DA LI JE BIO GOL ILI NE? KOGA BRIGA! Muka mi je od ovih stvari na Večitim derbijima!
Foto: Filip Plavčić

Dokle ćemo više tako?!

DA LI JE BIO GOL ILI NE? KOGA BRIGA! Muka mi je od ovih stvari na Večitim derbijima!

Kontroverznih sudijskih odluka je uvek bilo i biće, jednostavno to je derbi, ali druge stvari neke, one koje su ružne, neprimerene i bacaju senku na ovu svetkovinu, se ponavljaju konstantno

Objavljeno: 25.09.2018. 20:00h
Uroš Marjanović
Uroš Marjanović
Urednik rubrike Sport
  • 73

Prošao je 158. Večiti derbi, ali se bura u srpskoj javnosti ne stišava i neće se stišati.

Kako to obično i biva, ni ovog puta nisu više teme - dobra igra jedne ili druge ekipe, majstorski potezi, još lepši golovi kao što je to u nekom drugom fudbalskom svetu, nego su ponovo kod nas glavna tema kontroverze, nepromišljene izjave, žestoki napadi i uvrede. Srbija je to?!

Nisu se za ova dva protekla dana od kako je igrana utakmica na stadionu u Humskoj glave ohladile.

To smo znali da će biti i pre nego što je sve počelo, kao što znamo da će potrajati sve još neko vreme, makar do neke sledeće sporne situacije ili skandala u srpskom fudbalu, a ako ne, onda do onog narednog okršaja Crvene zvezde i Partizana.

U fokusu svega jeste priznati pogodak Crvene zvezde, polemika da li je lopta prešla gol liniju ili nije, i, naravno, sve ono što je prouzrokovano time.

I da, jeste da se treba baviti tom temom, ne kažem da ne, ali meni su sada na umu neke druge stvari, koje se ponavljaju iz derbija u derbi, i svih prethodnih godina i decenija.

Kontroverznih sudijskih odluka je bilo i biće ih u budućnosti, iako bismo svi želeli da budu svedene na najmanju moguću meru. Uvek će se neko pitati da li je nešto bilo prekršaj za penal, da li je ovaj ili onaj zaslužio crveni karton, da li je golman odbranio ili nije, i sve tako u krug.

Ipak je to derbi!

Strasti su na najjače moguće, glave su vruće, svaki detalj se pamti i ostaje u memoriji navijača. One sitne greške deluju kao slonovske, a one velike izgledaju kao smak sveta, i sve to na kraju kulminira.

Majo Vujović, Milorad Mažić, Nenad Đokić I Vlado Glođović su svako u svoje vreme bili na meti ozlojeđenih uprava i navijača večitih
Majo Vujović, Milorad Mažić, Nenad Đokić I Vlado Glođović su svako u svoje vreme bili na meti ozlojeđenih uprava i navijača večitih foto: Saša Pavlić Koky/Dado Đilas

Ali da se ne ponavljam takvih je situacija bilo i biće ih sigurno u budućnosti, jer će neko uvek misliti da je oštećen.

I svi kada se tako nešto desi sklanjaju onda pogled sa onih drugih stvari koje se ponavljaju i ponavljaju iz godine u godinu, a isto su tako ružne, loše i izazivaju zgražavanje.

Neki ćete sigurno reći šta sad ovaj priča?! Pa to što sudije greše na štetu ovog ili onog kluba je najveći problem i skandal! Ali ne zaboravite da ja nisam rekao da je to nebitno, nevažno i da je je dobro za srpski fudbal, već da će takvih stvari uvek biti, bile one minorne ili ogromne greške ili sporne situacije.

Ali šta ćemo recimo sa brojnim drugim momentima koji izazivaju gorčinu i grozotu kod "običnih" navijača, neustralnih posmatrača, svetske fudbalske javnost.

Jedna od tih stvari je recimo da nijedan derbi ne može da prođe bez vređanja porodica samih fudbalera na terenu.

Razumem ja sve, i strast i želju da se na taj način isprovocira protivnik, da se dekoncentriše, i nemoguće je da se u mečevima takvog naboja sputa, uostalom, ne mislim ni da su sami igrači koji su na terenu nežni cvetovi koji se ne smeju povrediti i uvrediti.

Oni moraju biti spremni i naviknuti na to da će biti dobacivanja od strane navijača, ponekad čak i od svojih, ali jedno je vređati, prozivati i provocirati samog onog koji je na terenu i njemu govoriti neke stvari, a skroz drugi je kontekst kada se vređaju članovi njihovih porodica, pogotovo kada cele tribine horski onako pevaju.

E to su te ogavne stvari! Na poslednjih nekoliko derbija je recimo to slučaj sa golmanom Zvezde Borjanom čiju suprugu vređaju Grobari, ali iste te stvari su radile, pa čak i dalje rade Delije sa golmanom Partizana Stojkovićem.

Još od kada je napravio neoprostiv greh i obukao dres najvećeg rivala, čuvar mreže Partizana je na konstantnoj meti Delija, a u onim prvi derbijima po dolasku u Humsku vređali su njegovu tadašnju suprugu najpogrdnije, baš kao što to sada rade Grobari kada je suprotna situacija u pitanju.

A nisu ovo jedini takvi primeri, pa čak je bilo i primera kada su navijači svojim igračima to činili, i da, direktno vređanje porodica fudbalerima jeste zgražavajuće i odvratno. A postoji toliko drugih načina da se isprovocira protivnik i bez toga.

Ne bih da nešto morališem i pametujem, te se pravim "čistunac", jer znam šta je deo fudbalskog i navijačkog repertoara, ali opet to je zaista grozno preterivanje.

Dalje, jesu te kako ih često mi u novinama nazivamo "nemile scene" odnosno tuče navijača bez kojih je derbi postao skoro pa nemoguć.

Za razliku od prethodnih, sada nije bilo okršaja suparničkih pristalica i nereda ogrmonih razmera sa polupanim glavama, krvavim licima, slomljenim udovima, hvala bogu, ali zato jeste opet bilo koškanja, obračuna i tuča, i što je najgore među svojima.

Najpre su se međusobno tukli pripadnici frakcije navijača Partizana na istočnoj tribini, da bi se potom na kraju meča potukli međusobno i navijači zvezde ili makar oni koji su bili među njima i to iz razloga uzimanja dresova od igrača?!

Da se razumemo, ne volim ja one pozorišne predstave od derbija na "Kamp Nou", "Stamford bridžu", "Santjago Bernabeu", "Đuzepe Meaci", "Old Trafordu" ili gde već.

I za mene je derbi - derbi, ne može da se sedi, ćuti, i mirno gleda, strast i vatra moraju postojati, tenzija na ivici pucanja, ali nikako preko nje, prozivanje svakako, provociranje u određenoj meri i granici, a i ja volim da vidim one spektakularne bakljade i koreografije, onu srčanost i ljubav koji navijači iskazuju prema svom klubu, a po kojima su upravo i te Delije i Grobari postali poznati širom sveta, a od srpskog Večitog derbija učinili jedan od najvećih na celoj planeti.

Ipak, isto tako je dosta više da pre, tokom i posle utakmica brojimo pohapšene, teško povređene, lakše povređene, a najmanje više želimo da u navijačkim obračunima, kako na stadionu, tako i van njega prebrojavamo mrtve, jer to nije ni fudbal, ni sport, niti bilo šta takvo.

Stadioni jesu sportska borilišta, ali nisu bojna polja, u kojima će se meriti ko je jači, na kojima se krv sliva niz lica i niz stepeništa, gde se ne zna kome je šta sve slomljeno, gde očevi i majke koje su dovele decu da po prvi put vide svoje idole na terenu, moraju u stampedu da ih skupljaju i beže sa njima kako bi ih sklanjali i spašavali pod najezdom razjarenih huligana.

Na kraju krajeva, i ta utakmica kao što se igra za te najvatrenije navijače kojima fizički obračuni nisu strani, isto tako se igra i za one druge, za porodice, za decu, za sav narod, jer kako god to zvučalo, možda gordo, možda nekome smešno, možda ironično - Večiti derbi je svetkovina i kao takav pripada svima.

Scena sa početka 158. Večitog derbija
Scena sa početka 158. Večitog derbija foto: Starsport©

I ono naposletku, što nikako ne bih želeo da zapostavim jesu one reakcije obe protivničke strane, nekada i za vreme, a nekada i po završetku derbija, a koje nikako ne spadaju u okvir vaspitanja i sportske kulture govora sportskih radnika, funkcionera i sportista.

Mogu da shvatim davanje izjava u revoltu, pod nabojem strasti, ogorčenosti ili ozlojeđenosti nečime što se desilo, isto kao što razumem i rivalsko peckanje i "odapinjanje otrovnih strelica", ali ne razumem ono međusobno vređanje, a to se posebno odnosi na fukcionere dva rivala, koje je i ispod nivoa fer-pleja, pa i kulturnog izražavanja, a vrlo često se u tome koriste i direktne uvrede na ličnom nivou.

Takve stvari itekako ruše ionako mutnu sliku i sumnjivi ugled srpskog fudbala, kako su ga posmatrali u svetu, iako mu rezultatima dva naša najveća kluba poslednjih godina u Evropi mic po mic dižemo reputaciju

Pozdrav pre početka derbija Zvezdana Terzića, Ivice Ilieva i Save Miloševića
Pozdrav pre početka derbija Zvezdana Terzića, Ivice Ilieva i Save Miloševića foto: Starsport©

Upravo su to stvari kojih mi je muka na svakom i posle svakog derbija, jer mislim da i bez njih ti susreti Zvezde i Partizana mogu da budu i ostanu veličanstveni, spektakularni, vanvremenski i posebni baš kao što i jesu sada.

Jer, nije nama potrebno da nam na stadionu bude pozorište, ali nije nam potrebno ni da izgleda primitivno i prostački.

Da se jednom otrgnemo tog konteksta "divljeg Balkana" koji nam se uporno prišiva i prilepljuje decenijama unazad.

A za to nam je potrebno malo više dostojanstva, odmerenosti, promišljenosti i malčice suzdržanosti. Ostalo već sve imamo, i ljubav prema sportu (klubu), i strast, i temperament, i kreativnost, i sve što daje onu istinsku draž tom našem Večitom derbiju.

BONUS VIDEO:


(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media