ARKAN JE DELIO NOVAC ŠAKOM I KAPOM, A ONDA JE UBIJEN! Te 1999. sam igrao za Obilić, a rakete su zviždale kao sudijski zvižduci... (FOTO) (VIDEO)

Bivši reprezentativac Jugoslavije Milan Obradović koji je svoju karijeru proveo u brojnim klubovima, a svakako su najpoznatiji Obilić, Metalist iz Harkova i Partizan gde je došao na samom kraju svoje igračke karijere, govorio je o periodu kada je nosio dres "vitezova" u kome je osvojio titulu prvaka 1998. godine na čijem čelu je tada bio Željko Ražnatović Arkan.

Obradović koji je trenutno selektor omladinske reprezentacije Srbije i pomoćnik Mladena Krstajića u seniorskom sastavu dao je opširan intervju za ruske medije koji je trajao oko dva sata.

Pre odlaska u Lokomotivu iz Moskve Obradović je igrao za Obilić, klub Željka Ražnatovića Arkana.

- Njegova kancelarija je bila na stadionu. Sve što je imao dao je klubu, a imao je mnogo. Zauzvrat je tražio od igrača da budu profesionalci - "nemate mnogo vremena da zaradite novac za vaše porodice. Ne budite budale. Ne traćite te godine". Njegova supruga bi nas zvala uveče u pola 10 i pitala da li gledamo taj i taj film. Na taj način je proveravao da li je svaki igrač zaspao. Znao je sve šta se događa u klubu. Posle poraza je bio veoma ljut, ali posle uspešnih utakmica nas je bogato nagrađivao

Govorio je o najvećoj premiji koju je dobio u to vreme.

- Oko 1000 nemačkih maraka. Moja prva mesečna plata bila je oko 300 maraka. Moja majka je radila u vrtiću, a otac u IBM-u i primao je tu istu sumu. Ja sam imao 18 godina i za mene je to bio ogroman novac. Odmah sam sebi kupio cipele i popularne farmerke. Sve ostalo bilo je za hranu

Obilić je te 1998 postao prvak Jugoslavije u toj sada već istorijskoj sezoni.

- Željko je želeo da pokaže Partizanu i Crvenu zvezdi da može da se takmiči sa njima. Kada je 2000. godine ubijen, njegova supruga je postala predsednik Obilića. Bila je zabrinuta za poslove njenog supruga da je plakala posle poraza. Bila je lider kluba, a mogla je na primer samo da sedi u restoranu i ne radi ništa

Kako je proživljavao godine bombardovanja?

- Bili smo mladi i ludi. Sedimo u kafiću, pijemo đus, vodu, kafu. I u sedam uveče se čuje sirena. Dakle, avioni su poleteli. Majka galami - hajde u sklonište. Ali moji prijatelji i ja se nikada nismo krili. Naprotiv, peli smo se na krov i gledali u nebo. Rakete su zviždale oko nas kao sudijski zvižduci. Samo je svake sekunde bilo sve glasnije. Zviždanje, zviždanje, zviždanje i onda bljesak. To je trajalo preko tri meseca

Kako se tvoja porodica nosila sa tim nedaćama tokom rata?

- Moja majka je iz Hrvatske. Mnogi njeni rođaci su prošli kroz našu kuću. Dolazili bi sa malom decom i bili dan ili dva kod mene. Nekoliko mojih rođaka je umrlo u Bosni. Da su političari bili pametniji, sve bi se rešilo mirnijim putem

BONUS VIDEO: Vladimir Stojković o kompletnoj sezoni Partizana u Evropi posle ispadanja od Viktorije

(Espreso.co.rs)