, Arsenal strepeo pred punom Marakanom, London je video crveno-belo herojsko srce, da bi Srnić golom protiv Kelna otvorio novo evropsko poglavlje, koje je nažalost završeno u ledenoj Moskvi, mada je ipak bajka mogla biti nastavljena.

Milojević je bio crveno-beli Klark Kent. Bio je čovek koji je preporodio klub, čovek koga su fudbaleri gledali kao oca i verovali mu više nego samom sebi i zbog njega pružali partije i davali sve od sebe kao što nikada nisu niti će.

Onda se desio Salcburg i Liga šampiona...

Ono što je Vladan Milojević uradio u drugoj sezoni na klupi Crvene zvezde spada u domen naučne fantatike. Filmska priča u kojoj je aranđelovački Klark Kent skinuo naočare i pokazao fudbalskoj Evropi da je Supertrener.

Posle 26 godina uspeo je da Zvezdi obezbedi Ligu šampiona i navijače posluži novim čudom. Za samo dve godine napravio je neverovatan zaokret u filozofiji razmišljanja prosečnog navijača kluba iz Ljutice Bogdana, kojima je danas izlazak u Evropu potpuno očekivan, ali vratite se koju godinu unazad i biće vam svima jasno koliko je veliku stvar uradio Milojević.

No vratimo se na 2018. godinu i čuda. Povratak u društvo najvećih klubova Evrope je bio i više nego dobar, Zvezda je na dupke krcatoj Marakani odolela mašineriji Karla Anćelotija i odigrala velikih 0:0 protiv izuzetno kvalitetnog Napolija.

Usledio je Pariz i ubedljivih 6:1, mnogi su imali šta da zamere strategu Zvezde, ali to su ljudi, koji budimo realni, ne znaju ništa od fudbalu. Marko Marin je dao prvi gol u Zvezdinoj istoriji u ovom formatu Lige šampiona i dao nagoveštaj šta sledi.

6. novembar 2018. godine je postao jedan od najbitnijih datuma ovom milenijumu Zvezdinog postojanja. Noć za nezaborav u kojoj je bradati mladić iz Begeča postao heroj Delija, a Vladan Milojević uzeo skalp budućem šampionu Evrope - Liverpulu.

Kada je reč o domaćem prvenstvu Miloje je i tu podigao lestvicu na viši nivo. Zvezda je dominantno osvojila drugu zaredom šampionsku titulu. Ipak, mrlju na ovu istorijsku sezonu bacio je Večiti derbi u finalu Kupa Srbije, u kom je Zvezda izgubila od Partizana na svom stadionu, ali ono što još vise boli sve navijače kluba sa Marakane, odigrala je ispod proseka i svojim navijačima priredila jednu od najlošijih partija u eri Vladana Milojevića.

Zatim je došlo leto, čuveni Kopenhagen, penal serija, Bern, Beograd i nova Liga šampiona.

Kada se mislilo da je jedna Liga šampiona uspeh, Milojević je sve demantovao i ostvario najveći uspeh srpskog fudbala još od Barija.

Bajern, Totenhem, Olimpijakos - grupa koja nije obećavala, ali je ipak zamalo donela mnogo. Pobeda protiv grčke braće je bila umalo dovoljna za proleće u Evropi koje su "prosuli" Tomane i Žander pre nekoliko dana.

I tu kreće priča o njegovom konačnom odlasku, što je sada i definitivno.

Na svlačionicu je gledao kao na svoju porodicu, na sve dobro što se dešava u klubu on je pripisivao svojim fudbalerima, a na sve što nije dobro preuzimao je na sebe i to nikada nije krio.

Čak i posle katastrofa od Bajerna, Totenhema, PSŽ nije dao da se kaže ništa loše o njegovim pulenima, stao je na stranu Žandera i Tomanea posle poraza u Atini i kroz čitav mandat se nosio se kako se samo prava gospoda nose.

Bilo kako bilo, mnogi navijači će sasvim sigurno proliti suze zbog odlaska Milojevića, obuzeće ih neko čudno osećanje, kao da se rastaju od nekoga koga najviše vole, kao da im se oduzima nešto što im pripada, i to je prosto normalno.

Ispostaviće se da mu je meč protiv Čukaričkog na Marakani bio poslednji. Ispostavilo se da je ona izjava nakon meča zaista bila poslednja na klupi srpskog šampiona. Ispostavilo se da je Milojević odabrao pravi trenutak da ode, ma koliko god neki ne bi želeli da priznaju, ali treba biti realan.

Ovo je trenutak na kom niko ne može da mu zameri, trenutak koji je morao kad-tad da dođe i trenutak koji mu šapuće ono što cela Srbija misli: Otišao si kao pravi gospodin i hvala ti za sve!

(N. Husein, B. Komnenić)

BONUS VIDEO: