ČAUŠIĆ ODGOVORIO NA KRITIKE NAVIJAČA: Ne obazirem se na to, ne bih poredio Grofa i Miloja!

Stigao je u Zvezdu poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka prošle godine.

Lično je Milojević insistirao na njegovom dolasku i uspeo je da ga vrati u klub gde je i započeo fudbalsku karijeru, ali Goran Čaušić prema mišljenju navijača nije zadovoljio njihove apetite.

Sada je trenutak da se situacija okrene i bivši kapiten mlade reptezentacije Srbije pokaže zbog čega je u svom matičnom klubu i da partije u Turskoj, Španiji i Rusiji nisu bile slučajnost.

Crveno-beli se trenutno nalaze u Austriji na pripremama za novu sezonu, a evo i kako Čaušić podnosi naporne treninge i šta očekuje od kvalifikacijia za Ligu šampiona.

- Prvo smo bili na Zlatiboru, sada smo ovde dve nedelje, sve ide kako treba i bićemo spremni za Suduvu koja je na programu već početkom jula. Što se tiče žreba, kako je moglo da bude ispalo je odlično. Ne bih nikoga potcenjivao, sa Litvancima smo igrali prošle godine, znamo šta možemo da očekujemo od njih, na nama je da se što bolje spremimo i mislim da neće biti problema oko plasmana u narednu rundu.

Šta očekuje od ove godine?

- Nadam se boljim partijama u narednoj sezoni. Potrudiću se da ispunim sve zahteve trenera na ovoj poziciji zadnjeg veznog i da ispoštujem sve što se od mene traži. I dalje pristižu novi igrači, sve još treba da se iskristališe, na meni je samo da radim što bolje i da budem spreman za nove mečeve.

Pozicija u Zvezdi nije njegovo prirodno stanište, u inostranstvu je bio poznat kao fudbaler sa dosta šuteva, neretko i lepih pogodaka, ali Milojević ga vidi na mestu bliže svom golu.

- Tačno, ranije sam igrao centralnog veznog, u sistemu sa dva zadnja vezna i dva ispred, kao ova formacija koju Milojević preferira. Nije mi problem da odgovorim i na ovoj poziciji na kojoj se nalazim u crveno-belom dresu, ali više mi odgovara kada se nalazim malo bliže golu. Nisam imao mnogo prostora da igram bliže golu protivnika i uputim udarac ka golu. Sada se situacija malo promenila, pogotovo kada igramo sa jednim zadnjim veznim i moj zadatak je da iznosim loptu i kontrolišem napad, ali ko zna, videćemo, možda mi se promeni uloga u timu i dobijem više prilike da budem opasniji po gol rivala, to sve zavisi od šefa.

Igrao je u španskoj Primeri, delio teren sa Mesijem... Kako sve to deluje uživo i da li je Argentinac toliko nadmoćan?

- Sve je drugačije, nije isto kada se gleda na TV-u i kada igraš protiv njega. Tek kada izađete na teren vidite njegovu moć i koliko je on dobar igrač. Moram da napomenem, da je najbolji igrač protiv koga sam imao direktne duele, Andres Inijesta. Kada ga vidite na terenu, deluje da možete da se izborite sa njim, ali kada on i ostali fudbaler Barse uzmu loptu, nema šanse da je uzmete. Nešto neverovatno, kao da igraš protiv njih 20. Igrao sam i protiv Reala, ali je mnogo teže kada nastupate protiv katalonskog kluba.

Tula, pa Beograd. Kolika je razlika, postoji li ovde dodatni pritisak?

- Sigurno da je mnogo veći pritisak u Srbiji, znate i sami kako je ovde. Postoji samo pobeda, sve ostalo je neuspeh, nebitno je da li se igra protiv Reala ili Napretka, navijači su naviknuti na uspehe, nekada su i nerealni, ali svi znamo šta se ovde očekuje i trebamo da budemo spremni na to kada dolazimo u Zvezdu. Mnogo je lakše igrati u nekom klubu koji vam nije toliko drag, ja sam na Marakani ponikao, mnogo volim ovaj klub, pa je samim tim i pritisak takav kakav jeste, ali dobro, sve je to deo Crvene zvezde.

Poznato je da deo navijača nije zadovoljan njegovim partijama, često po forumima i portalima ostavljaju komentare kako on nije igrač za Zvezdu. Da li mu to smeta i da li ga pogađa?

- Ne obazirem se na komentare "navijača", ja gledam da odradim šta trener traži od mene. Mi smo poznati kao nacija gde svako zna sve, svi su selektori i treneri, tako da me ne dotiču takve priče. U ovom trenutku svi moji planovi su trenutno vezani za crveno-beli dres, ali nikada se ne zna šta može da se desi sutra...

Iskustvo sa Miodragom Božovićem u Rusiji?

- Što se tiče Grofa, ne bih ga poredio sa Milojevićem, drugačiji su tip trenera, svaki ima neko svoje viđenje igre. Božovića mnogo volim, proveo sam sa njim prelepih godinu dana u Tuli, imali smo odličan odnos, ostvarili smo i odličan rezultat u ruskom šampionatu, završili na sedmoj poziciji.

Prvi mandat u crveno-belim dresu prošao je neslavno, ali je kao i mnogo fudbalera pre njega ipak uspeo da se vrati drugoj kući zaobilaznim putem i zaigra za prvi tim Zvezde.

- Ne bih se vraćao na to, svi znate kako završavaju Zvezdina deca, mnogo je lakše kada odete u inostranstvo pa se vratite kao povratnici, tada vas nekako mnogo više cene, ali Zvezda je takav klub da ne može da trpi toliko mladih igrača, svake godine se traže rezultati, pa u neku ruku i to mora da se razume.

Posle Zvezde je 2011. godine krenuo put Banjice, gde je imao godinu koja ga je preporučila turskom Eskišehiru...

- Tako je, Rad mi je bio velika odskočna daska, Marko Nikolić mi je tada bio trener, imali smo odličnu sezonu, onda je usledio odlazak u Tursku i posle pet i po godina "preko" došlo je vreme da se vratim kući.

Orlići se nisu proslavili na šampionatu Evrope. I sam Čaušić je 2015. godine sa kapitenskom trakom predvodio reprezentaciju na prvenstvu igrača do 21 godine i zna kako se sada osećaju ti fudbaleri.

- To je taj čuveni srpski mentalitet, kvalifikacije uvek sjajno odigramo, mi smo lično 2014. godine izbacili u baražu Španiju koja je tada bila najbolja reprezentacija u Evropi, počnemo dobro Evropsko prvenstvo protiv Nemaca, odigramo 1:1, mogli smo čak i da pobedimo i onda kao da se opustimo, meni je to neobjašnjivo, ne mogu ni da objasnim kako se to dogodi i onda razočaramo navijače. Tako se desilo sada i ovim momcima u Italiji, bez obzira što imamo jako talentovanu ekipu gde 90% igrača igra u inostranstvu. I meni je malo čudna ta situacija oko reprezentacije na velikim takmičenja.

BONUS VIDEO:

(Izveštač iz Austrije, Nikola Husein)