MAFIJAŠKI KLUBOVI KOJI SU VLADALI SRBIJOM: Od velikih planova Arkana, Mite i Juse Bulića ostala je pustoš!

Srpski fudbal je devedesetih i početkom dvehiljaditih bio poprilično zanimljiv, kako na terenu, tako i van njega.

Crvena zvezda i Partizan su uglavnom "držali" glavnu reč, dok je Obilić te čuvene 1998. godine uspeo da okiti svojom prvom i jedinom titulom prvaka Jugoslavije, naravno pod vođstvom Željka Ražnatovića Arkana, koji je tih godina bio strah i trepet gde god da se pojavi.

Popularni "Vitezovi" su te sezone u svojim redovima imali Babeua, Vargeca, Grozdića, Šarca, Zorića i zahvaljujući tituli su dobili šansu da se oprobaju u kvalifikacijama za Ligu šampiona i ukrste koplja sa moćnim Bajernom, pa zatim i sa Atletkom u tadašnjem Kupu UEFA.

Ipak, posle Arkanove smrti, krenuo je i sunovrat Oblilića. Rezultati su bili sve lošiji, klub nije imao toliku pozadinu kao ranije i sve je bilo prilično jasno u kom će se smeru razvijati situacija sa timom sa Vračara.

Njegova supruga, Svetlana Ražnatović je nakon ubistva Arkana preuzela klub, ali to nije donelo nekog većeg uspeha.

Iz sezone u sezonu su beležili sve lošije rezultate, pa su i samim tim i pozicije na tabeli bile drugačije, da bi 2006. godine došao taj dan kada su i ispali iz tadašnje Meridijan Superlige Srbije.

Narednih sezona su svake godine ispadali rang niže, a stadion u ulici Gospodara Vučića zvrji prazan, ali često su beogradski klubovi proteklih godina svoje mečeve igrali upravo tamo zbog toga što njihov stadion nije ispunjavao uslove za igru.

Sve u svemu, od nekadašnjeg prvaka države, nije ostalo apsolutno ništa, sem zapuštenog stadiona na Vračaru.

Naredni klub koji je doživeo fijasko je Bežanija.

Tim sa Novog Beograda je svoje najslavnije trenutke doživeo između 2005. i 2007. godine sada se nalazi u poslednjem rangu beogradskog fudbala.

Slično kao i sa Obilićem, vlasnik kluba bio je kontroverzni biznismen sa kriminalnim miljeom - Goran Mijatović Mita koji je ubijen oktobra 2006. godine, pošto mu je podmetnuta bomba pod automobil.

Uspeo je da u kratkom roku dovede Bežaniju u Superligu, gde su imali prilično zapažen učinak. Posebnu vezu su imali sa Partzanom, pa su u crno-belom dresu završili Žarko Lazetić, Antonio Rukavina, Darko Božović, Srđa Knežević, Predrag Lazić.

Takođe nije česta pojava bila da se mečevi između Partizana i Bežanije završe popularnim "prelazom" iz 1-2 ili 2-1.

Jedna od većih pobeda Bežanije bila je 2007. godine na Marakani, kada su pred 10.000 navijača srušili Crvenu zvezdu sa dva gola u 90. minutu i slavili sa 3:1.

Upravo te sezone su završili takmičenje na trećem mestu što im je donelo učešće u kvalifikacijama za Kup UEFA, gde ih je sačekalo neprijatno iznenađenje u vidu albanske Bese koja ih je eliminisala već na startu.

Naredne sezone su ispali iz Superlige, pa su skoro deceniju svoje mečeve igrali u Prvoj ligi Srbije, da bi ove godine objavili da istupaju iz profesionalnog fudbala i svoj novi početak traže sa dna beogradskog fudbala.

U isti koš sa Oblićem i Bežanijom, može da se doda i Železnik.

Još jedan gradski klub sa velikom istorijom, volšebno je nestao preko noći. Situacija identična kao sa prethodna dva - i prvi čovek Železnika je ubijen.

Alfa i Omega kluba sa "Malog Poljuda" bio je Jusuf Jusa Bulić, pa je nakon njegove smrti "posao" preuzeo njegov sin Dragan Aca Bulić.

Došao je Železnik i do Evrope, kada je leta 2004. godine igrao utakmicu protiv Steaue.

Dueli su odigrani u okviru drugog kola kvalifikacija za Kup UEFA. Prvi meč u Beogradu, na stadionu Partizana, završen je pobedom Rumuna od 4:2, a u revanšu ekipa Železnika slavila je 2:1. Taj rezultat i tada je izazvao sumnje, ali se sve završilo na čaršijskim pričama.

Predsednik UEFA Mišel Platini potvrdio je da je evropska kuća fudbala pokrenula istragu, ali nije želeo da kaže o kojim se mečevima radi.

- UEFA sprovodi istragu u saradnji sa Europolom. Raspravljali smo o ovom problemu i sa zvaničnicima Evropske unije na konferenciji u Briselu 28. i 29. novembra. Moramo štititi fudbal svim mogućim sredstvima - rekao je predsednik UEFA Mišel Platini.

Najveći uspeh kluba ostvaren je 24. maja 2005. godine, kada je osvojen prvi i jedini Kup Srbije i Crne Gore, pobedom nad Crvenom zvezdom u finalu.

Pogodak za trijumf postigao je Dejan Rađenović u 91.minutu meča i tako doneo ogromnu radost timu koji je sa klupe predvodio Čedomir Đoinčević.

Oliver Kovačević je branio gol Železnika, a pored Rađenovića, igrali su i Dušan Đokić, čuveni Zoran Đurašković koji je godinama bio jedan od najboljih strelaca srpskog fudbala.

Svega pet dana nakon osvajanja Kupa, Srbiju je zatekla vest da se Železnik ugasio i da će na njegovo mesto u Superligi "uskočiti" Bežanija.

Ipak, došlo je do jedne vrste fuzije između ova dva tima, pa je Bežanija svoju prvu sezonu igrala upravo na stadionu Železnika, dok su grb i ime kluba ostali u vlasništu tima sa Novog Beograda.

Železnik se kasnije ponovo vratio u svoje prvobitno stanje i pod tim imenom nastupao nekoliko sezona u nižem rangu beogradskog fudbala, da se pre par sezona ponovo fuzionisao sa jednim novobeogradskim klubom.

Ovoga puta je to bio Radnički, a taj tim trenutno igra Srpsku ligu - Beograd.

Sećate li se Milicionara, drugorazrednog kluba koji je eskpresno brzo stigao do vrha, a onda se survao na dno?

Tokom 90-ih u posao sa fudbalom uključilo se Ministarstvo unutrašnjih poslova, predvodeći jedan od fudbalskih fenomena iz tog vremena - Milicionar, bez i jednog amatera, sa profesionalnim igračima, i po logici fudbalskog tržišta, klub je čak pet sezona uzastopno napredovao iz jednog u drugi rang takmičenja, da bi u prvu ligu ušao u sezoni '97-'98.

Pričalo se da je Milicionar i Obilić vodio isti gazda. Krajem 90-ih Milicionar ima prestižan pul sponzora.

lavni finansijer bila je Komercijalna banka direktora Ljubomira Mihajlovića, koji se Milicionaru okrenuo kada nije uspeo da stane na čelo Partizana. Među sponzorima bili su Verano motors i MPC grupa. Ipak, glavni pokrovitelj kluba bio je Vlajko Stojiljković, tadašnji prvi čovek MUP-a Srbije. On je u tom periodu potencijalnim sponzorima govorio:

- Dajte koju paru Milicionaru, a mi ćemo znati to da cenimo.

Kroz Milicionar je prošlo nekoliko značajnih imena srpskog fudbala: Milivoje Ćirković, Ivan Gvozdenović, Ivan Ranđelović…

Četiri sezone je bio član elitne divizije domaćeg fudbala, a utakmica koja je ostala za pamćenje je protiv Borca iz Čačka u decembru 1999. godine završena pobedom Milicionara sa 7:4.

Klub je 2001. godine ispao iz Prve lige i tada je krenuo njegov sunovrat. Dva puta je menjao ime, najpre u 13. maj, kada je dan policije, a onda u Policajac, što mu je i danas naziv.

Posle 5. oktobra, Milicionar je ispao iz prve lige, a donatori su se povukli, dok su glavni igrači prodati uglavnom Crvenoj Zvezdi. Milicionar je, posle odluke da MUP neće u svom sastavu profesionalni klub, svoje pravo da igra u drugoj saveznoj ligi fuzijom prepustio Radničkom iz Obrenovca. Sportski centar u Makišu ostao je u vlasništvu MUP-a Srbije.

FK Milicionar je bio klasičan primer uigranog sistema nameštanja utakmica "3 za 3".

Ako se pogleda statistika ovog kluba iz 90-ih i početka 2000-ih, jasno se vidi da su skoro uvek igrali sa svojim protivnicima po ovom sistemu koji podrazumeva da pobede kao domaćin, a kad su gost istoj ekipi, onda izgube i to uglavnom istim rezultatom - uglavnom 1:0.

Sudbine pomenutih klubova su manje više iste, kriminal je vodio fudbal, a smrću Arkana, Mite i Jusufa Bulića, klubovi su doživljavali sunovrat i fijasko od koga se nikad nisu oporavili...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)