IVICA ILIEV ZA ESPRESO: Otkrio vraća li se Leonardo, ko ide, a ko dolazi, kao i da li ostaje u vrućoj fotelji!

Nije lako ove sezone raditi u Partizanu, a posebno je teško biti deo sportskog sektora klupske uprave. Kada se ne plasirate u Evropu, kao crno-beli ove sezone, novac za funkcionisanje kluba morate da tražite na drugim mestima.

Glavni izvor priliva je u tom slučaju prodaja igrača, što mladih, što onih dokazanih, a navijači i dobrim rezultatima razmažena javnost iziskuju da se to ne radi na uštrb sportskog uspeha.

Dakle, traže i odgovarajuća pojačanja, kako bi se nastavila trka za dva trofeja - prvenstveno za Kup, a onda i za Superligu, u kojoj će izabranicima Zorana Mirkovića biti veoma teško da stignu Zvezdu, koja im beži čak 15 bodova (duplo manje kada ako bi tako bilo i na početku plej-ofa).

Upravo zbog svega toga, verovatno najveći pritisak trpi sportski direktor Ivica Iliev sa svojim timom saradnika, koji danonoćno rade na dovođenju i prodaji igrača, gledajući stotine video klipova, utakmica, u pokušaju da pronađu nekog novog Leonarda, Đurđevića, Evertona, Blekija...

Iliev se slaže sa našom konstatacijom da je veoma teška polusezona iza kluba iz Humske 1.

- Slažem se, bilo je teško. Imali smo velike ambicije u Evropi, a dosta toga novog se izdešavalo, kada je sam žreb za kvalifikacije u pitanju. Da se žreb održavao po prethodnim pravilima, mi bismo pred plej-of bili povlašćena ekipa. Pošto je žreb bio između dva meča trećeg kola, nismo bili povlašćeni, pa nam je došao najteži mogući rival Bešiktaš. Čak smo u prvoj utakmici poveli, bili bolji na terenu i realno zaslužili da pobedimo. Tada bi sam taj revanš imao drugačiji tok. Mnogo toga što nije vezano za nas dešavalo se pre te naše druge utakmice. Cela ta neka energija je uticala i na nas pred revanš u Turskoj. To samo igrači koji su igrali u Partizanu i u Zvezdi mogu da razumeju. Rezultati jednog Večitog rivala utiču na psihu igrača drugog kluba. Sve što se manifestuje sa tribina, iz medija, igrači jednostavno osećaju. Ako nema energije i podrške, ti mladi ljudi ne mogu to dobro da "hendluju". Svi su pod pritiskom, pa kad još na utakmici krene kako ne treba, oni pružaju slabije partije od onih koje mogu.

Kada se pogledaju rezultati, sezona nije bila toliko neuspešna, s obzirom na samo taj jedan poraz u prvenstvu, ali bilo je previše remija.

- U prvenstvu smo prvi (i poslednji prim.aut.) poraz imali sa prethodnim trenerom, a već tada se videlo kako će izgledati cela polusezona. Mnogo promašenih šansi, ali to je sve stvar samopouzdanja, koje naša ekipa zbog pomenutih stvari nije imala. Međutim, sama igra na terenu je bila možda bolja nego u sezonama kada smo osvajali duplu krunu, ali je rezultat taj koji na kraju pokazuje kako to sve izgleda i pravi neku sliku. Fudbal je jedini sport gde rezultat nije merilo i kvaliteta i utiska koji se napravi na samom terenu. Na nekoliko najvećih utakmica u sezoni ekipa je pokazala ozbiljan kvalitet i karakter. Mada, uzmimo dva vezana remija sa Napretkom i Čukaričkim. U obe utakmice smo bili dominantni, pa smo posle vođstva promašivali stopostotne šanse, da bi rival iz totalne inferiornosti, posle jednog nerezonskog udarca došao do gola.

Zbog prevelikog broja izgubljenih bodova Iliev je nezadovoljan, ali zbog jedne stvari je više nego ponosan.

- Još od te duple krune stavili smo akcenat na omladinsku školu, vraćanje na one stare staze, o čemu smo već pričali u jednom od prethodnih polugodišnjih intervjua za Espreso. Mi sada vidimo plodove tog rada. Počeli smo da izbacujemo mnogo igrača. Baš tada kad smo uzeli duplu krunu, bilo je mnogo pridika na račun toga što nema mnogo mladih igrača u prvom timu. Kada sam ja došao, zatekao sam ruinu. Igrači iz generacija 95, 96, 97. su odlazili sa 17, 18 godina, a u tom trenutku su mogli da postanu nosioci. Onda smo krenuli da vraćamo jednog po jednog (Janković, Pantić). Sada imamo četiri igrača 2000. godište u timu, a imamo i najmlađeg debitanta Fiću Stevanovića koji je 2002. godište i koji je najveći biser u ovom delu Evrope. Jedva čekam da Srbija i Evropa vide kakav je igrač. Imamo i malog Pavlovića 2001. godište. Time smo se bavili i ponovo smo školu stavili na noge.

Kada su crno-beli uzeli duplu krunu, publika je bila nezadovoljna malim brojem klinaca u timu, sada kada su tu klinci, nezadovoljna je rezultatima.

- Teško je uskladiti i napraviti balans, jer su mladi igrači kvalitetni, a njih Evropa traži. Od toga moramo da živimo, to se najviše naplaćuje. Nažalost, ne možemo da se oslonimo na igranje u evrokupovima svake sezone, koje donosi lep novac. Desi se, npr, Bešiktaš, pa onda morate da prodajete. S druge strane, mladi igrači imaju pravo da pogreše, jer je to jedini način da postanu pravi fudbaleri. Zato su rezultat i pravljenje mladih igrača u disbalansu. Morali smo da damo sebi prostor da obnovimo školu. Bili smo svesni da mora da dođe trenutak kada naš najveći konkurent baca sve karte na rezultat, gde onda mi bodovno kaskamo. Ovo je samo pokazatelj da vodimo računa o našoj kući, jer ne želimo da se zaigramo, pa da skupo platimo cenu. Koliko god da investiramo, kada se susretnete sa ekipom poput Bešiktaša ili nekom drugom koja može da uloži 60.000.000 evra u tim, vi ste se samo zadužili, napravili problem klubu i uvalili ga u dugove za naredne dve, tri godine, a to vam ništa ne garantuje. Što se Lige šampiona tiče to je više san, nešto čemu se stremi. Ne možemo da se oslonimo da ćemo svake godine igrati to takmičenje.

Sportski direktor je obelodanio i koji će biti naredni koraci kluba iz Humske, a to je upravo ono što najviše zanima sve Grobare:

- Partizan u ovom trenutku mora da proda nekoliko igrača da bi mogao da funkcioniše do leta, ali će se to raditi planski. Čak i da ode neki mladi igrač, mi već imamo pripremljenog igrača na njegovom mestu i onda smo dobili dve stvari u jednoj. Em finansije, em prostor za tog drugog igrača. Sve će to javnosti biti objašnjeno na najbolji mogući način. Isto tako, što se tiče igrača koji su u nekom trenutku nosioci, prodaće se samo oni za koje smo našli zamenu i igrači koji treba da dođu će biti samo na pozicijama gde nam treba pojačanje. Nećemo nagomilavati, jer nema potrebe. Proleće se u većini slučajeva igra samo na domaćoj sceni, pa stoga u januarskom roku već možemo da pravimo tim za leto i dozvolimo treneru da uigrava neke nove igrače. Naravno, želimo da budemo konkurentni i sa vodećom ekipom u prvenstvu, pa i da stvorimo tu pobedničku atmosferu koja treba da krasi Partizan. Bitno nam je i da napravimo taj neki miks iskustva i mladosti, koji nam je nedostajao ove sezone u srednjem i defanzivnom redu. Npr, nije bilo jednog Evertona (potpisao ugovor na godinu dana sa MLS timom iz Solt Lejka, pa ga neće ni biti) koji će svojom energijom i strašću dati neki dodatni karakter ekipi. Radimo na dovođenju dva-tri iskusnija naša bivša igrača koja će moći da pomognu poznavanjem svlačionice, DNK kluba. Takođe, želimo i dva-tri mlađa, koja će praviti razliku na terenu u ofanzivnom delu.

U poslu kao što je fudbal posle mnogo dobrih stvari mora da dođe i nešto teži period. Da li bi Iliev nešto uradio drugačije, kada bi se vremeplovom vratio na jul ili avgust?

- Sa letnjim prelaznim rokom mi smo imali pogodak. Zbog čega to mislim? Svi igrači su standardni, osim Enakea koji ne igra zbog broja stranaca. Mnogo mali broj igrača iz našeg prvenstva može odmah da bude konkurentan u Humskoj, a imamo taj limit od četiri stranca, pa čim promašiš jednog, imaš ozbiljan problem. Došao je Valijente koji je odigrao fenomenalnu polusezonu. Tu je i Rikardo o kome smo već pričali, koji je dao toliko golova, a verujte, mogao je i duplo. Na svakoj velikoj utakmici pravio je razliku. Mislim da je on jedan od najboljih napadača koji je igrao u našem fudbalu. Imamo i Zakarića, reprezentativca BiH, koji nam je doneo neke važne pobede individualnim kvalitetom (posebno u tom dvomeču sa Nordsjelandom). Normalne su oscilacije kod svakog igrača. Došao je i Nemanja Nikolić koji je imao peh, pošto se povredio na početku sezone iako je uradio vrhunske pripreme. Ušao je u dobro partnerstvo sa Rikardom, ali je onda došla ta povreda. Kao što sam već rekao, svakom domaćem igraču je potreban taj period adaptacije. Došla su još dva vezna igrača - Lola Smiljanić, koji zna taj DNK i svlačionicu i Aleksandar Šćekić, koji je došao na Mirkovićevo insistiranje, koji je u nekim teškim utakmicama pokazao zašto je doveden (karakter, snaga, odlična defanziva). I on je imao pehove sa povredama (lom nosa u Kuli). Ali, eto, da su ovi igrači bili loši, ne bi bili standardni, već bi starosedeoci igrali pre njih. Mnogo kockica mora da se poklopi.

Kada se već pričalo o tom periodu adaptacije, morali smo da se dotaknemo i Đorđa Ivanovića, koji i dalje, posle godinu dana u klubu, ne prikazuje igre kakve je prikazivao u Spartaku, gde je bio proglašen i za MVP Superlige za polusezonu.

- Divan primer koliko je to teško. On je bio MVP, a Nikolić je izabran u idealni tim sezone dok je igrao u Subotici. Od 11 igrača u tom izboru, devet je bilo iz Partizana i Zvezde, a on je bio jedan od dvojice koji nisu sa Topčiderskog brda. Ovde nema prostora za oscilacije, zbog težine dresa, a imamo i jednu od najzahtevnijih publika u Evropi, ako ne i najzahtevniju. Njima je potrebna podrška pogotovo od navijača, jer nije navikao na tu tenziju koja vlada u Humskoj - kaže Iliev.

U nominalno rečeno manjim klubovima, ako odigrate jednu, dve, tri utakmice slabije, to retko ko zabeleži, već se primećuje gotovo isključivo kada stvari idu dobrim smerom.

- To vam je ono kao kada pričamo o našim igračima iz inostranstva, koji se čim daju gol kuju u nebesa, a niko ni ne prati kako on zapravo igra. Ovde, u Zvezdi i Partizanu, bukvalno se prepričava svaki trening, a kamoli utakmica. To je ono što me koči kada su u pitanju domaći igrači za dovođenje, iako smo primorani da ih dovodimo zbog tog limita. Kada nekoga prodamo, moramo nekog da kupimo. Zato imamo taj problem i u Evropi. Da biste parirali nekom ko može da dovede deset stranaca, morate i vi da odgovorite istom merom. Vi odete u neku nefudbalsku naciju koja dovede deset Brazilaca ili Argentinaca, pa bukvalno ne igrate protiv kluba iz te zemlje, nego protiv južnoameričkih legionara. Naš narod sve gleda poprilično plitko, ravno, ne ulazi dublje u razmišljanja, već šta mu se predstavi medijski, on to jednostavno upije. Nekad čak samo vidi naslov, ni ne pročita tekst...

Kada se potegla priča oko domaćih igrača, dotakli smo se i Viktorije iz Plzenja, dželata crno-belih iz evrokupa prošle sezone u 1/16 finala, a koja je opet prezimila u Ligi Evrope i to kroz veoma tešku grupu elitnog UEFA takmičenja sa Romom, Realom i CSKA iz Moskve.

- Gro njihove ekipe godinama igra zajedno. U poslednjih šest, sedam, osam sezona menjaju po jednog, dva igrača godišnje. Ja mogu da vam kažem kako smo se mi slagali kada smo igrali krajem 90-ih u Partizanu. Sa Duljajem, sa Saletom, sa Vladom Ivićem sam igrao zajedno šest godina. Znali smo jedan drugom vrline, mane, kako ko razmišlja. Sada se ovde ljudi ni ne upoznaju lepo, a već se razilaze. Ako je igrač slabiji, gledaš da ga skloniš. Ako je dobar, odmah stižu ponude i ne možeš da ga zadržiš. Stalno smo u istom problemu. Nije da mi to želimo, već je jednostavno tako. Kada dovodiš stranca ovde, tvoj argument je da dođe za manje finansijske uslove nego u nekoj Turskoj, jer će za godinu dana da ode za tri puta više nego što su hteli da mu prvobitno ponude.

Sportski direktor crno-belih kaže da je kvalitet ljudi koji se bave transferima upravo da ubede igrače u to:

- Ne razumeju svi tako, što dodatno otežava stvar. Evo vam primer Leonarda, koji je čak i pozitivan primer, njega smo uspeli da dovedemo. Čim je odigrao prvu sezonu, došao je i kaže "jesi li mi rekao, ja sam odigrao svoje" i pravi ti pritisak. Mi smo prvi pritisak na zimu odbili, ali na leto nismo mogli, jer tada već kreću da se pojavljuju ozbiljne cifre, a ti razmišljaš u stilu "šta ako nam se povredi". Uvek se nešto vaga, da li može ovo, da li može ono... Jedan veliki čovek iz Partizana uvek priča: "Mi stalno igramo rulet". To je tačno, pošto mi dovodimo igrača iz neke treće, četvrte kategorije, pa moramo od njega da napravimo fudbalera za drugu ili prvu. Kada on ode za četiri miliona, predstavljamo ga kao nekog velikog, a došao je kada je bio niko. Kako možemo za nekoga ko je došao kao niko, pa se ni ovde ne snađe onda da kažemo da je promašaj? Lako je dovoditi Nejmara, svi smo mi pametni kada su u pitanju igrači svetske klase, daj da mi ovde nađemo nekoga. Normalno je da se nekada greši, poenta je da procentualno budeš uspešan.

Neki igrači poput Vakulka, Sume, Ožegovića poslati su na pozajmice do kraja sezone.

- Dosta toga zavisi i od trenera. Njih trojica su otišla zato što bi u jednom trenutku možda imali manju minutažu. Pozajmljeni su do kraja sezone, a svi imaju odgovarajuću otkupnu klauzulu u ugovorima o pozajmici. Naša želja je i da Partizan sutra, prekosutra profitira od njih, zato želimo da što više igraju. Pa, sada, da li ćemo uspeti da zaradimo ili ne, još je rano da se zaključi, ima još da se igra. Nekad se stvari promene u mesec dana, ali u nekom maju, junu ćemo i o tome razgovarati. Ožegović je najviše i igrao, rusko prvenstvo je tvrdo, jako, nekada je pet, šest golova tamo kao 18 kod nas.

Međutim, Suma nije igrao.

- Mi ovde pričamo o Partizanu, manje je bitno razgovarati o igračima koji su na pozajmici. Oni nisu bitni za crno-bele u ovom datom momentu. Njih trenutno plaća drugi klub, mi nemamo nikakve obaveze. Šta će s njima biti za godinu dana... Ne znam šta će biti sa mnom za dva dana, a kamoli za njih. To su neke stvari koje nama ovde nisu ni na kraj pameti.

Kada su u pitanju transferi, posebno odlasci, priča se da bi se prihvatila ponuda za nekoliko igrača, kada bi došla odgovarajuća. Svetozar Marković, Saša Zdjelar, Nemanja Nema Miletić, pa i Rikardo.

- Šta bismo mi prihvatili i šta ne bismo ne volim da obelodanjujem do trenutka kada je završen transfer, a nekada čak ni tad. Oni imaju vrednost, imaju potražnju, mogao bih tu da dodam još neka imena. Sigurno da je mali Sveta Marković interesantan, ima tek 18 godina, a već ozbiljnu reputaciju na fudbalskom nebu pa interesovanje za njega nije čudo. Rikardo je stvarno skrenuo pažnju na sebe, mogu čak da budem i nezadovoljan urađenim koliko veliki potencijal čovek ima. Ima interesovanja i za Zdjelara, ali i za još dva-tri igrača. Nemanja Miletić ne želi da prihvati ponude za njega, jer ne sme da nam ode cela zadnja linija. Moramo da izbalansiramo šta je najbolje i najprihvatljivije. Odlazak svakog igrača zavisi da li se pre toga nešto desilo. Evo, dajem primer, kada bi otišao Marković, zamena za njega bi morala da bude već spremna.

Naravno, spekulacije oko pojačanja koja bi došla pojavljuju se tokom cele sezone, a pogotovo na početku prelaznih rokova.

- Tražimo pojačanja u svakoj liniji tima, osim na golmanu. Biće govora i o par defanzivaca, par veznih igrača i eventualno nekom napadaču.

Ne bi bilo čudo da se Leonardo u jednom momentu vrati u Partizan, tako se bar priča već određeno vreme, a i određeni klupski funkcioneri su ga pominjali u intervjuima.

- Ne bi bilo srećnije osobe od mene kada bi se on vratio. Kod njega je sve u životu moguće. Iskreno, ne verujem da će se baš desiti u ovom prelaznom roku, ali u sledećem, eto, nikad se ne zna...

Morali smo da se dotaknemo i pitanja aktuelnog trenera.

- Bata je čovek koji zna šta Partizanu treba. Ima puno energije, kvaliteta koji su potrebni crno-belima i očekujem da to bude jedna dugogodišnja ljubav. Ni u kakve druge priče ne bih ulazio.

Da li se Lazar Marković vraća u Humsku, s obzirom na medijske navode ovih dana?

- Ništa od toga - istakao je Iliev, kratko i jasno...

Na kraju, očekuje li da još dugo bude sportski direktor u Partizanu...

- Imam ugovor do leta. Razmišljam, kao i uvek, da do kraja ugovora najbolje što mogu uradim svoj posao, a posle toga, šta će biti, biće. I dalje ne razmišljam o tome. U fudbalu se mnogo stvari dogodi između decembra i juna.

BONUS VIDEO: