Bešiktaš je bio evropska ulaznica za koju Partizan nije imao para: Gde je zapelo crno-beli, da li su domaći transferi bolje prošli na Marakani ili elita nije ni bila u planu?

Partizan nije uspeo da se domogne Lige Evrope i usreći ovu našu zemlju još jednim mega uspehom samo veče nakon plasmana Zvezde u Ligu šampiona.

Bešiktaš je rutinski udaljio crno-bele iz Evrope, a opšti utisak je da Partizan i nije mogao više od ovoga sa ovim timom, ali postavlja se pitanje, da li je uprava omanula sa pojačanjima i da li su stranci pridošli ovoga leta prava pojačanja u ovom trenutku.

Počelo je protiv nejakog Rudara gde se posle početnih 3:0 pojavio utisak da može da se ponovi prošlogodišnji uspeh u Evropi, ali taj bljesak je samo kratko trajao.

Elem, Rudar je ispao iz kvalifikacija bez datog gola, a Partizan je već u narednom kolu protiv Trakaija video gde škripi i gde treba da se podmaže.

Litvanski tim izuzetno borbene taktike uspeo je da namuči tim tada Miroslava Đukića i u Beogradu ugrozi crno-bele, ali su skakanjem u sopstveni stomak ostali bez pozitivnog rezultata u Humskoj.

Revanš je doneo velike brige koje je na kratko u stranu stavio Miletić (bez kose) koji je pogotkom u poslednjem minutu prvog dela odveo crno-bele na Nordsjeland.

Danski predstavnik kao da je okrenuo novi list u Partizanovom poslovanju. Đukić je smenjen, Mirković postavljen i već u prvom meču u Farumu je sve izgledalo mnogo bolje pošto je pobedom od 3:2 u gostima Mirković najavio neki novi Partizan.

Goran Zakarić se ispostavio kao dobra investicija za malu kintu, ali nedovoljno za izazove kao što su Bešiktaš ili grupna faza.

Beogradski duel sa Nordsjelandom ponovo je doneo nove boljke u vidu nekoncentracije i dozvoljavanju protivnika da zapreti kada god je hteo u jednom delu meča, a samo puka sreća i dekocentracija Danaca nije mogla gotovo da pretvori u veresiju.

Bešiktaš je bio ulaznica za Ligu Evrope, ali crno-belima kao da je "ponestalo novca" za tu vožnju. 1:1 u prvom meču davalo je nadu da može da se desi čudo, ali večerašnji meč i prava igra turskog tima pokazao je da nema šale sa ozbiljnim timovima u odlučujućim mečevima.

Laganih 3:0 uz dva gola Pepea možda je dalo signal Bati Mirkoviću da neka pojačanja ne mogu da se nazovu tim imenom, a sa druge strane mu skratilo muke i sada može potpuno da se posveti pravom cilju ove sezone - titulom.

Pet bodova zaostatka sa Zvezdom posle pet kola Superlige nije malo, ali treba uzeti u obzir da tim Vladana Milojevića čeka još 6 paklenih evropskih mečeva u Ligi šampiona u kojima će biti mnogo trošenja, a domaću ligu će uglavnom igrati rezervisti pa to može da bude potencijalna šansa Partizana, ali realno je da je tim sa Marakane daleko bolje organizovaniji od crno-belih po igračkom kadru.

Domaća pojačanja poput Nikolića, Šćekića, pa povratnik kao što je Smiljanić, zatim stranci Enjake i Valjente ne ulivaju neku veliku sigurnost kao što se mislilo. Jedino Rikardo odskače u ovom kvintetu novih igrača, ali pravi odraz kvaliteta i konstantnosti imaće u Superligi gde će svaki meč imati epitet "biti ili ne biti" za Mirkovića.

Sa druge strane Zvezda je sa domaćim igračima potpuno ubola "džek-pot" pošto su se i Jovančić i Simić, pa i povratnik Pavkov našli u najvećem meču u novijoj Zvezdinoj istoriji i dali svoj doprinos u plasmanu u Ligu šampiona.

Možda su loši izbori pojačanja okidač za loš utisak Partizana u ovom delu sezone, a možda i Liga Evrope nije bila primarni cilj uprave.

Mirković ima novu priliku, lakšu priliku, ali će pritisak biti sve teži. Srbija žudi za novim uspesima, a bez Zvezde i Partizana u Evropi uspeh nije kompletan.

Sve u svemu, srpski fudbal je oživeo, skinut je sa aparata...

BONUS VIDEO:

(N.H)